Državna imovina završila u rukama lokalnih moćnika- KAKO SMO DOŠLI DO RADNIČKIH PELENA…

Kako su radnici državnih i društvenih preduzeća u pljačkaškoj privatizaciji ostajali bez posla i postajali socijalni slučajevi-džipovi direktora koji su ih prodavali bili su sve noviji, a oni sve bahatiji… Sada su oni nove spahije koje su pokupovale sve-  i lokale i živote… ovo je hronika propadanja jednog radničkog grada.

Pre gotovo tri decenije, tačnije 1991.godine Kragujevac imao oko 55.000 zaposlenih i više od 40.000 industrijskih radnika. Samo je  „Zastava“ zapošljavala oko 30.000 ljudi. Danas Kragujevac ima oko 40.000 zaposlenih i oko 7.000 industrijskih radnika… Šta se dogodilo sa „srpskim Detroitom“ nije teško zaključiti posle perioda sankcija, ratova, revolucija…

Ipak od svih političkih i elementarnih nepogoda, Kragujevac je ponajviše stradao u stihijskoj i pljačkaškoj privatizaciji. Postoje stručne analize da je iz Srbije tokom privatizacije ukradeno i na privatne račune u inostranstvo izneto čak 55 milijardi evra! Kako je u tom kriminalnom kolapsu prošao Kragujevac možda ponajbolje govori zapažanje jednog od hroničara grada.

– Kako su radnici državnih i društvenih preduzeća u pljačkaškoj privatizaciji ostajali bez posla i postajali socijalni slučajevi-džipovi direktora koji su ih prodavali bili su sve noviji, a oni sve bahatiji… Sada su oni nove spahije koje su pokupovale sve-  i lokale i živote…- kaže on.

Kragujevac je ponajviše stradao u stihijskoj i pljačkaškoj privatizaciji. Postoje stručne analize da je iz Srbije tokom privatizacije ukradeno i na privatne račune u inostranstvo izneto čak 55 milijardi evra!….

UTP I MILENKO MARJANOVIĆ

MIlenko Marjanović

Ako se u liku i delu jednog čoveka može ogledati „kragujevačka privatizacija“ onda je to svakako Milenko Marjanović, danas sedamdesetogodišnji lokalni tajkun  a decenijama pre toga  direktor društvenog preduzeća UTP. Preko noći postao je vlasnik hotela u Šumaricama i Zelengore, kultnih gradskih kafana „Balkan“, „Stara Srbija“, „Paligorić“ i ukupno desetak drugih.

– Zaposlio sam se 1968. kao pripravnik u državnoj firmi i radio sve što mi se kaže za prosečan lični dohodak. To su bile moje prve zarađene pare. Kasnije sam postao zamenik direktora „Zastavinog“ društvenog standarda, u kome sam obrtao devet miliona obroka godišnje, nabavljao vagone zimnice, stanove za radnike. E, tu sam završio još jedan fakultet – kako se posluje u praksi – i to je bila prekretnica u mojoj karijeri. Iza sebe imam ukupno 38 završnih računa i svi su bili u plusu – rekao je u nekoj vrsti romansirane biografije Milenko Marjanović za dnevni list „Alo!“.

Pa ipak ovaj intervju otkrio je mnogo nelogičnosti, a upravo se ovim intervjuom, narodski rečeno Marjanović, „se upleo kao pile u kučine“. Kada se iz intervjua izbace floskule o uspešnom privredniku onda se ogoljeno može sagledati i naslutiti sva „snalažljivost“ državnog direktora Marjanovića.

-Posle 2001. hoteli su radili sa svega 15 odsto kapaciteta, bili su u lošem stanju i došla je privatizacija. Od 60 odsto akcija koje su pripadale radnicima, većina je bila na berzi i tada smo ih po pravnoj proceduri „Delta“ i ja otkupili. Miroslav Mišković je kasnije izašao iz ovog posla. Isplatio sam ga pomoću kredita i pozajmljenog novca, koje i danas vraćam – kaže vlasnik Marjanović.

Upečatljivo je da samo nedostaje deo, zašto su hoteli radili sa 15 odsto kapaciteta 2001.godine, i zašto su osiromašeni radnici u beznađu prodavali svoje akcije i to u vreme kada je bio državni direktor.

Da ne bude zabune govorimo o jednom istom čoveku…

(nastaviće se)

ucentar.rs