DANAS SU SVETE TROJICE

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave jedan od najznačajnih hrišćanskih praznika – Svete Trojice, koji se još zove Duhovi i Silazak Svetog duha na apostole.

Praznuje se tri dana, a crkve su okićene zelenim grančicama i posute travom.

Na Svete Trojice ispunilo se Hristovo obećanje učenicima da će primiti blagodet Duha Svetog i progovoriti mnogim jezicima koje do tada nisu znali. Time je završeno osnivanje Hristove crkve, a apostoli krenuli po svetu da šire Hristovo učenje.

Još od prvih hrišćana, običaj je da se na ovaj praznik pod u hramovima pokriva travom, a zidovi ukrašavaju zelenim granama.

Tokom molitve, narod plete venčiće od trave koje posle nosi kući i ostavlja pored ikone i kandila. Mnogi nose venčiće sa sobom, da bi ih Gospod zaštitio od raznih nesreća.

Koliko je veliki praznik, govori i to da se slavi tri dana. Praznovanje se nastavlja cele sedmice tokom koje se ne posti. Predstavlja uvod u Petrovki post koji ove godine počinje 24. juna.

Sveta Trojica slavi se i kao krsna slava, negde prvi, a negde drugi dan.

Slava je Kraljeva, Kruševca, Požarevca, beogradskih opština Surčin, Čukarica i Lazarevac.

Kao slava, Dan policije i Dan MUP-a Srbije, obežava se u znak sećanja na 1862. godinu kada je srpska žandarmerija, na ovaj praznik, odigrala presudnu ulogu u sukobima kod beogradske Čukur-česme, kao i u naredna dva dana tokom turskog bombardovanja Beograda.

A ŠTA KAŽU OBIČAJI

Običaj je da se na ovaj praznik u hramove i domove unosi osvećena zelena trava i cveće. Za to ima nekoliko „pokrića“.

Jedno je po ugledu na starozavetni jevrejski običaj o prazniku „Sedmica“, pošto je Duh Sveti sišao na apostole na ovaj jevrejski praznik. Zelenilo obnavlja prirodu, a Duh Sveti obnavlja duše naše kao i celokupno biće.

Drugi je da su kuće Jevreji a time i apostoli ukrašavali granjem, cvećem i travom podsećajući se na vreme kad su posle ropstva lutali sa Mojsijem po pustinji i živeli u kolibama od granja i lišća.

Posle svete Liturgije služi se Molitva, Priziv Svetom Duhu, na kojoj se kleči i pletu se venci od trave i cveća. Ti venčići se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid. Praznik Svete Trojice uvek se slavi u nedelju.

Običaji vezani za Svetu Trojicu imaju veze sa paganskim vremenima i borbom protiv demona te se smatra da na Duhove ne treba spavati.

Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije. Običaj je da se obilaze manastirišto bi naročito trebalo da čine osobe koje traže oprost grehova ili lek za bolest. Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu.

U istočnoj Srbiji, uoči, na dan i posle Svete Trojice, Vlahinje, veruje se, imaju pojačanu vančulnu percepciju i tada proriču, baju vodicu za skidanje čini i spravljaju biljne meleme za uspeh i blagostanje. U Homolju i Timočkoj krajini, između dva utorka oko Trojice, organizuju se povorke.

U jednoj od njih – “kraljici”, učestvuju najlepše devojke u selu, predstavljajući rusaljke, vile koje su nastale od duša preminulih devojaka i utopljenih žena, pokopanih bez uobičajenih pogrebih obreda.

Prema pisanju etnologa dr Slobodana Zečevića, omiljeno mesto im je krošnja, pa se zato ne preporučuje penjanje po drveću da se ne bi uznemirile, zaposele osobu ili je namamile u kolo da igra do smrti.

Da bi se čovek zaštitio od takve nesreće, u džepu treba da nosi čen belog luka ili pelina, a drveće se ritualno kiti darovima: sapunima, šarenim peškirima, flašicama parfema i ruževima za usne.

izvor: https://www.kurir.rs/

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.