Najpotresnija pesma o sudbini srpskog vojnika

Pesma o slavnoj i hrabroj borbi srpskih junaka pod komandom Živojina Mišića, posvećena je srpskim junacima iz 1915. godine posle krvavog boja sa Bugarima na mostu Južne Morave kod sela Gložane prema Vlasotincu, gde postoji i spomen obeležje. Pesma govori o sudbini jednog od srpskih junaka iz sela Krnjane u opštini Babušnica-Lužnica, koji je poginuo prilikom proboja Solunskog fronta 1918. godine. Pesmu je po kazivanju samoukog pesnika Mihajla Jankovića iz sela Ladovica (Vlasotince) zabeležio Miroslav Mladenović, lokalni etnolog i istoričar.

Pesma je postala poznata široj javnosti posle maestralnog recitala Radoša Bajića prilikom izvođenja pesme „Ovo je Srbija“ ansambla „Svilen konac“

 

BOJ NA MORAVI

Srbi braćo amo gusle dajte,
Pa vi srpske pesme zapevajte,
Pomenite srpskog slavnog tića,
Generala Živojina Mišića,
I njegove slavne divizije,
Što im ravna na daleko nije,
Puška puca i topovi riču
Oficiri petog puka viču:
Napred braćo Srbadijo mila!
Dušmaninu slomiće se krila,
Bog je s nama i Hristova mati,
Srpska pravda sve će da pomlati!
Srpska vojska na Krf pala
Po ostrvu žagor bruji
Iz oblaka kiša lije
Uzburkano more huji
Pod stoletnim maslinama
Šatori se srpski bele
Pod njima se odmaraju
Srpske čete oživele
Šatori su tesna kuća
Al za sve mesta ima
Zgrčio se drug uz druga
Pa je tako toplo svima
Razgovor se živo vodi
Na priču se priča niže
A dosetke i pošalice
Jedna drugu burno stiže
Samo jedan vojnik mladi
Mutna oka, bleda lica
Ćuti tužna nevesela
Sred pesama i pošalica.
A i njega zadirkuju
I sa njim se svako šali
Ded olakšaj srcu svome
Poveri nam tajne tvoje
Ta će priča lepa biti
Pričaj druže Radivoje
Radivoje mahnu rukom
Ispuniću vašu želju
Al će i to kraja biti
Vašoj šali i veselju
Krvava je priča moja
To je bilo posle onog
Na Moravi ljutog boja
Neprijatelj beše jači
Mi moramo dalje ići
A ja reših na rastanku
Časak svome domu sići
Kuća mi je pored puta
Ja pritegoh pušku bolje
I ponesoh dve, tri bombe
Može doći do nevolje
Kad ja tamo ono kasno
Eno prve strašne slike
Obešen mi babo stari
A na pragu jao bože
Sva u krvi majka leži
I slabačkim glasom viče
Radivoje sine beži
A ja majku neposlušah
Već u kuću stupih
Izludeti tada htedo
Pokraj moje mrtve ljube
Leži moje mrtvo čedo
I ono se nevinašče
Već rastalo s ovog sveta
Video sam da je bilo
Probodeno bajonetom
A u drugom kraju sobe
Gde ikone stare stoje
Kao da su u gostima
Vino piju šest Bugara
Meni krvac zali oči
Pa ja jeknem iz dna grudi
Prostite mi mrtve duše
U pakao vi neljudi
Pa ubacim jednu bombu
Usred one rulje klete
I nijedan od Bugara
Ne umače od osvete
Od tog dana porušenog
Dim se diže u visine
A kad plamen sve priguši
Ja umako u planinu
Ne da sklonim pustu glavu
Nisam zato još na svetu
Već i dalje da produžim
Strašnu kaznu i osvetu
Radivoje svrši priču
Pod šatorom tajac nasta
Niko ništa ne govori
I disanje ko da zasta
Tako malo zaćutaše
Povikaše svi iz glasa
I mi ćemo s tobom druže
U osvetu svakog časa.

 

ucentar.rs

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.