DOSIJE: Braća Vrbanović- najopasniji kriminalci u istoriji Kragujevca!

I kada je Ljubiša Vrbanović Manolo, vođa bande iz Kragujevca umro jedini preživeli u porodici Viskardi Gvido- nije verovao u zvaničnu verziju smrti. Njemu je Vrbanović ubio oca, majku brata i sestru. Pobegao iz kragujevačkog suda. Umro u zatvoru u Požarevcu

 

Monstruozno ubistvo dogodilo se u avgustu 1990. godine u mestu Torjkjere di Ponteviko. Vrbanović je sa saučesnikom Hrvatom Ivicom Bairićem, prilikom provale u vilu Viskardijevih ubio biznismena Đulijana Viskardija (57), njegovu suprugu Agnes (53), te sina Lučana (27) i ćerku Mariju Frančesku (22). Prema navodima italijanske optužnice, Bairić je upao u kuću i brzo savladao porodicu Viskardi, vezao ih i zatim otključao vrata i pustio Vrbanovića unutra. U svađi koja je nastupila, Manolo je ubio svo četvoro Viskardijevih. Jedini koji je izbegao pokolj bio je Gvido (tada je imao 28 godina), koji je u kući zatekao krvavi prizor.

Suđenje Manolu

Manolo je ubrzo uhapšen, a suđenje mu je u Italiji prekinuto 1992. godine. Nastavljeno je u Srbiji, gde je Vrbanović za taj zločin osuđen na 15 godina robije, a zatim na smrtnu kaznu, koja je preinačena u doživotnu robiju, odnosno 40 godina zatvora.

Početkom devedesetih godina pljačke glamuroznih vila od srpskih bandi po Italiji bile su retke i ovaj užasni zločin bio je prvi te vrste koji je šira javnost detaljno propratila.

Bilo je to prvo spektukalrno suđenje i u Kragujevcu u novijoj istoriji srpskog pravosuđa. Mere bezbednosti podignute su na najviši nivo, a sudija Okružnog suda Dragomir Milojević, današnji predsednik Vrhovnog kasacionog suda osudio da je na 15.godina zatvora. Ta odluka izazvala je mnoge kontraverze, ali objašnjenje sudije Milojevića bilo je da je to najveća moguća kazna prema tadašnjem zakonu tek stvorene države Savezne Republike Jugoslavije.

Italijan došao u Kragujevac da svedoči

I sam Gvido Viskardi prilikom prvostepenog postupka u Kragujevcu, te 1996. godine, došao je, kako bi pred sudom svedočio o masakru. Jedini preživeli član porodice Viskardi se pojavio na sudu iako, kako je rekao, „dobijao pretnje od ljudi bliskih Manolu da će ako bude svedočio biti ubijen“.

– Bes koji osećam je isti kao i pre 25 godina. Morao sam ipak da progutam ono što mi je život servirao. Razboleo sam se od nemoći. Pokušao sam da živim sa bolom, a da ne opteretim bližnje. Sve zbog te životinje! Biće suđenja. Hoću da skinem taj teret sa mojih leđa – rekao je italijanskim medijima Gvido Viskardi pre nekoliko godina.

Sudska presuda Dragomira Milojevića, kada je Vrbanović izdržao 12 godina zatvora, preinačena na-smrtnu kaznu streljanjem! Tek 2000.godine, dobio je 40 godina zatvora.

sudija Dargomir Milojević

Vrbanović je priznao da je, kako je tvrdio, s drugom iz Hrvatske, koji je u međuvremenu umro, išao u pljačku Viskaradijevih, ali je tvrdio da ih je pobio taj drug, nakon što mu je domaćin, kod koga je ranije dolazio poslom, prepoznao glas. Takođe je priznao da je 1986. godine u razbojničkoj pljački u Italiji ubio bogatog trgovca. Pre nekoliko godina Vrbanović je za jedan beogradski list izjavio da četrdesetogodišnju kaznu zatvora nije doživeo kao pomilovanje.

– Bolje metak u glavu i gotovo – ispovedio se on.

Spektakularan beg iz kragujevačkog suda

Manolo je čak i pobegao tokom pauze u istrazi u kragujevačkom sudu. Dok su bili na pauzi u nekadašnjoj kafani „Moskva“ preko puta Suda, Vrbanović je zamolio čuvare da ode do toaleta. Odatle je pobegao kroz prozor. Omalen, bio je visok svega 160 cm, lako se provukao kroz otvor i nestao. Nekoliko dana kasnije oslobodiće iz zatvora u Valjevu rođenog brata . Za oslobađanje brata upotrebio je helikopter.

Kafana iz koje je Vrbanović pobegao

Zbog ovih činjenica i znajući o kakvim se opasnim kriminalcima radi italijanske vlasti nisu verovale ni u njegovu smrt kada su zvanično obaveštene 2016.godine. Italijanske vlasti, zahtevale su da mu se za svirepi zločin sudi u Breši. Kako prenose italijanski mediji, tamošnji sudovi su hteli da na Apenine vrate Manola kako bi mu se nastavilo suđenje prekinuto 1992, kada je kasapin pobegao. Ipak, njegovo bekstvo je bilo kratkog daha jer je u Srbiji uhapšen i osuđen na 40 godina robije.

Dok je trajala prepiska između italijanske i srpske administracije, februara 2016. godine advokat porodice Viskardi je obavešten da je „kasapin“ preminuo. Naime, kako su preneli italijanski mediji, njihovom sudu stigao je dopis iz zatvora u Požarevcu u kojem je kratko navedeno da je Vrbanović umro u zatvorskoj bolnici u Beogradu 11. marta 2014. od tumora i priložena je kao dokaz njegova umrlica.

– Želim da znam gde je njegovo telo. Za mene Manolo nije mrtav. Takvi ljudi ne umiru nikad. Želim da vidim zdravstvene kartone. Ne mogu da prihvatim ove odgovore. Potrebno mi je uverenje da se on nalazi u tom grobu, ili makar lokacija na kojoj je sahranjen. Neko je možda zaboravio na ovu situaciju, ali ja ne mogu, između ostalog i zbog poštovanja prema mojim roditeljima – rekao je Viskardi za italijanski „Il Đorno“. On nije zadovoljan odgovor ministarstva pravde, koji naziva „nekompletnim“.

ucentar.rs

KO SU BRAĆA DALTON IZ SRBIJE: Krali, silovali i pucali u glave

Italijanska štampa

Četiri brata Vrbanović: Toma, Nenad, Dragiša i Ljubiša odraslu su u naselju Ilićevo kod Kragujevca. Upisani su crnim slovima u istoriju italijanskog kriminala. Njihova karijera počinje sredinom devedesetih godina provalama u vile bogataša. Počinili su desetak surovih ubistava i 30 oružanih pljački. Braća Vrbanović napadali su ljude u usamljenim, bogatim kućama u koje su upadali sa “koltovima”, a zatim bi vezivali žrtve. Pri svakom, makar i najmanjem otporu bezobzirno bi ljudima pucali u glavu. Ljubiša kojem su dali nadimak Manolo bio je predvodnik bande. Pre pljačke u mestu kraj Breše braća Ljubiša i Dragiša su posetila gradić Činjolo Po. Tamo su, prema nezvaničnim navodima, opljačkali i silovali vlasnicu jedne vile: pre obljube su je pretili da “ako ona neće da legne sa njima – silovaće njenu ćerku (koja je imala 12 godina)”.

 

Monstrumi i njihova zlodela

bračni par Viskardi

U pokrajini Viterbo ukrali su „fijat 131“ s rimskim tablicama, posle čega su u gradu Fabrica nadomak Rima naoružani upali u kuću Luiđija Forcinate. Pošto nisu našli plen u kući, počeli su da sve razbijaju u njoj. U jednom trenutku su na zidu videli fotografiju lepe devojke sa zlatnom ogrlicom i vlasnika kuće pitali ko je ona. Uplašen Forcinato dao im je adresu devojke. Vrbanovići su ukradenim vozilom odmah odjurili u vilu njenog oca Đovanija Đacija. Tokom pljačke pokušali su da siluju mladu Franku, ali ju je njen otac uporno branio. Manolo Vrbanović mu je hladnokrvno pucao u grudi. Braća su zatim preko Sežane prebegla u tadašnju Jugoslaviju, ali su uhvaćeni i osuđeni u Kragujevcu.


I Nenad Vrbanović osuđen na doživotnu kaznu

Nenad Vrbanović

Višestruki ubica, silovatelj i razbojnik u bekstvu, Nenad Vrbanović (39), državljanin Srbije koji je zbog ovih krivičnih dela u Italiji osuđen na doživotnu kaznu zatvora, uhapšen je juče pola časa posle ponoći u iznajmljenom stanu u Kragujevcu, saopštio je MUP Srbije, a javlja „Politika“ 18. novembra 2011. Vrbanović je iz zatvora u Italiji pobegao prvog novembra prošle godine i uspešno se skrivao više od godinu dana.

Prema podacima koje je saopštila policija, Vrbanović je 21. septembra ove godine osuđen u Leskovcu na sedam meseci zatvora zbog teške krađe. On je u toku jučerašnjeg dana odveden na izdržavanje ove kazne. Po njenom isteku Vrbanović će ostati u domaćem zatvoru gde će nastaviti da izdržava kaznu na koju ga je osudio italijanski sud, objašnjeno nam je u MUP-u Srbije.

– Budući da srpsko zakonodavstvo ne predviđa doživotnu robiju, Vrbanović će izdržavati kaznu od 40 godina zatvora – rekao je sagovornik iz policije.

Uhapšeni Nenad Vrbanović jedan je od četvorice braće koji su osamdesetih godina prošlog veka bili strah i trepet u Italiji, ali i u Srbiji. U jednom od policijskih dosijea zapisano je da su Toma, Nenad, Ljubiša (poznatiji kao Manolo) i Dragiša, zvani Mišel, lopovske zanate naučili kao mladići u ciganskim kampovima u severnoj Italiji, a tamošnji mediji nazivali ih braćom Dalton, piše Politika.


FB stranica „legende devedeseti“ o Manolu Vrbanoviću: Plašio se streljanja! 

„Ljubiša Vrbanović, matični broj 108, osuđen na smrtnu kaznu.
Predstavljao se kao Mano, Manojlo, Manolo ili bilo kako drugačije. Menjao je pasoše kao Tito, govorio romski, španski, francuski, italijanski, engleski, rumunski, srpski i portugalski. Priznao samo jedno ubistvo iz nehata. Iako visok samo 160cm, bio je veoma opasan.
Poznavao je mnoge beogradske mangupe, uglavnom pokojne: Ljubu Zemunca, Ćentu, Gišku… Kao i oni, lutao je Evropom, ali je za razliku od ostalih, učinio stravičan zločin.
Sa još jednim Hrvatom upao u kuću pukovnika NATO-a Viskardija, jer je čuo da ima 700 hiljada dolara u sefu! Da bi došli do sefa, čim su ušli u kuću, počeli su da ubijaju redom: Viskardija, njegovu ženu, sina, ćerku i njenog dečka. Onda su došli do sefa koji je zapravo bio trezor, koji nisu umeli da otvore, a policija je stigla i krenuli su da beže, ali su uhvaćeni.
Manolo je pobegao iz rimskog zatvora Rebibia lestvicama koje mu je brat, pilot-legionar, s trideset metara dobacio iz vatrogasnog helikoptera u zatvorski krug. Mada ranjen u rame, pod unakrsnom vatrom zatvorskih stražara i pošto je prvi zatvorenik koji je krenuo za njim ubijen a drugi ranjen u stomak pustio lestvice, Manolo je uspeo da pobegne. Sve je ovo delovalo kao scena iz akcionog filma. Tast mu je mafijaš sa Sicilije, navodno član Kupole.
Kasnije će biti uhapšen ali će ponovo pobeći. Uspeo je da pobegne iz požarevačkog zatvora prilikom transporta u sudnicu. Pobegao zbog krvne osvete da bi osvetio sestru, silovanu i zatim zapaljenu u automobilu.
Badža je saznao gde je, okupio celu policijsku jedinicu i uhapsio Manojla i poslao u KPD Sremska Mitrovica. Pošto je za masakr u Italiji dobio 15 godina, a imao je još jedno ubistvo u Kragujevcu zbog koga je osuđen na 15 godina, te dve kazne su se sabrale i kazna je preinačena u smrtnu presudu. Ranije je ubio navodno i nekog Arapina.
Na njegovom dosijeu, Pera Baroš, načelnik službe prevaspitavanja, crvenom hemijskom uokvirio je rečenicu: sklon bekstvu.
„Cenim bezbednost u ovom KP domu, ovo mi je sedma godina. Ovde ne vlada zakon jačeg kao u niškom KP domu gde sam proveo nešto više od godinu dana, gde je svakodnevno bilo tuča s nekoliko desetina učesnika, gde se obijaju lični ormarići i ubija zbog jedne patike. Nadam se da će mi smrtna kazna biti ukinuta ako ima pravde“, napisao je Manolo svojevremno.
Kako kaže Trivun, u Mitrovici je Manolo uvek bio korektan i primeran zatvorenik iako je mogao da pravi razne loše stvari pošto je ionako osuđen na smrtnu kaznu. Ipak, Trivun mu je jednom prilikom rekao da treba da se izvrši kazna, a Manolo je nonšalantno odgovorio: „Znam!“ Trivun je blefirao, pružio mu neki običan papir i rekao: „Večeras u ponoć!“ Tada je prvi put video strah u očima Manola, koji je bio toliko potresen da je držao papir ali slova nije mogao da pročita. Tada je Trivun shvatio da se najokorelije ubice plaše samo smrtne kazne jer znaju da im je to kraj i smatra da je dobro uvesti ponovo makar se nikad ne izvršila ali da stoji kao strašno upozorenje takvim ljudima“.

Arkan, upravnik Trivun i Ljubiša VrbanovićLjubiša Vrbanović, matični broj 108, osuđen na smrtnu kaznu.Predstavljao se…

Posted by Legende devedesetih on Среда, 16. новембар 2016.

 

 

 

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.