U Centar
DOSIJE LALOVIĆ: Državo ima li te? Teror izvršitelja nad odlikovanim pukovnikom vojske
„Nakon još jednog, nenajavljenog pokušaja prinudnog iseljenja, u utorak 30. juna, kada je pukovnik Lalović seo ispred svojih vrata i sačekao policiju i saradnice javne izvršiteljke Vesne Marković, pukovniku je samo dva dana kasnije policija uručila poziv da se „kao osumnjičeni u predistražnom postupku zbog krivičnog dela ometanje služ.lica u vršenju služ.dužnosti“ već danas javi na saslušanje“, objavilo je udruženje Združena akcija „Krov nad glavom“ koja se bavi zaštitom ljudi od privatnih izvršitelja.
Pukovnik Lalović, odlikovani dobrovoljac
Pukovnik Lalović je penzionisan a vojska mu je oduzela pravo na dalji otkup stana na Bežanijskoj kosi. Sve što je do tada plaćao dražava ne priznaje, a doživeo je da ga iz sopstvenog stana izbacuju upravo pripadnici vojske koja ga je odlikovala i kojoj je odano služio.
Ovo je kompletna priča o odnarodovanim institucijama. Borbi koja je besmislena sa jedne, a sa druge strane-tragična. Borbi jednog pukovnika-odlikovanog dobrovoljca, rešenog da umre na kućnom pragu, zarad pravde, obraza i časti! Ovo je priča o posrtanju i propadanju jedne države….
Ministarstvo odbrane: Lalović nije ispunio uslov iz ugovora
Posle drame i neuspešnog iseljenja iz garsonjere oglasilo se i Ministarstvo odbrane Vlade Republike Srbije na čijem čelu je Aleksandar Vulin.
Ministarstvo odbrane navelo je u saopštenju da penzionisani pukovnik Lalović bespravno koristi troiposoban stan u Vespučijevoj ulici, koji na osnovu pravosnažne sudske presude pripada Ministarstvu.
Dodaje se da postupak iseljenja nije u nadležnosti Ministarstva odbrane, već javnog izvršitelja i sprovodi se po osnovu pravosnažne presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu iz razloga što, prema tvrdnjama Ministarstva, Lalović nije uplatio sredstva na koja se obavezao ugovorom.
foto: Odlikovanja pukovnika Lalovića
„Naime, izjava o sopstvenom učešću od 58 procenata od vrednosti stana direktno je Laloviću omogućila značajno pomeranje na rang listi i dovela ga u poziciju da mu se dodeli troiposoban stan u Vespučijevoj ulici u naselju Bežanijska kosa. Rešenje za troiposoban stan u Vespučijevoj ulici u Beogradu doneto je 14. 10. 2005. godine kada je Lalović kao načelnik Prvog odseka Odeljenja za stambene poslove kreirao uslove za dodelu stanova iskoristivši ih u svom slučaju“, navodi Ministarstvo u saopštenju.
Ministarstvo objašnjava dalje da je uslov za dodelu stana bila upravo uplata 58 odsto vrednosti stana, što prema njihovim tvrdnjama Lalović nije učinio, a da je Stambena komisija rešenje o dodeli stana proglasila ništavnim 12. novembra 2008. godine.
Dodaje se da je Lalović bespravno koristio i garsonjeru u Pohorskoj ulici i da je Ministarstvo odbrane u posed tog stana ušlo 28. avgusta 2019. godine u prisustvu predstavnika Vojnograđevinskog centra i sudskog izvršitelja, a na osnovu pravosnažne sudske presude kojoj je prethodio parnični postupak.
„Stanje u službi, odnosno postupak penzionisanja pukovnika Gojka Lalovića ne može se dovesti u bilo kakvu vezu sa rešavanjem njegovog stambenog pitanja, jer je njegovo stambeno pitanje rešavano dok se nalazio u aktivnoj službi“, navodi Ministarstvo odbrane.
(izvor:N1)
Odgovor pukovnika Lalovića Ministarstvu:
Da sam po zakonu bio na radnom mestu, nikada ne bi došlo do ovoga
Demanti pukovnika Gojka Lalovića na saopštenje Ministarstvo odbrane o bespravnom korišćenju stana, u nastavku prenosimo u celosti.
Rešenje o dodeli stana u ulici Vespučijevoj doneto je 14.10.2005. kao zaposlenom profesionalnom licu, kojem je u toku službe odbijan od plate deo sredstava za rešavanje stambenog pitanja, koje mi stambeni organ Ministarstva odbrane nije priznao kao deo učešća ličnim sredstvima, niti mi je priznao vrednost 56 kvadrata stana u garnizonu republike BIH koji od 6.4.1992. godine nisam mogao da koristim zbog ratnih dejstava, a za koje se R. Srbija obavezala da nadoknadi.
Dodeljeni stan na Bežanijskoj kosi prema važećim propisima koje regulišu zakoni, Pravilnici i ostala opšta akta (a ne kreira ih Gojko Lalović) uz učešće ličnim sredstvima trebao je biti useljiv dana 14.1.2006. godine, na koji dan su i važili uslovi učešća. Međutim, umesto 2006. useljivost je usledila tek 2008. godine, jer stan nije bio završen i useljiv, na šta Gojko Lalović nije mogao da utiče.
Tadašnji ministar odbrane samoinicijativno, bez saglasnosti nadležnih organa menja uslove učešća, uvodi povoljnije okolnosti koja su primenljiva na pojedina lica, ali povoljnosti se na dan useljenja ne priznaju pukovniku Laloviću. Zahtevano je da se prizna dotadašnjom potvrdom utvrđeni iznos uplate u Vojno – stambeni fond kao deo učešća i navedeno da mi je upravo nezakonitim penzionisanjem 15.11.2005. onemogućeno da kao zaposleno lice rešim ostatak uplate. Nije priznata ni vrednosti 56 kvadrata u BIH, za koje se država Srbija obavezala da će nadoknaditi. Pod ucenom da ću izgubiti legalno dodeljeni stan, a svestan da ću zbog nezakonitog penzionisanja biti vraćen u vojsku oslonio sam se na sigurnost obezbeđenja dela sredstava učešća kao zaposleno profesionalno lice i ugovor potpisao.
Netačno je da se ne može vezivati nezakonito lišavanje prava na rad – službu i ometanje rešavanja stambenog pitanja ako postoji podatak da je na dan nezakonitog lišavanja prava na rad pukovnik Gojko Lalović upozorio nadležne da će navedena nezakonitost imati posledice i po statusno i po stambeno pitanje, što su nadležni sudovi i potvrdili sa šest presuda, kojima su poništena naredbodavna akta, oglašena nezakonitim, a to je bio uslov da se pukovnik Lalović vrati u službu, što se nije desilo.
crno na belo: uplatnica
U pomenutom stanu u Pohorskoj ulici pukovnik je nekada živeo kao podstanar, a status podstanara potvrđen je od stambenog organa Ministarstva odbrane rešenjem UP 2 br 154/02 od 30.4.2002. godine, gde između ostalog piše, citiram: “u predmetnom stanu stanije kao podstanar”, te je Ministarstvo danas došlo u situaciju da demantuje sopstvena dokumenta. Da navedeni stan poseduje vlasnika dokazalo je i Ministarstvo odbrane koje vlasniku stana (J.Z.) dostavlja uplatnice za izmirenje obaveza održavanja do današnjeg dana.
Što se razrešenja od vojne službe tiče, pukovnik od dana 28.3.2012. godine nije ni vraćen u službu, niti razrešen od službe u izvršenju presude U 8778/11 od 28.3.2012. Time je pukovnik Lalović jedinstven slučaj u vojsci R. Srbije kom su nezakonito oduzeli pravo na rad, a sada žele da me liše i utvrđenog prava na stan od 6.4.1992. godine i sramno navode da je nevraćanjem u slubu I izbacivanjem na ulicu slučaj pukovnika Lalovića rešen. Iz tog razloga, pukovnik Lalović će svoja ustavna i zakonska prava braniti golim životom do daljnjeg.
izvor:
potresan video kćerke pukovnika:
https://www.facebook.com/naza.iclalov/videos/3573055322723614/?__xts__[0]=68.ARDoLcFnr8Kz3Ucq6H81zzdh9Oigzza6W4HLDw3ZGQJggSDmLgmJ5MEFQLPrEmbBbVHtZfxzO1e-9vpp3kAULcm_ecdbQTeeEi1yHI8oS0BFO2J34m4RbFSaWvOKV88Z55q5ITYbZAEoO3FMfNartvOyY4tR1ZFjggEQoXTkGMFfWq74CK-zJXDdgzlgEsIoxoEw46X89lt7xaTpG5t74qv8Qhyc4pnrSEZAQkJmJjMnQef9gi9t2OFafeOTvoYDV-z0Bmk0_yj3WsehUSAQc9rkieLAbe2F99naJysN3YVx9dsP_i1esJLm-E0UezcXjDOcRxGmJnSmCgM7EzL7Lxs&__tn__=K-R
„OSUMNJIČENI“ pukovnik Gojko Lalović
piše: Naža Ićlalov
INTERVJU
Pukovnik Gojko Lalović o svom iseljenju iz stana:
Ne propustite:
Prošlo je dve godine od smrti osnivača, idejnog tvorca i prvog urednika portala Ucentar.rs gospodina Dragana M. Alempijevića.
Dve godine od kako je Dragan otišao na neko bolje mesto, a sve nas koji smo ga poznavali ostavio u večnoj žalosti.
Njegovo srce zauvek je prestalo da kuca 31.01.2022. ali lik i delo nikada neće prestati da žive.
Sve je bio Dragan a prvenstveno čovek koji je uvek stao u zaštitu nemoćnih i slabijih, čovek koji je uvek sebe izlagao opasnosti radi interesa svih nas, borac za pravdu i veliki patriota, svakom ko je imao prilike da ga dobro upozna doživotni prijatelj, srdačan i ljubazan, dobar drug i komšija, u svakoj situaciji i svakom poslu uvek profesionalno posvećen i angažovan…
Za svojih 30 godina profesionalnog rada i delovanja Dragan je postigao ono što prosečan čovek ne bi mogao ni za dva veka. Bio je vanserijski novinar, šef dopisništva Kurira i Glasa javnosti, izvršni producent direktor i idejni tvorac festivala narodne i zabavne muzike njih ukupno 14 ( gosti Toto Kotunjo, Vaja kon Dios, Boni Tajler), izvršni producent najvećeg mitinga u istoriji Srbije ,,Kosovo je Srbija“, šef kabineta za Šumadiju poč. Njkv Aleksandra Pavla Karađorđevića, Izvršni producent predizbornih mitinga Vojislava Koštunice, šef predsedničke kampanje kandidata Velimira Ilića, Šef turneje Zdravka Čolića 2001. i 2004. godine (28 gradova u Srbiji)…
Za svog života izdao je i dve zbirke pesama.
Dragan je dobitnik brojnih nagrada i priznanja, između ostalog Ordena Aleksandar Puškin (Ruska Federacija), ordena Zlatni orfej (Moskva), zlatne značke Kulturno -prosvetne zajednice Srbije, značajnog priznanja Republike Srbije za višegodišnji doprinos kulturi, brojnih književnih nagrada, Ordena za zasluge u odbrani vojničkog dostojanstva i časti (Dodeljuje Vojni sindikat Srbije),…
Dragan je najzaslužniji za promociju i oživljavanje lika i dela Dragiše Nedovića, čiji je neizmeran doprinos kulturnoj i muzičkoj baštini ovih prostora bio zapostavljen dok im se Dragan nije posvetio kao jednom od svojih najvećih novinarskih otkrića. O Dragiši je napisao brojne članke i reportaže a po njemu je nazvao i jedan od festivala čiji je bio autor i direktor.
Već sa 16 godina počeo je profesionalno da se bavi novinarstvom, napisao je preko 11000 tekstova objavljenih u srpskoj štampi. Tekstovi koje je Dragan pisao su nenadmašivi. Uvek do neverovatne mere pitki i čitljivi toliko da naginju ka književnosti, a sa druge strane neverovatno koncizni, posvećeni temama koje interesuju sve građane, tako da uvek pogode u centar!
Sećanje na Dragana ali i njegov neverovatan doprinos srpskom novinarstvu, književnosti, kulturi, neće nikada izbledeti. Pri pomisli na njega nećemo se samo rastužiti već i osmehnuti kao što smo to svi činili dok je bio ovde sa nama, njegove reči podrške i utehe ostaće u našim srcima, o njegovim delima ne treba posebno ni govoriti jer je iza sebe ostavio toliko toga da dok jednog Srbina ima na ovom svetu moći će da se priseti bar nečega od mnoštva stvari kojim nas je ovaj plemeniti čovek zadužio. Slava mu.
(Ucentar.rs)
Ne propustite:
Osnivaču i idejnom tvorcu, glavnom i odgovornom uredniku portala Ucentar.rs gospodinu Draganu M. Alempijeviću danas od 12 časova na groblju Bozman davaćemo godišnji pomen.
Bliži se godinu dana od kako je Dragan otišao na neko bolje mesto, a sve nas koji smo ga poznavali ostavio u večnoj žalosti.
Njegovo srce zauvek je prestalo da kuca 31.01.2022. ali lik i delo nikada neće prestati da žive.
Sve je bio Dragan a prvenstveno čovek koji je uvek stao u zaštitu nemoćnih i slabijih, čovek koji je uvek sebe izlagao opasnosti radi interesa svih nas, borac za pravdu i veliki patriota, svakom ko je imao prilike da ga dobro upozna doživotni prijatelj, srdačan i ljubazan, dobar drug i komšija, u svakoj situaciji i svakom poslu uvek profesionalno posvećen i angažovan…
Za svojih 30 godina profesionalnog rada i delovanja Dragan je postigao ono što prosečan čovek ne bi mogao ni za dva veka. Bio je vanserijski novinar, šef dopisništva Kurira i Glasa javnosti, izvršni producent direktor i idejni tvorac festivala narodne i zabavne muzike njih ukupno 14 ( gosti Toto Kotunjo, Vaja kon Dios, Boni Tajler), izvršni producent najvećeg mitinga u istoriji Srbije ,,Kosovo je Srbija“, šef kabineta za Šumadiju poč. Njkv Aleksandra Pavla Karađorđevića, Izvršni producent predizbornih mitinga Vojislava Koštunice, šef predsedničke kampanje kandidata Velimira Ilića, Šef turneje Zdravka Čolića 2001. i 2004. godine (28 gradova u Srbiji)…
Za svog života izdao je i dve zbirke pesama.
Dragan je dobitnik brojnih nagrada i priznanja, između ostalog Ordena Aleksandar Puškin (Ruska Federacija), ordena Zlatni orfej (Moskva), zlatne značke Kulturno -prosvetne zajednice Srbije, značajnog priznanja Republike Srbije za višegodišnji doprinos kulturi, brojnih književnih nagrada, Ordena za zasluge u odbrani vojničkog dostojanstva i časti (Dodeljuje Vojni sindikat Srbije),…
Dragan je najzaslužniji za promociju i oživljavanje lika i dela Dragiše Nedovića, čiji je neizmeran doprinos kulturnoj i muzičkoj baštini ovih prostora bio zapostavljen dok im se Dragan nije posvetio kao jednom od svojih najvećih novinarskih otkrića. O Dragiši je napisao brojne članke i reportaže a po njemu je nazvao i jedan od festivala čiji je bio autor i direktor.
Već sa 16 godina počeo je profesionalno da se bavi novinarstvom, napisao je preko 11000 tekstova objavljenih u srpskoj štampi. Tekstovi koje je Dragan pisao su nenadmašivi. Uvek do neverovatne mere pitki i čitljivi toliko da naginju ka književnosti, a sa druge strane neverovatno koncizni, posvećeni temama koje interesuju sve građane, tako da uvek pogode u centar!
Sećanje na Dragana ali i njegov neverovatan doprinos srpskom novinarstvu, književnosti, kulturi, neće nikada izbledeti. Pri pomisli na njega nećemo se samo rastužiti već i osmehnuti kao što smo to svi činili dok je bio ovde sa nama, njegove reči podrške i utehe ostaće u našim srcima, o njegovim delima ne treba posebno ni govoriti jer je iza sebe ostavio toliko toga da dok jednog Srbina ima na ovom svetu moći će da se priseti bar nečega od mnoštva stvari kojim nas je ovaj plemeniti čovek zadužio. Slava mu.
(Ucentar.rs)
Ne propustite:
Nema šta nije napisano proteklih za 22 godine o Petom oktobru 2000. godine. Narodni bunt, potonje razočarenje novim „demokratskim vlastima“, njihove svađe, ubistvo premijera Zorana Đinđića, do tada nezabeležena pljačka i otimačina državne i društvene imovine… Postoje neformalni podaci da su postoktobarske junoše uz blagoslov Zapada za kratko vreme u pljačkaškoj privatizaciji pokrale i iz zemlje iznele preko 127 milijardi dolara!
Zna se i manje više šta je doprinelo da dođe petog oktobra: totalirazam Slobodana Miloševića i njegove stranke, korpucija, bombardovanje Srbije, ubistva novinara i političara…
Međutim, srpske službe, ili bar ono što je od njih ostalo nikada nisu objavile ulogu stranih bezbednosnih sužbi kroz delovanje mnogih nevladinih organizacija i pokreta, finansiranje puča i svrgavanje Miloševića.
Poznato je da su tadašnji komandat Jedinice za specijalne operacije Državne bezbednosti Milorad Ulemek Legija i pokojni lider Demokratske stranke i jedan od vođa Petog oktobra Zoran Đinđić susreli u najmanje dva navrata i imali određeni „dil“ koji je kasnije na protestima doveo do „bratimljenja“ naroda i jedinice koja je mogla, objektivno da rasturi demonstracije.
Na samitu Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope održanom jula 1999. godine u Sarajevu, 
bivši predsednik Sjedinjenih Država, preuzeo je obavezu da sa 12 miliona dolara pomogne opozicioni pokret u Srbiji. Taj iznos bio je namenjen strankama, nevladinim organizacijama, sindikatima, studentskim udruženjima i nezavisnim medijima, kako bi se stvorilo jedinstvo u rušenju režima Slobodana Miloševića.
Da je tadašnja SRJ u drugoj polovini 1999. godine bila u fokusu američke spoljne politike svedoče dokumenti koje je objavio Nacionalni arhiv SAD. Reč je o aktima koje je koristio Bil Klinton u vreme kada je bio predsednik Amerike, kao i prepiska njegovih savetnika i saradnika. U dokumentaciji koji su prvi put izašli na svetlo dana nalazi se i zbirka depeša nazvanih „Krug oko Srbije“, koje govore o mreži radio-predajnika raspoređenih u susednim zemljama. Rad ovih medija Amerika je izdašno pomagala, kako bi se smanjio uticaj državnih medija u ratom rastrzanoj SR Jugoslaviji.
Reč je o radijskim programima koji su se emitovali iz susedstva na talasnim dužinama koje su omogućavale slušanje u Srbiji. Uglavnom je emitovan i preuziman program na srpskom jeziku „Glasa Amerike“ i „Slobodne Evrope“, kao i ostalih stranih i domaćih radio-stanica.
Drugi krak projekta „Krug oko Srbije“ jeste i najveća tajna Petog oktobra. Ona se odnosi na putovanje srpskih policijskih generala u Budimpeštu neposredno pre petog oktobra u tamošnju američku ambasadu. Srbija je u to vreme bila policijska država u kojoj su upravo generali policije kosili i vodu nosili u političkim, ali i ekonomskim (ne)prilikama i na kojima je Slobodan Milošević bazirao svoju strahovladu. Najmaje trojica generala podelili su pet miliona dolara, koliko je od stranih obaveštajnih sužbi plaćenja njihova „vernost“ Miloševiću.
printskrin/foto: internet magazin
Onda se dogodilo to što se dogodilo. Narod je uz prećutnu saglasnost policije došao do Beograda i ostalo je bilo stvar tehničke prirode. U tome su im uveliko pomogli pripadnici zemunskog klana koji će kasnije izrasti u kriminalni eskadron smrti i u čiji je samrtni zagrljaj ušao Zoran Đinđić.
Istinu, dok tajne službe ne otvore dosijee Srbi nikada neće saznati. To se neće dogoditi dok su akteri jedne (suštinski) izdaje još uvek na političkoj sceni, ali i u bezbednosnim strukturama. Bez te istine teško da će Srbija i srpski narod krenuti napred. Naprotiv! Što se krivo rodi, vreme ne ispravi.
ucentar.rs
Ne propustite:
-
aktuelno4 седмице ago(FOTO)ČAROBNO MESTO ZA ODMOR na samo 20 minuta VOŽNJE OD KRAGUJEVCA: Prirodni ambijent u SRCU ŠUMADIJE.
-
fokus3 седмице ago(FOTO)KRIZA I OBRAČUNI u „uskom grlu“ KRAGUJEVCA: Bilo i HAPŠENJA. AUTOM blokirali ULICU.
-
fokus3 седмице agoVašar u Kniću privukao veliki broj posetilaca
-
fokus2 седмице agoNOVI REKTOR UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU
-
fokus3 седмице agoIzgradnja novog vrtića na Bubnju teče po planu
-
fokus2 седмице agoVeliki investicioni projekti i nova industrijska zona u Kragujevcu
-
fokus1 седмица agoHoće li biti plazme?
-
fokus2 седмице agoUdruženje Ekomar pratilo situaciju oko kvaliteta vode u Kragujevcu