Borba za starateljstvo Ivana Suvačarevića mesecima unazad potresa kragujevačku javnost. Protest ispred Centra za socijalni rad, brojne objave na društvenim mrežama i najava da će peške krenuti za Beograd kao vid njegove borbe navela nas je da objavimo njegovu životnu ispovest
Piše: Ivan Suvačarević
Taman sam mislio da sam se u borbi za starateljstvom za svoje rođeno dete svega nagledao i polako pripremao za nastavak ove isposvesti kada me je sudija Osnovnog suda Biljana Bataveljić, bez mišljenja struke lišila prava da odaberem školu za svoju devojčicu,
I tada shvatite da Vam ništa ne znači ni presuda više instance, ovog puta Višeg suda, jer je odluka već sprovedena.
Suvačarević govori na protestu
U postupku za vršenje roditeljskog prava, koji se duže od dve godine vodi pred kragujevačkim Osnovnim sudom, postupajuća sudija Bataveljić me je lišila roditeljskog prava u delu davanja saglasnosti za upis deteta u osnovnu školu. Poučen nekim prethodnim odlukama ovog suda i ponašanja predsednika Zorana llića, koji i sam donosi rešenje u kome priznaje da je nezakonito, nisam ni očekivao drugačiji epilog. Ali sam bar računao na dozu osnovne ljudskosti, da spor ne traje dve godine i da se ne odluka ne donosi u pet do 12. Da mi se bar da pravo da se obratim nekom drugom.
Ovakva odluka ne bi bila atipična da je doneta u skladu sa zakonom što podrazumeva obavezno pribavljanje mišljenja stručnog tela (u konkretnom slučaju Centra za socijalni rad kao organa starateljstva). Naime, kada se pred sudom postavi pitanje da li nekog roditelja treba lišiti roditeljskog prava u celini ili delimično, u nedostatku stručnih znanja- Sud je obavezan da o tome pribavi mišljenje organa starateljstva.
Međutim, u konkretnom slučaju, sudija Osnovnog suda u Kragujevcu je donela odluku o lišenju roditeljskog prava, bez da je Centar za socijalni rad prethodno utvrdio- da je u najboljem interesu deteta da se ovakva odluka donese.
Epilog svega je da sam kao brižni otac morao da izjavim žalbu na takvu odluku koju je, naravno, usvojio Viši sud u Kragujevcu i koji je zauzeo stanovište da nema mestu lišenja roditeljskog prava.
crno na belo: Rešenje Višeg suda
Međutim, kako žalba nije imala odložno dejstvo na odluku prvostepenog suda, dete je upisano u školu na osnovu nezakonite sudske odluke. Bez obzira što je ta odluka ukinuta od strane Višeg suda. Ostao sam bez mogućnosti da se izjasnim o tome koju školu smatram najboljom za svoje dete.
Da li se u konkretnom slučaju radi o zloupotrebi sudijskih ovlašćenja ili o nečem drugom ostaje da samo da pretpostavljam, ali jedno je sigurno – ovo je još jedan dokaz dugogodišnjeg sunovrata našeg pravnog sistema. I ako se ikada neko ozbiljno bude bavio mojim slučajem postupanja i odluke Osnovnog suda ući će u anale besšašća.
U nadi da će se neko i nekada ozbiljnije pozabavati ovim slučajem- bar sam zapisao ovu priču.
