Nikola Tesla je rođen u porodici pravoslavnog sveštenika 10. jula 1856. godine u Smiljanu, današnja Republika Hrvatska. Njegovi roditelji Milutin i Georgina osim njega imali su sina Daneta i ćerke Angelinu i Milku, starije od Nikole i Maricu najmlađe dete u porodici Tesla.
Autor: Saša Stojanović
Tesla- jedini portret u boji
Svoje ime je dobio je po dedi sa očeve strane. Školovanje je započeo u rodnom mestu, gde je proveo najbezbrižnije godine svog života.
Nakon nesrećnog slučaja, prilikom koga je porodici Tesla poginuo sin prvenac, Dane, porodica se preselila u Gospić gde je mladi Nikola nastavio školovanje. Školujuci se u Gospiću, a kasnije na Visokoj realnoj gimnaziji u Karlovcu, njega je morila činjenica da će nakon toga morati da nastavi porodičnu tradiciju i da postane sveštenik. Ta činjenica mu nije davala mira budući da su ga iskreno zanimale prirodne nauke. Po završetku karlovačke gimnazije, na raspustu, vrativši se u Gospić mladi Tesla se razboleo od kolere. U to vreme ova opaka bolest odnosila je veliki broj života.
“U jednom od samrtnih trenutaka za koje su mislili da su mi poslednji, otac je uleteo u moju sobu. Još uvek pamtim njegovo bledo lice dok je pokušavao da me razveseli, nesigurnim glasom. Rekoh mu:-Možda bih mogao da se oporavim ako mi dopustiš da studiram tehniku.
-Ići ćeš u najbolju tehničku školu na svetu, odgovorio je svečano, a znao sam da tako i misli.”Kako je, zaista, i usledio čudesan oporavak, kao što mu je otac i obećao Nikola Tesla je 1875. godine upisao Višu tehničku školu u Gracu. Na tim, toliko željenim studijama, Tesla je iskazao više nego potrebnog interesovanja za savladavanje predmeta. Na taj način je želeo da svome ocu pokaže kako nije pogrešio što mu je dozvolio da se posveti izučavanju tajni matematike, fizike i mašinstva. Ipak, i pored priznanja profesora koje je dobijao u svedočanstvima, njegov otac kao da je bio nezainteresovan za sinovljeve uspehe.
“To je skoro ubilo moju ambiciju; ali kasnije kada je otac umro, potreslo me je kada sam našao zavežljaj pisama koja su moji profesori pisali predlažući mu da me ispiše sa fakulteta, ukoliko neće da se ubijem prekomernim radom.”
U Gracu, na tim studijama Tesli se rodila ideja o stvaranju obrtnog polja. Kada je jednom od svojih profesora izložio ideju da bi možda bilo moguće pokretati motor bez četkica dobio je sledeći odgovor:
“Možda će gospodin Tesla da uradi velike stvari, ali mu sigurno neće uspeti da uradi ovo. To bi bilo kao kad bi se jedna konstantna privačna sila kao što je gravitacija preobratila u rotacionu. To je perpetuum mobile, nemoguća ideja.”
u narodnoj nošnji
Godine 1879. Nikola Tesla je dobio svoje prvo nameštenje, počeo je da radi kao pomoćni inženjer u Mariboru. Iste godine umro mu je otac i da bi ispunio očevu zelju da završi fakultet 1880. Tesla upisuje fakultet u Pragu. Nekoliko godina, koje su usledile, predstavljale su značajan period u karijeri Nikole Tesle. Nakon rada u Budimpešti u Centralnom telefonskom uredu, usledio je izum obrtnog magnetnog polja (februara 1882.). Te iste godine na preporuku svojih predpostavljenih dobio je zaposlenje u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu. Tu je proveo dve godine na raznim i vrlo odgovornim poslovima a kako njegovo umeće nije moglo da prođe nezapaženo preporučen je i samom Edisonu. Edison je u to vreme bio najznačajnija ličnost tehnike u Americi, heroj elektrike koga je slavila cela nacija. On je Tesli 1884. godine dao posao u svojoj laboratoriji u Njujorku, ali njihova saradnja nije dugo trajala.
Nezadovoljan odnosom predpostavljenih prema svome radu, Nikola Tesla je već naredne 1885. napustio Edisona i uz pomoć nekih investitora osnovao “Tesla Arc Light Co”. U početku, zbog obaveza prema investitorima, morao je da radi u oblasti lučnih svetiljki, ali je nakon toga krenuo u realizaciju svojih projekata iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja. Nakon predavanja “Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje” 16. maja 1888. koje je odrzao pred Američkim institutom elektroinženjera (AIEE), Tesla je dobio ponudu od firme Vestinghaus (Westinghouse) za otkup patenata iz oblasti polifaznih struja.
Usledile su godine u kojima je Tesla sa Vestinghausovim inženjerima radio na praktičnoj primeni svojih izuma. Tridesetog jula 1891. Nikola Tesla je dobio američko državljanstvo.
Dobar deo 1892. Tesla je proveo u Evropi. Tu je kroz mnogobrojna predavanja promovisao svoje ideje. Svoje predavanje “Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokih napona i visokih frekfencija” održao je u Engleskoj pred Institutom elektroinženjera i pred Kraljevskim institutom. Isto predavanje ponovio je u Parizu pred interacionalnim društvom električara i Francuskim društvom za fiziku. Stigao je i da jedini put u životu poseti Beograd gde je ostao tri dana. Takode te 1882. godine Tesla je ostao i bez drugog roditelja. Umrla mu je majka i taj gubitak mu je strašno teško pao.
Nakon povratka u Ameriku usledila je nova borba. Zagovornici upotrebe jednosmerne, ujedno i protivnici korišćenja naizmenicne struje osuli su drvlje i kamenje kritikujuci i upozoravajuci na opasnosti koje njena upotreba donosi. Trijumf, u ovom sukobu poznatom kao “Rat struja”, su 1893. odneli oni koji su imali malo više vizionarstva sa sobom. Svetska izložba u Čikagu je te godine bila osvetljena uz pomoć naizmenične struje.
Tesla i Kralj Petar II Karađorđević
Usledilo je istraživanje na polju bežičnog prenosa signala i energije. Ssvoju ideju i nameru da svoje istraživanje uputi u tom smeru Tesla je javno izneo u govoru prilikom puštanja u pogon elektrane na Nijagarinim vodopadima 1897. Kakav li je bio izraz lica ljudi kojima neko, tek sto su doživeli prenos električne energije na veću udaljenost, priča o prenosu iste bez žica?
Veliku misteriju predstavljaju Teslina istraživanja na ovom polju. Iako je proveo skoro godinu dana u Kolorado Springsu (1899-1900), i vodio iscrpan dnevnik o svojim istraživanjima, do šire upotrebe bežičnog prenosa električne energije do dana današnjeg nije došlo. Tesla je imao nameru da iskoristi gornje slojeve Zemljine kugle kako bi energiju sa jednog preneo na drugi kraj sveta. Neka svoja otkrića opisao je u eseju “Problem povećanja ljudske energije”, koji je izazvao široko interesovanje naučnog i poslovnog sveta.
najveći neprijatelj: J.P. Morgan
Verovatno i sam zaintrigiran esejem J.P. Morgan (John Pierpont Morgan 1837-1913), u to vreme jedan od najbogatijih ljudi Amerike, ponudio je finansijsku podršku Tesli. Do saradnje je došlo na projektu “Svetski radio sistem” koji je Tesla vodio u svojoj laboratoriji na Long Ajlendu. Već posle godinu dana 1901. Morgan je naučniku uskratio finansije. Povod za prestanak saradnje je bilo prvo uspesno transantlantsko bežično slanje radio poruke, koje je izveo Markoni (Guglielmo Marconi 1874- 1937). Tesla je Morganu tada priznao da je on tako nešto mogao da učini odavno, ali da to nije cilj njegovog istraživanja. Morgan je bio besan zbog ove, kako je on smatrao, utaje i više nije nikada sarađivao sa Teslom.
Tesla se nekako snalazio na ovom projektu do 1905. kada je i potpuno iscrpeo izvore finansiranja i bio je primoran da ga napusti. Usledile su godine u kojima je on radio na usavršavanju postojećih i patentiranju novih pronalazaka u oblasti mašinstva. Te godine su bile dosta teške za njega. Javnost se podsetila velikog genija 1917. kada mu je dodeljena Edisonova medalja, najveće američko odličje u oblasti tehnike. 1919. Nikola Tesla je objavio svoju autobiografiju kroz seriju članaka u časopisu Electrical Experimenter. Za ljude, koji mu nisu bili bliski, vesti od Tesle su stizale kroz novinske članke u kojima su mogli da pročitaju njegove često i previše senzacionalne izjave.
Izjave poput “Kako signalizirati na Mars” ili “Rasturanje tornada” i nisu baš doprinosile njegovom ugledu. Tada su se više smatrale plodom bujne mašte nego li mogućim naučnim dostignućima. Tesla je nekako opstajao uz pomoć prijatelja i skromne penzije koju je nerado prihvatio od tadašnje jugoslovenske vlade. Njegovo zdravlje se značajno pogoršalo nakon smrti njegovih prijatelja Roberta Andervuda Džonsona (Robert Underwood Johnson) i Ričmonda Pirsona Hobsona (Richmond Pearson Hobson) 1937. Te godine je doživeo i saobraćajnu nesreću – udario ga je taksi dok je prelazio ulicu.
Skoro sam, bez porodice, i samo u društvu sestrića Save Kosanovića (sin Marice Kosanović) i par prijatelja, Tesla se retko pojavljivao u javnosti u poznim godinama svog života. Izuzetak je bila poseta Kralja Petra II Karađorđevića koji je došao da se upozna sa Teslom u njegovom apartmanu u junu 1942.
Godine 1943. petog januara Tesla je pozvao američko vojno ministarstvo. U kratkom razgovoru veliki naučnik je američkoj vojsci ponudio tajne svog super oružja. Oficir nije shvatio o kome se radi i verovatno misleći da je u pitanju šaljivdžija ili ludak obećao je da će se javiti kasnije.
U osamdeset i sedmoj godini u hotelu Njujorker 7. januara 1943. godine prestalo je da kuca srce ovog plemenitog naučnika. U katedrali sv. Jovana Bogoslova 12. januara okupilo se dve hiljade ljudi među kojima je bio veliki broj pronalazača, dobitnika Nobelove nagrade, svetski priznatih imena iz oblasti elektrotehnike, jugoslovenskih diplomata.
gradonačelnik Njujorka Fiorelo La Gvardija
Dva dana ranije tadašnji gradonačelnik Njujorka Fiorelo La Gvardija (Fiorello LaGuardia) održao je posmrtni govor koji je radio Njujork direktno prenosio.
…Tesla je bio veliki humanista-čist naučni genije – pesnik u nauci… On je činio izvanredne, zapanjujuce, čudesne stvari u toku svog života. Činio je to jednostavno da bi služio ljudskom rodu- a za svoje usluge nije tražio ništa.
Novac – on za njega nije mario.
Počast – ko je taj neko ko može da počastvuje drugog.
To je bio njegov stav.
Zahvalnost – on je nije očekivao niti je tražio…
Onaj značajni deo Tesle živi u njegovom dostignuću koje je ogromno-skoro nemoguće da se izračuna-koje je sastavni deo naseg života i sastavni deo naše civilizacije, nase svakodnevnice našeg tekućeg napora…”
Posmrtni ostaci jednog od najvećih ljudi, koji su živeli u prošlom veku, nalaze se u muzeju Nikole tesle u Beogradu u urni idealnog sfernog oblika.
Danas se u svetu ime Nikole Tesle uzvikuje glasno, sa puno poštovanja, što ovaj čovek i zaslužuje. Brojna udruženja, studentske i inženjerske organizacije, čuvaju uspomenu na velikana svetske nauke. O njemu su napisane mnoge knjige, ispričane razne i moguće i nemoguće teorije, ali je samo jedna istina. Nikola Tesla je bio veliki naučnik, čovek bez čijih bi izuma teško mogli da živimo ovako kako živimo – sa puno komfora i slobode koju nam pruža električna struja. Naša je dužnost da, u znak zahvalnosti, ne dozvolimo da se njegovo ime ikada zaboravi.
izvor:
https://www.b92.net/tesla/zivot.php?nav_id=202334
IZUMI GENIJA
Iako je Nikola Tesla započeo svoj pronalazački rad još početkom osamdesetih godina devetnaestog veka i to u periodu od 1881. do 1882. godine, kada je radio u Centralnom telegrafskom uredu u Budimpešti, nema nikakvih podataka o tome da je pokušao da dobije patent za bilo koji od svojih pronalazaka. Svoju prvu prijavu patenta za električnu lučnu lampu Tesla podnosi tek posle dolaska u SAD, 30. marta 1884. godine, neposredno posle odlaska iz Edisonove i osnivanja sopstvene kompanije „Tesla Electric Light & Manufacturing“. U naredne 43 godine, zaključno sa 1928. godinom, Nikola Tesla je zaštitio patentima veliki broj svojih pronalazaka, počevši od patenta US 334,823 A za komutator za dinamo-električne mašine, pa sve do patenta US 1,655,114 A za aparaturu za vazdušni transport.
Tesla je imao ukupno 112 registrovanih američkih patenata, dok konačan broj Teslinih patenata u drugim zemljama još uvek nije definitivno utvrđen. Do sada je otkriveno 196 Teslinih patenata iz još 26 drugih zemalja osim SAD, pri čemu je Tesla imao najviše odobrenih patenata u Francuskoj – 30, a zatim u Velikoj Britaniji (29), Belgiji (27), Nemačkoj (21), Italiji (19) i Austriji (15), dok je u ostalim zemljama imao između 1 i 7 patenata. Shodno navedenom Tesla je imao ukupno bar 308 patenata iz 27 različitih zemalja na pet kontinenata. Međutim, mnogi od ovih patenata se odnose na iste Tesline pronalaske.
Razlog za to što za jedan isti pronalazak postoji više patenata iz različitih zemalja je taj što je svaki patent teritorijalno ograničen, što znači da važi samo u državi u kojoj je izdat. Skup patenata kojima je zaštićen taj isti pronalazak u različitim zemljama se naziva patentnom familijom, dok se patenti koji sačinjavaju patentnu familiju nazivaju analozima, a patent za koji je podneta prva prijava se naziva osnovnim patentom.
Muzej Nikole Tesle u Beogradu
Analizom i upoređivanjem Teslinih patenata je utvrđeno da je Tesla za svoje pronalaske dobio 116 osnovnih patenata, od čega je 109 američkih patenata i 7 britanskih, kojima je zaštitio ukupno 125 svojih pronalazaka. Preostala 192 patenta predstavljaju analoge ovih osnovnih patenata. Pronalasci koje je Tesla zaštitio u najvećem broju zemalja su njegova pumpa i turbina (američki patenti US 1,061,142 i US 1,061,206), za koje je dobio 23 patenta u 22 različite zemlje. Nasuprot tome, čak 54 Teslina osnovna patenta iz SAD nemaju analoge u drugim zemljema. Najveći broj prijava patenata Tesla je podneo 1889. godine – ukupno 37 prijava – koje se odnose na njegov polifazni sistem.
U arhivu Muzeja Nikole Tesle postoje i podaci o 33 američke prijave patenta za koje Tesla nije dobio patente, kao i o prijavama patenata koje je Tesla pripremio za podnošenje, ali to ipak nije učinio. Pored toga, Tesla je stvorio i značajan broj pronalazaka koje nikada nije pokušao da zaštiti patentima, kao što je, na primer, primena visokofrekventnih struja za medicinske svrhe.
http://nikolateslamuseum.org/media/docs/lista_patenata_sr.pdf
Iz knjige „Majke poznatih“
TESLINA MAJKA
Majka Nikole Tesle se zvala Georgina Djuka Tesla i potiče iz svešteničke porodice Mandić. Nikola Tesla je sa ushićenjem govorio o svojoj majci
autor: Jovan Ćirilov
Rođena je u porodici srpskog pravoslavnog sveštenika Nikole Mandića (1800 — 1863) i Sofije Mandić (rođene Budisavljević) iz mesta Gračac, u Lici. Sofija i Nikola su imali osmoro dece, a Georgina im je bila četvrta, najstarija kćer. Među tih osmoro dece, bio je i Petar, kasnije mitropolit dabrobosanski Nikolaj Mandić (1840 — 1907), kao i Toma Mandić (1827 — 1906) sveštenik gornjogračački i zrmanjski.
Morala je preuzeti brigu o staranju šestoro braće i sestara jer joj je mati umrla vrlo rano. To je sprečilo ovu izvanrednu ženu da uči školu i da svoj dar razvije u većoj meri. O njoj, svojoj majci, Tesla je govorio, uvek, s naročitim ushićenjem i smatrao je da je svoj pronalazački dar nasledio od nje. Bila je u stanju da pronalazi razne sprave u domaćinstvu, a bila je čuvena u okolini zbog svojih ručnih radova. Iako nije znala da čita, zanimala se za poeziju i znala je napamet mnoge srpske narodne pesme i odlomke iz Njegoševog „Gorskog vijenca“.
Za vreme predavanja u Parizu, Tesla je dobio vest da mu je majka teško bolesna. Zbog tog je prekinuo zakazana predavanja i odmah pošao u Gospić. Imao je sreću da mater zatekne u životu.
Ona je umrla 4. aprila 1892. u 71. godini.
Kao i otac, i Nikolina majka je bila veoma mudra. Od nje je imao šta da nasledi a, pre sveg, njeno izvanredno pamćenje. Znala je, napamet, hiljade stihova narodne poezije. Bila je veoma domišljata, odlična psihološkinja i spontana pedagoginja. Kad je mladog Teslu zahvatila strast kockanja, rekla mu je:
– Idi, Nikola, zabavljaj se! Što pre izgubiš sve što imamo, to bolje! Znam da će te, to, tek, tad, proći!…
Tesla je, posle tih majčinih reči, čvrsto rešio da se oslobodi opsesivne srasti. I oslobodio se. A posle tog je do kraja života vežbao i jačao snagu svoje volje. Istom voljom, odrekao se slasti modernog života: zabava, žena i unovčavanja patenata koje su drugi skupo naplaćivali i lagodno živeli.
Iz nekih razloga, kod nas je postojala… i, još, postoji!… jaka tendencija da se Nikola Tesla prikaže kao seljačko dete. Da li, to, romantična potreba da se ocrta lik samoukog genija koji je s najnižih društvenih lestvica dospeo u same vrhove svetske nauke, i tamo gde je vrhunila – u Americi, ili levičarskoj ateističkoj predstavi o najvećem umu našeg naroda – nije odgovaralo što je Tesla rođen u svešteničkoj srpskoj porodici. Zato je u mnogim napisima sve vreme stavljan akcent na uticaj majke, ne na očev. A ona je bila tipična žena tog doba koja je imala u društvenom smislu skromno mesto. Da, pritom, nije bila seljanka, govori podatak da je i ona bila kćer pravoslavnog srpskog sveštenika. Čak je i njen ded po majci bio lički protojerej Toma Budisavljević. Njen brat Petar Mandić koji je, kad se zamonašio, uzeo ime Petar, bio je mitropolit dabro-bosanski.
Majka Đuka**) je bila jedno od osmoro dece Nikole Mandića po kom je naš Tesla dobio ime. Kad joj je, u ranoj mladosti, umrla majka, na nju je, kao na najstariju, pao sav teret porodice. Zbog tog jedina nije pohađala školu, ali je zahvaljujući svojoj bistrini bila veoma cenjena u porodici i kod suseda.
Teslina majka Đuka – pravo ime Georgina – bila je samarićanski raspoložena. Pomagala je bolesnicima dok je bila mlada, a, kasnije, kao zrela žena, pomagala je mnogima u Smiljanu.
Nikola Tesla je stalno naglašavao da je njegova majka kao i on imala pronalazački dar. Tako je poznato da je usavršavala tkačke stolove (razboje). Od onog što je na njima izatkala, oblačila je celu porodicu. I, ne, samo, to, već je imala i maštu da tu odeću iskiti raznim ukrasima. Kad se pogledaju fotografije njenih kćeri: Milke, udate Glumičić; Angeline, udate Trbojević; i Marice, udate Kosanović – one nemaju ni traga nečeg seljačkog već odaju sliku ukusno obučenih građanki svog vremena. Možda im je, baš, majka dala taj izgled.
Nikola Tesla sa izumom
Da bi se shvatilo u kakvoj sredini je rastao mlad Tesla, valja imati na umu da su se Srbi, u Lici, u katoličkom „moru“, mogli održati na društvenom nivou, samo, kao sveštenički i oficirski sloj. A kao takvi, morali su da budu i obrazovani, i verni vlasti. Obaveze prema državi, morali su da poštuju, a zato su u Vojnoj krajini, pod Austrougarskom, imali posebne privilelgije koje su, svakako, smetale seljačkoj raji druge vere.
I danas je poznato da se nečiji dar, a, još, manje, genijalnost, ne može objasniti biografijom, a, to, znači – ni uticajem, ni nasleđem od roditelja.
Tajna genija se ne može saznati – može se, samo, konstatovati, ali to ne znači da ne treba da znamo ko su bili oni koji su ga rodili.
priredio: M.M.V. izvor: https://www.bastabalkana.com/2014/12/georgina-djuka-tesla-majka-nikole-tesle/
Umro u bedi
Najveći srpski naučnik i jedan od najznačajnijih umova koji su ikada živeli, Nikola Tasla, umro je sam i zaboravljen na Božić, 7. januara 1943. godine u hotelskoj sobi u kojoj je živeo u Njujorku. Malo ljudi zna da je imao i poslednju želju, kao i da danas postoji video snimak njegove sahrane.
Nikola Tesla je umro siromašan i u dugovima. U zvaničnim spisima piše da je smrt nastupila 7. januara 1943. godine u 22:30. Imao je 87 godina i stotine patenata i pronalazaka koji su mu doneli slavu, ali ne i bogatstvo.
Ipak, bilo je onih koji su se velikog naučnika setili posle smrti.
Teslinoj sahrani je prisustvovalo preko 2.000 ljudi. U povorci koja se dva dana slivala ka pogrebnoj Sali Medison avenije bilo je državnika, javnih ličnosti, nobelovaca, ali i stotine običnih, malih ljudi koji su se divili geniju čiji su im pronalasci olakšali život.
