DANAS JE PETROVDAN-sve o običajima i značaju praznika

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas 12. jula obeležavaju Dan svetih apostola Petra i Pavla. Ovaj praznik u narodu je poznat pod imenom Petrovdan i za njega se vezuje veliki broj običaja i verovanja.

Petrovdan se smatrao kalendarskom granicom u godini, kao jedan od ključnih datuma letnjeg ciklusa praznika, i često se povezuje s Ivanjdanom. Obeležava promene u prirodi koje donose sledeće godišnje doba i hladnije vreme.

Sveti apostol Petar je bio ribar koji je prvi izrazio svoju veru u Hrista i njegovo učenje, pripovedao je i stvorio neka od prvih uporišta nove vere. U narodu se veruje da Sveti Petar ima ključeve od raja.

Sveti apostol Pavle je bio farisej, ali kada je upoznao Hristovo učenje, prihvatio ga je i postao jedan od njegovih najvećih propovednika i teologa. Obojicu je u Rimu pogubio car Neron.

NJP episkop Jovan na svečanoj liturgiji u hramu svetih apostola Petra i Pavla u crkvi u Aranđelovcu

Sve devojke koje su 7. jula posadile žito danas gledaju kako je izraslo i, ako su izrasle klice koje su se savile kao prstenovi, ove godine će se sigurno udati.
Postoji običaj kod Srba da se za Petrovdan na trgovima pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Taj običaj se simboliše vreme kada su vernici progonjeni i mučeni, često vezivani za drvene stubove i živi spaljivani. Danas se veruje da će te buktinje, koje obično nose deca, doneti zdravlje i blagostanje u domaćinstvu.

Na Petrovdan se ne radi u polju i ne počinju se nikakvi teži fizički poslovi.

Ranije se verovalo da se do Petrovdana jabuke ne seku nožem, jer bi mogao pasti grad koji će uništiti useve. Taj običaj se vezuje za verovanje da na Petrovdan Sveti Petar deli jabuke deci na onom svetu.

Zbog toga se na današnji dan u nekim krajevima Srbije nose jabuke na poklon prvim susedima, a neki ih nose i u crkvu na osvećenje. U nekim krajevima deca sa zapaljenim lilama idu od kuće do kuće i domaćini im dele darove.

Većina žena se prihvati i spremanja kolača sa jabukama. To nisu bilo koje jabuke, već posebna sorta koja dozreva oko ovog praznika i naziva se petrovača.

Ovaj praznik u Srbiji se obeležava kao slava mnogobrojnih pravoslavnih porodica.

Na Petrovdan se ništa ne radi u polju, naročito se ne uprežu konji u kola.

 petrovače foto: http://sadnicebistric.com/

Opšti je običaj kod Srba u Vojvodini da se do Petrovdana nisu smele seći jabuke nožem, niti se smelo jabukama loptati, ili pak udarati jednu o drugu jabuku, jer se verovalo, da će ako se to čini, padati krupan grad i uništiti useve.

U nekim selima južnog Banata na Petrovdan ujutru raznose jabuke prvim susedima za dušu umrlih, a ponegde se jabuke odnose u crkvu na osvećenje. Kod Srba postoji i običaj da se uoči ovog velikog praznika pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Obično se to radi na mestima gde se narod okuplja, na trgovima, raskršćima i u tome učestvuju deca i omladina. Paljenje vatre i lila simboliše na ona vremena kada su hristoborni carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih. Njihova tela su tada gorela kao buktinje, osvetljavajući trgove kao danas simbolične vatre i lile.
Takođe, devojke na taj dan gataju da li će se te godine udati i ko im je suđenik. Udavače koje su na Ivanjdan, 7. jula, stavljale u lonac malo zemlje i posejale nekoliko zrna pšenice, na Petrovdan gledaju kako je klijalo. Ako su klice pšenične savijene kao prsten devojke se nadaju prstenovanju.


Srpska pravoslavna crkva o velikom prazniku

Sveti apostol Petar – Sin Jonin, brat Andreje prvozvanog, iz plemena Simeonova, iz grada Vitsaide.

Bio je ribar, i najpre se zvao Simeonom, no Gospod je blagozvoleo nazvati ga Kifom, ili Petrom (Jn 1, 42). On je prvi od učenika jasno izrazio veru u Gospoda Isusa rekavši: „Ti su Hristos, Sin Boga živoga“ (Mt 16, 16). Njegova ljubav prema Gospodu bila je velika, a njegova vera u Gospoda postepeno se utvrđivala.

Kada je Gospod izveden na sud, Petar ga se tri puta odrekao, no samo jedan pogled u lice Gospoda – i duša Petrova bila je ispunjena stidom i pokajanjem. Posle silaska Svetoga Duha Petar se javlja naustrašivim i silnim propovednikom Jevanđelja. Posle njegove jedne besede u Jerusalimu obratilo se u veru oko tri hiljade duša. Propovedao je Jevanđelje po Palestini i Maloj Aziji, po Iliriku i Italiji.Činio je moćna čudesa: lečio je bolesne, vaksrsavao mrtve; čak i od senke njegove isceljivali su se bolesnici. Imao je veliku borbu sa Simonom Volhom, koji se izdavao za boga, a u stvari bio je sluga satanin. Najzad ga je posramio i pobedio. Po zapovesti opakoga cara Nerona, Simonovog prijatelja, Petar bi osuđen na smrt. Postavivši Lina za episkopa u Rimu i posavetovavši i utešivši stado Hristovo, Petar pođe radosno na smrt. Videći krst pred sobom, on umoli svoje dželate, da ga raspnu naopako, pošto smatraše sebe nedostojnim da umre kao i Gospod njegov. I tako upokoji se veliki sluga velikog Gospodara, i primi venac slave večne (v. 16. januar).

Sveti apostol Pavle – Rodom iz Tarsa, a od plemena Venijaminova. Najpre se zvao Savle, učio se kod Gamalila, bio farisej i gonitelj Hrišćanstva.

Čudesno obraćenu veru hrišćansku samim Gospodom, koji mu se javio na putu za Damask. Kršten od apostola Ananije, prozvat Pavlom i uvršćen u službu velikih apostola. Sa plamenom revnošću propovedao Jevanđelje svuda od granica Arabije do Španije, među Jevrejima i među neznabošcima. Dobio naziv apostola neznabožaca. Koliko su strahovita bila njegova stradanja, toliko je bilo njegovo natčovečansko strpljenje. Kroz sve godine svog propovedanja on je iz dana u dan visio kao o jednom slabom končiću između života i smrti. Pošto je ispunio sve dane i noći trudom istradanjem za Hrista, pošto je organizovao crkvu po mnogobrojnim mestima, i pošto je dostigao tu meru savršenstva, da je mogao reći: „Ne živim ja nego Hristos živi u meni“, tada je bio posečen u Rimu, u vreme cara Nerona, kad i apostol Petar.


Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.