Otac i sin iz Kragujevca izrađuju prelepe ikone u duborezu

Neko je rekao da je duborez spoj zanata, umetnosti i duhovnosti. U porodici Trbušić iz Kragujevca možemo slobodno reći i tradicije. Već tridesetak godina otac Zvonko sa sinom Milošem ulepšava oltare, vrata, ikonopise mnogih crkava i manastira širom Srbije.

Ikonstas, rad duborezaca Trbušić iz Kragujevca

-Otac je samouk. Zajedno sa stricem su naučili zanat još devedesetih godina prošlog veka. Radili su ikone, a onda su dobili čast i poverenje da u čuvenom manastiru Drača kod Kragujevca urade duborez- priča nam Miloš Trbušić.

Tako je i krenula priča o danas nadaleko poznatim duborescima iz Kragujevca.

Odrastao uz zvuke čekića i dleta i Miloš je zavoleo ovaj zanat koji, na žalost u Srbiji isčezava. Porodično Trbušići su radili u ikonopise u manastiru Rakovica, Kumanice, Mislođinu, a njihovi radovi i ikone krase i na desetine crkava u Srbiji.

Nema preciznog podatka kada se duborez kao umetnost pojavio u srpskim crkvama.

Ikona Bogorodice Trojerućice rad Trbojevića

Pravilo Srpske pravoslavne Crkve je da se ikone preslikavaju, odnosno da nema unošenja novina.

Najstarije ikone u Srbiji su iz Raške. O njima danas nema čak ni pisanih tragova izvorima. Zna se Najstarije očuvane ikone su freske iz Studenice iz 1208 i1209. godine. Kasnije se pojavljuju i slikarske radionice, u 13. veku. Rastko Nemanjić, Sveti Save, je ikone nabavljao u Solunu.

U 16. veku obnovu spomenika doživela je Sveta Gora, a restaurirane su mnoge ikone sa Hilandara. Nakon nekog vremena obnovljena je i Pećka patrijaršija, a najveći slikar ikona bio je Longin, na čijim delima su kasnije učili drugi ikonopisci.

Tako i Miloš kaže da ikone u drvetu izrađuju prema već postojećim oslikanim ikonima. Najšešće se izrađuju ikone Isusa Hristosa, Bogorodice, svetog Svetog Nikole, svetog Jovana i svetaca čija imena Srbi najčešće slave.

-Poslednjih godina primetno je da se Srbi sve više vraćaju veri i tradiciji. Tako da posla ima. A i interesovanja za ovaj zanat. Upoznao sam, pored duborezaca i dosta mladih ikonopisaca koji osvajaju stare tehnike i koji koriste maltene izvorne materijale kao i oni ikonopisci koji su slikali pre pet šest vekova. Otuda postoji i velika odgovornost u ovom poslu- priča nam Miloš.

Izraditi ikonu u drvetu jako je zahtevan i težak posao. Za jedan kvadratni centimetar nekada je potrebno i oko milion udaraca čekićem da bi se došlo do željenog detalja. Dosta toga zavisi i od same vrste drveta.

-Što se tiče drveta najkvalitetnija su lipa, orah, divlja kruška, šljiva, sve vrste javora, hrast I jasen– priča nam Miloš.

ucentar.rs


Rad duborezaca Zvonka i Miloša Trbušića iz Kragujevca

        

 

1 Comment

  1. Драгана
    20/07/2020 - 11:12 am

    Прелепи радови,

    Reply

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.