Neko je rekao da je duborez spoj zanata, umetnosti i duhovnosti. U porodici Trbušić iz Kragujevca možemo slobodno reći i tradicije. Već tridesetak godina otac Zvonko sa sinom Milošem ulepšava oltare, vrata, ikonopise mnogih crkava i manastira širom Srbije.
Ikonstas, rad duborezaca Trbušić iz Kragujevca
-Otac je samouk. Zajedno sa stricem su naučili zanat još devedesetih godina prošlog veka. Radili su ikone, a onda su dobili čast i poverenje da u čuvenom manastiru Drača kod Kragujevca urade duborez- priča nam Miloš Trbušić.
Tako je i krenula priča o danas nadaleko poznatim duborescima iz Kragujevca.
Odrastao uz zvuke čekića i dleta i Miloš je zavoleo ovaj zanat koji, na žalost u Srbiji isčezava. Porodično Trbušići su radili u ikonopise u manastiru Rakovica, Kumanice, Mislođinu, a njihovi radovi i ikone krase i na desetine crkava u Srbiji.
Nema preciznog podatka kada se duborez kao umetnost pojavio u srpskim crkvama.
Ikona Bogorodice Trojerućice rad Trbojevića
Pravilo Srpske pravoslavne Crkve je da se ikone preslikavaju, odnosno da nema unošenja novina.
Najstarije ikone u Srbiji su iz Raške. O njima danas nema čak ni pisanih tragova izvorima. Zna se Najstarije očuvane ikone su freske iz Studenice iz 1208 i1209. godine. Kasnije se pojavljuju i slikarske radionice, u 13. veku. Rastko Nemanjić, Sveti Save, je ikone nabavljao u Solunu.
U 16. veku obnovu spomenika doživela je Sveta Gora, a restaurirane su mnoge ikone sa Hilandara. Nakon nekog vremena obnovljena je i Pećka patrijaršija, a najveći slikar ikona bio je Longin, na čijim delima su kasnije učili drugi ikonopisci.
Tako i Miloš kaže da ikone u drvetu izrađuju prema već postojećim oslikanim ikonima. Najšešće se izrađuju ikone Isusa Hristosa, Bogorodice, svetog Svetog Nikole, svetog Jovana i svetaca čija imena Srbi najčešće slave.
-Poslednjih godina primetno je da se Srbi sve više vraćaju veri i tradiciji. Tako da posla ima. A i interesovanja za ovaj zanat. Upoznao sam, pored duborezaca i dosta mladih ikonopisaca koji osvajaju stare tehnike i koji koriste maltene izvorne materijale kao i oni ikonopisci koji su slikali pre pet šest vekova. Otuda postoji i velika odgovornost u ovom poslu- priča nam Miloš.
Izraditi ikonu u drvetu jako je zahtevan i težak posao. Za jedan kvadratni centimetar nekada je potrebno i oko milion udaraca čekićem da bi se došlo do željenog detalja. Dosta toga zavisi i od same vrste drveta.
-Što se tiče drveta najkvalitetnija su lipa, orah, divlja kruška, šljiva, sve vrste javora, hrast I jasen– priča nam Miloš.
ucentar.rs
Rad duborezaca Zvonka i Miloša Trbušića iz Kragujevca
