Danas slavimo Svetog Iliju!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici drugog dana avgusta proslavljaju Svetog proroka Iliju, sveca za koga se vezuju brojni običaji i verovanja. Sveti prorok Ilija u pravoslavlju se smatra jednim od najvećih proroka. Svoju mladost je proveo u molitvama u pustinji, a zbog tačnog predskazivanja događaja bio je proganjan, naročito od izraelskog cara Ahave i njegove opake žene Jezavelje. Među praznicima u čast Svetih slavnih i svehvalnih starozavetnih proroka posebno i značajno mesto zauzima praznik Svetog slavnog proroka Ilije, koji je u našem narodu posebno poštovan i slavljen.
Dobio je ime po staroslovenskom Bogu Perunu, bogu groma. Smatra se da je prelaskom na hrišćanstvo, srpski narod osobine starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, pripisao Svetom Iliji. Zbog toga veliki broj običaja i verovanja potiče još iz prethiršćanskog vremena, a prorok Ilija se još naziva i „Gromovnik“.
Sveti Ilija ceo svoj život poklonio je tajni spasenja. Sveti apostol Matej u svom Jevanđelju svedoči kako je zbog velikih i znamenitih čuda koja je Sveti prorok Ilija činio, narod Iliju nazivao Hristom.

Srpska pravoslavna crkva Svetog proroka Iliju proslavlja kao najneobičnijeg čoveka, koji je živeo na zemlji Božjoj, kao najneobičnijeg čoveka u ljudskom rodu.
Od samih početaka Sveti Ilija je posebno poštovan u Svetoj crkvi, a kao jedan od vidova tog drevnog i neprekinutog poštovanja izdvaja se osnivanje sveštenog bratstva u III veku na mestu njegovog podviga. Pored nadahnute himnografije koju su znameniti crkveni pesnici sastavili nadahnuti Duhom Svetim i blagoslovenim životom Svetog proroka Ilije, u njegovu čast su sačuvane i brojne svetootačke besede koje na najbolji mogući način veličaju sva njegova sveštena dela kojima je proslavio Gospoda. Između svetootačkih beseda, tu se nalaze i besede Svetog Jefrema Sirina, Svetog Vasilija Selevkijskog i Svetog Jovana Zlatoustog.
Na dan kad se slavi Sveti Ilija u dosta gradova i sela organizuju se vašari,

Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ plamenim kočijama uzneo na nebo pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama.

Poznata je i scena sa Svetim Ilijom u pećini, u koju se sklonio od oholog cara Ahava, i gde mu gavran donosi hranu.

Predanje kaže da je Ilija Tesvićanin rođen u gradu Tesvitu u Izrailju u 9. veku pre Hrista (816. godine) i da je mladost proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji.

Kada se Ilija rodio, njegov otac Sabah je video oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karatkera i sile ognjene.

Grunulo na Svetog Iliju­

Sveti Ilija bio je žrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio Mojsijevu veru i „slavio tuđe bogove“.

Prema predanju, prorok Ilija suprotstavio se caru i prebacio mu otpadništvo i prorokovao sušu i glad zbog slavljenja tuđih bogova.

Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju.

Prema narodnom verovanju i tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.

OBIČAJI

Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, obeležava se u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se tog dana ne radi u polju da se ne bi navukao gnev svetitelja.

Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod kaže da to svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti. Narod kaže i da bi trebalo dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi.

RUSIJA

U ruskim selima postoji verovanje da kiša pada kada Sveti Ilija razvozi vodu za svece, pa nešto iz kola prospe po oblacima.

Poznata je izreka „od Svetog Ilije sunce sve milije“.

Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod kaže da to svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara.

Narod kaže i da bi trebalo dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi.

BUGARSKA

Po bugarskom narodnom predanju, Ilija navodi duše umrlih Cigana da prave grad i njime potuku njive grešnika na zemlji.

Med koji se vadi na Ilindan služi kao lek, pa ako znate nekog pčelara, obavezno ga danas uzmite. Narod veruje da majke njime treba da namažu decu po obrazima kako bi bila zdrava.

Po predanju, na Svetog Iliju pre podne je leto, a popodne jesen. Nakon ovog dana, više se ne kupa u rekama.

ucentar.rs izvor mondp, novosti, spc

 

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.