Čovek koji je srušio „Sablju“- „Odjednom se svima žurilo sa odlukom“! (III deo)

Čovek koji je deset hiljada hapšenja u akciji „Sablja“ proglasio neustavnim po prvi put za ucentar.rs o atmosferi u kojoj je doneta presuda, pritiscima, ponašanju ondašnjih vladajućih garnitura Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije… Autor je redovni profesor na Pravnom fakultetu u Kragujevcu i najmlađi sudija Ustavnog suda Srbije u njegovoj istoriji..

piše: prof dr Srđan Đorđević

– Završio sam.

– Zar već?

– Pa da…

– Znate kolega, mladi ste. Postoji jedno nepisano pravilo da se najteži predmeti najlakše rešavaju. Stavljanjem u fioku. Kako bi vreme ucinilo svoje.

Otprilike je tako tekao razgovor kada sam završio predmet i bio spreman da ga iznesem na sednicu, kako bi Ustavni sud odlučio o predloženim odlukama o vanrednom stanju.

Setih se da je stvarno bilo takvih predmeta koje je vreme pojelo. Recimo, u jednom slucaju „čistom kao suza“ trebalo je doneti jednostavnu odluku da se čoveku vrati bespravno oduzet kamion – a čekao je punih 7 godina. Čim sam izabran za sudiju, obradio sam te najstarije predmete, pa i taj. A onda me upozoravaju da ne žurim, jer bi to izazvalo opterećenje za budžet zbog lančane reakcije. I tako sam se godinu dana borio da rešimo taj lak predmet, a krenula su i ogovaranja da žurim jer mora da mi je rođak pošto nosi moje prezime. Haha… To su valjda metode prikrivene opstrukcije na koje sam počeo da se navikavam.

Tako je bilo i povodom vanrednog stanja.

Valjda tada vladajućoj garnituri Đindjicevih naslednika nije odgovaralo da se što pre reši predmet, pa su vršili prikrivene pritiske. Malo preko predsednika Suda, malo preko prijatelja.

Jednom dobijem molbu da se vidim sa par viđenijih poslanika u ono vreme. Ne bih o imenima, pa neka bude dovoljno da medju njima ima i onih koji su i danas prepoznatljivi u redovima neparlamentarne opozicije mahom. Nisu se usudili da me zamole kakvu bi odluku voleli da Ustavni sud donese, već samo da ne žurim sa iznošenjem predloga. Valjda im predsednik javio da više ne može da me zadrži.

U međuvremenu se završiše i parlamentarni izbori, Kostunica postade premijer, pa me odjednom isti oni koji su me ranije zaustavljali, počeše požurivati da se predmet reši.

Konaćno, kad dođe vreme da se donese odluka, krenule su političke špekulacije da ce se sada advokati obogatiti zbog naplate štete usled protivustavnih pritvaranja desetak hiljada ljudi.

No, pravda je skupa, ako je merimo parama. Zato je najisplativije kada se Ustav poštuje. Dok se ne promeni…

(nastaviće se)