Danas je Preobraženje- jedan od najvećih praznika!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 19. avgusta obeležavaju praznik Preobraženja Gospodnjeg. Ovaj praznik posvećen je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada je objavio svoje potonje stradanje i slavu. On je tada poveo sa sobom svoje učenike Petra, Jakova i Jovana na goru Tavor i pred njima se pojavio preobražen  „sa licem sjajnim kao sunce i haljinama belim kao sneg“, a nebesa su se otvorila i začuo se glas Boga Oca – „Ovo je sin moj ljubljeni… Njega poslušajte“.
Preobraženje uvek pada na dane Gospojinskog posta pa je praznična trpeza obogaćena ribom i vinom. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana.
U narodu postoji verovanje da se na ovaj praznik celokupna priroda preobražava pa se kaže da preobraze i gora i voda.
Kako se veruje, od danas se nikako ne treba više kupati u otvorenim vodama, rekama i moru. Onoga ko ovo ne poštuje i posle Preobraženja se kupa, uješće zmija, ili će se “pre’laditi i zakačiti neku boleštinu”. Na Preobraženje nikako ne valja ni preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv i krmeljiv.
Nije dobro ni da neko tog dana plače, niti valja da ljudi ceo dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i ne postanu zgubidani i raspikuće. Ali ono što danas obavezno treba učiniti jeste da prvi put probate grožđe! Pravoslavci na Preobraženje u hramovima iznose i blagosiljaju novi rod grožđa, koje se prema srpskom običaju, prvi put jede na ovaj praznik.
Preobraženje Gospodnje jedan je od dvanaest velikih Hristovih praznika.
Na kraju Svete Liturgije služi obred sveštanja grožđa. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.

Na ikoni Preobraženja predstavljen je Gospod Isus Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.

Ima brojnih hramova posvećenih ovom prazniku, u Pančevu, Zagrebu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i drugi, kao i manastira, kao što je Preobraženje u Ovčaru. Jedan od najupečatljivijih opisa praznovanja nalazimo kod Jakova Ignjatovića, koji dočarava proslavu u slavnoj Sent Andreji. I danas se Srbi u Mađarskoj na ovaj praznik masovno okupljaju. Negde se na današnji dan održavaju sabori, kao u manastiru Miljkovu kod Svilajnca, Orahovici u Slavoniji i drugde.


Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.