Kragujevac prestonica: Prvi srpski Ustav (III)

Kragujevac  je pre 202 godine postao prestonica moderne srpske države. Knjaz Miloš će to potvrditi i formalno na Đurđevdanskoj skupštini u manastiru Vraćevšnica, 6.maja 1818.

Od turske kasabe sa 193 kuće, Kragujevac postaje duhovno, kulturno i vojno središte obnovljene države.Mnogo toga je Kragujevac imao prvi u obnovljenoj Srbiji. Prva izgrađena crkva , prvi Teatar, prva gimnazija, prvi Licej, prva državna apoteka, prvi Sud, prva časovničarska radnja, prva Skupština, prvi bal, prva upaljena sijalica, samo su neke od činjenica koje nas vezuju sa ovo doba srpske istorije i Kragujevac.

Najznačajnija sednica Skupštine, u vreme kada je Kragujevac bio prestonica, održana je na Sretenje 1835. godine, kada je Srbija dobila prvi demokratski Ustav, opštepoznat kao Sretenjski Ustav.

Po njemu se danas slavi dan državnosti Republike Srbije. Tvorac Ustava bio je knežev sekretar Dimitrije Davidović.

Davidović je jedan od najznačajnijih ljudi, pored knjaza Miloša u ovom periodu srpske istorije. Izdavač i urednik prvih Novina srbskih u Beču 1813.godine, a potom i u Srbiji 1834. i 1835.godine.

Te godine kao knežev sekretar, član delegacije za pregovore sa Turcima i uticajni državnik radeći na pisanju KONŠTATACIJE, kako su zvali Ustav u to doba.

Pisanje Ustava je bilo kompleksno. Trebalo je udovoljitii knjazi i narodu, vidjenijim trgovcimam ali i Porti, i velikim silama, Rusiji i Austrougarskoj.

– Motri kumašine dobro šta pišeš, da se negde ne spotaknemo. Ti bar dobro znaš s kim imamo posla. Nikada mi Srbi nećemo svima udovoljiti i vazda će nas vetrovi na ovoj vetromešini šibati. Nego vidi kada nas šibaju da i kakav zaklon u tom tvom pisaniju nadjemo- rekao je knjaz Miloš, po legendi Davidoviću.

I pored savetovanja Knjaza, Davidović se na ovom Ustavu “spotakao” iako je postao ministar unutrašnjih poslova i prosvete.

Pored prvobitnog oduševljenja Knjaza i naroda, Ustav će biti ukinut posle svega 55 dana, a pored turske Porte, izazvaće gnev i Rusa i Austrougara.

Velika Narodna skupština zasedala je u Kragujevcu od 14. do 16. februara 1835. godine, po Gregorijanskom kalendaru.

Prema nekim podacima Skupštinu je činilo oko 2.400 poslanika, dok neki spominju brojke od 3.000‐4.000 poslanika. U Kragujevcu se tada okupilo i desetak hiljada „zainteresovanih građana“. Skupština je održana u porti Stare Kragujevačke crkve na Kneževoj livadi (danas prostor Miloševog venca u Kragujevcu).

Drugog dana zasedanja, 15. februara, Velika narodna skupština izglasala je tekst Ustava, što je proslavljeno velikim vatrometom a samog Knjaza Miloša narod je na rukama izneo iz Porte Stare Crkve.

Sutradan, u čast srećnog okončanja čitavog ustavotvornog posla , Knez Miloš je priredio svečani ručak za sve poslanike.Sretenjskim ustavom Srbija je iz uređenja apsolutističke monarhije zakoračila unapred, u sistem vladavine oligarhije: Knez je sada vlast delio sa Državnim sovjetom ‐ vladom. S druge strane, Ustav je odražavao širok spektar za to vreme veoma slobodomnih ideja: nezavisnost sudstva, građanske slobode i prava, neprikosnovenost ličnosti, slobodu kretanja i nastanjivanja, pravo na slobodan izbor zanimanja, pravo na zakonito suđenje, nepovredivost stana, ravnopravnost građana bez obzira na veru i nacionalnost, ukidanje ropstva i feudalnih odnosa…

U Austriji i Rusiji se Sretenjski ustav smatrao revolucionarnim aktom ‐ iznuđenim od strane revolucionarnih elemenata, i kao akt koji ugrožava monarhijski princip. Podsmevali su mu se i smatrali ga neprimerenim odjekom francuskog liberalizma u jednoj maloj, zaostaloj balkanskoj vazalnoj provinciji Otomanske imperije. Na zahtev Rusije i Austrije, i uz podršku Turske, Miloš je posle 55 dana povukao Sretenjski ustav.

On je nevoljno i pod prinudom prihvatio taj ustav, čak izazvao I bunu u narodu. Sada je sudbina htela da opet pod prinudom, ali ovaj put sa radošću i na svoje veliko zadovoljstvo isti ustav ukine.

Pred licem naroda Knez je bio čist: dopustio je donošenje liberalnog ustava kakav je narod želeo, ali je u opštem interesu naroda i države, pod pretnjom neumoljivih velikih sila, morao da ustukne. Istoričar Zoran Mirković ukazuje da je pored Davidovića za nastanak Sretenjskog ustava bila značajna i Knez Miletina buna, kao i činjenica da je postojala struja koja se protivila Miloševom samodržavlju.

U 11 glavi Ustava, nazvanoj “Opštenarodna prava Srbina” proklamuju se prava pojedinaca i slobode, a vrlo je značajno je da ovim Sretenjskim ustavom naglašen princip podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Davidović je pao u nemilost. Izgubio je sve funkcije i prognan iz prestonice. Nije mu dozvoljeno da ode u Beograd, već se nastanio u Smederevu gde je i umro 1838.godine.

Umro je u siromaštvu, a vest o njegovoj smrti niko nije objavio. Ostavio je iza sebe još par značajnih istorijskih knjiga. Ipak njegov doprinos ka potpunoj autonomnosti Srbije i proglašenje kneževine sa naslednim pravom čime je zaokružen smisleni plan o nezavisnosti, došao je tri godine kasnije takozvanim Turskim Ustavom.

 

1 Comment

  1. Анонимни
    27/08/2020 - 11:11 am

    Nadam se da će veći broj mladih ( Kragujevčana ) pročitati ovaj feljton i naučiti nešto o vremenima svojih predaka! Vredeće im; drvo raste ako je koren zdrav, a čovek ako zna svoje korene! DragoljubM. Radojević

    Reply

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.