„Danas veteran iz Aranđelovca -sutra svi mi!“- predsednik VSS Antić piše za u centar.rs:

piše: Novica Antić. predsednik Vojnog sidnikata Srbije

IZBACIVANJE IZ STANA RATNOG VETERANA U ARANĐELOVCU, SLIKA JE POLOŽAJA BORACA U SRBIJI, ALI I SVIH NAS….

Izjava slavnog Vojvode Živojina Mišića, da na Terazijama treba podići spomenik srpskom vojniku i srpskom volu, „jer u ratu dobijaju bitke, a posle isto prođu“, aktuelna je i danas.

U svetu su retke države koje imaju slavnu vojsku kao Srbija, a da toliko manje ceni vojnika i borca. Odnos države Srbije prema boračkoj populaciji je nacionalna sramota.

Kao obučen vojnik i starešina ovovremeno beskrupulozno ponižavanje srpskih boraca i ratnih veterana, vidim kao oblik psihološko-propagandnih dejstava i nastavak rata protiv našeg naroda i države sa jednim jedinim ciljem, da sutra ako zatreba, imamo slab ili nikakav odziv za mobilizaciju i odbranu zemlje. Ovakvo stanje odgovara samo našim neprijateljima, a oni koji rade protiv interesa ratnih veterana zapravo služe neprijateljskim interesima, to je fakat.

Zakon o pravima boraca koji je nedavno usvojen u poslednjem sazivu Narodne skupštine, obično je smeće, u procesnom i materijalnom smislu i najmanje dotiče prava i položaj boraca u Srbiji. Sa druge strane svi koji su sa nama ratovali godinama i decenijama unazad, imaju dobre boračke zakone koji zaista pokazuju brigu države za ljude koji su za nju ginuli i žrtvovali ono najvrednije, svoje živote. Ako je neko ostao bez delova tela, ili mu je zdravlje urušeno do te mere da ne može da se brine o sebi i svojoj porodici ili je u ratu izgubio krov nad glavom, pa je zbog toga socijalni slučaj, država je dužna da se o njemu brine i obezbedi mu elementarne uslove za dostojanstven život.

Vest o prisilnom iseljenju ratnog veterana Jovaševića u Aranđelovcu, ali i drugi primeri poput višemesečnog protestnog kampa veterana u Pionirskom parku, sramota su Srbije i svih nas jer upravo to jasno pokazuje koliko smo nisko moralno pali kao društvo.

Još je Knjaz Miloš, za vreme svoje vladavine zabranio zakonom oduzumanje elementarnih životnih resursa odredbom koja je glasila: „U selima na kuću, baštinu, dva vola i kravu niko se zadužiti ne može, niti će se intabulacija na rečena dobra učinjena i pred kakvim sudom za pravilnu priznati, da bi takvim načinom bezpomoćne žene i deca, po upropašteniju svega imjenija krov barem nad glavom imala… “

Krajnje je vreme da se kao narod otrgnemo iz bunila u kom se nalazimo zadnje tri decenije, a i duže i da počnemo raditi u našem zajedničkom nacionalnom interesu inače ćemo izgubiti i ovo malo države koja nam je raskomadana ostala. Dok drugi narodi i etničke grupe na našim vekovnim teritorijama danas stvaraju države koje nikad pre nisu postojale mi nestajemo i tome smo isključivo sami doprineli, upravo nepoštovanjem sebe i svojih predaka. Kako reče Sveti Vladika Nikolaj kao zatočenik nacističkog logora Dahau, „kako smo merili tako nam je odmereno“. Zato braćo i sestre Srbi, uzmimo se upamet, nije nam još mnogo ostalo. Danas veterani, sutra seljaci, radnici, učitelji i tako redom…



 

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.