Portal ucentar.rs posle potpisivanja sporazuma u Vašingtonu koji je uzdrmao srpsku javnost pokušaće u par nastavaka da analizira svaki njegov aspekt. Naš kolmnista je bivši najmlađi sudija u istoriji Ustavnog suda i redovni profesor Pravnog fakulteta
piše: dr Srđan Đorđević
Jedna od markirnih tačaka Vašingtonskog sporazuma odnosi se i na promovisanje slobode veroispovesti, zaštitu verskih objekata i primenu sudskih odluka koje se odnose na SPC .Kao što jedan narod čini telo crkve, tako i crkva upotpunjuje narodnu dušu, što se na primeru srpskog naroda itekako pokazuje tačnim. Zato je pitanje pozicije SPC na kosovskom prostoru višestruko značajno: ne samo iz istorijskih razloga, već i zbog nacionalnog identiteta Srba.
(A objektivno mereći istoriju, ne zaboravimo Albance (“manastirske vojvode”) kojima je par vekova nekada bila čast čuvati od pohare srpske manastire Pećku patrijaršiju, Visoke Dečane, Devič, Sokolicu).
Problem imovine SPC ne treba doživljavati isključivo kroz prizmu imovinskih prava koja pripadaju crkvenom organizacionom entitetu, već i kao sastavni deo korpusa osnovnih verskih prava i sloboda. Jezik i religija su tako neodvojivi delovi suštine bića srpskog naroda, bez obzira gde se on nalazio, a pogotovu kada je reč o prostoru za koji se može slobodno reći da mu pripada oreol izvorne dubine srpske nacionalne svesti. Kada je reč o egzistenciji srpskog jezika na nivou kosovske državne tvorevine, treba jasno istaći postojanje korektnog ustavnog rešenja, prema kojem je, pored albanskog, na ustavnom rangu samo još srpski jezik. Ovo pravilo institucionalizacije srpskog jezika u okvirima zvaničnih kosovskih institucija se primenjuje, uz evidentnte jezičke nedostatke. Ali, ruku na srce, treba biti pošten i dobar deo kritika povodom tih nedostataka uputiti i nedovoljnoj angažovanosti odgovornih srpskih predstavnika u kosovskim institucijama.
Možda nam u razumevanju problematike imovine SPC može pomoći pravno-politički spor oko manastira Visoki Dečani. Ovom manastiru je posle II svetskog rata nova jugoslovenska vlast oduzela nekoliko parcela (uzgred budi rečeno, na Vidovdan 1946. godine). Treba se podsetiti i da je srpski parlament početkom 90-tih godina prošlog veka usvojio Zakon o vraćanju imovine SPC, koji nikada nije stupio na snagu, jer je tadašnji predsednik Milošević odbio da ga proglasi ukazom. Vlada Srbije je 1997. godine (predsednik Republike bio je Milan Milutinović) vratila deo zemljišta Visokim Dečanima, koje je registrovano u katastru. U sistemu kosovskih institucija poveden je pravni spor zbog namere da se ovo zemljište oduzme manastiru, tako da je konačnu odluku doneo kosovski Ustavni sud. Sudija izvestilac bio je Robert Carolan iz SAD, a odlukom je utvrđeno da su manastiru Visoki Dečani povredjena prava garantovana kosovskim Ustavom i Evropskom poveljom o ljudskim pravima, čime je stavljena pravna tačka na ovaj spor. U obrazloženju ove ustavno-sudske odluke naglašen je značaj osnovnih pravnih principa vladavine prava i pravne sigurnosti.
Da bi se delotvorno mogla zaštititi imovinska prava Srba na Kosovu neophodno je izuzetno angažovanje pravnih eksperata. Umesto ignorisanja I negiranja postojanja kosovskog pravnog poretka, celishodnije je ovladati njegovim pravnim pravilima i pravnim sredstvima doprineti njihovoj primeni. Civlizacijski i evropski standardi pravne demokratije mogu predstavljati značajno sredstvo u izgradnji ambijenta pravne kulture, što je u interesu svih – i Srba i Albanaca. Ali, tome prethodi ambijent mira i odsustvo iracionalnih medjunacionalnih konflikata. Upravo u naznačenom kontekstu i treba posmatrati detalje iz Vašingtonskog sporazuma, koji će imati svoj puni smisao jedino ukoliko bude primenjen.
ucentar.rs
