Ovako izgleda redak vodotoranj u Kragujevcu!

Najlakši put upoznavanja sa kulturnim nasleđem Kragujevca svakako je poseta zvaničnom sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Tamo se na jednostavan način možete iformisati o svemu što vas zanima i odabrati lolokaciju koju želite da posetite. Reklo bi se da sve funkcioniše gotovo idealno. Međutim… Ako bi neko ko se prvi put našao u našem gradu poželeo da poseti pojedine lokacije koje su pod „zaštitom države“ u najmanju ruku bi pomislio da se radi o skrivenoj kameri. Jedan od najboljih primera koji posetioca može da dovedu u zabludi da „zaštita države“ podrazumeva zaštitu je vodotoranj. Podignut je krajem 19. veka za potrebe železnice. Iz njega su lokomotive, prirodnim padom snabdevane neophodnom vodom. Na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture dalje piše… „Sagrađen je od opeke sa naizmeničnim postavljanjem čeličnih prstenova, spolja i iznutra. Pri njegovom vrhu je formiran rezervoar od opeke, dletovan cementom, polulopta ste forme. Ispod rezervoara je prostor za posluživanje i ložište sa zagrejanom vodom. Uz taj prostor sa spoljne strane postavljen je dimnjak koji nadvisuje ceo toranj a zidan je istovremeno sa njim. Objekat je osmougaone osnove sa dubokim temeljima“. U daljem opisu stoji da se na vrh tornja dolazi spoljnim zavijenim stepeništem te da je sam vrh urađen kao bondručna konstrukcija ispunjena nutovanim daskama. „Jedan je od malog broja ovakvih očuvanih (?!) objekata u Srbiji i simbol je graditeljskog napretka kao i razvoja železnice na ovim prostorima“, stoji na kraju opisa objekta koji je pod zaštitom zavoda na čijem zvaničnom sajtu je naš portal došao do tražene informacije.

Kulturn istorijski spomenik

 

oVodotoranj u Kragujevcu je utvrđen za kulturno dobro-spomenik kulture Odlukom Vlade Republike Srbije broj 633-3153/97-22 od 8.8.1997. Sl.gl. RS 39, od 5.9.1997. godine.

Slike govore više od hiljadu reči…o našoj nemarnosti , neznaju, odsustvu samopoštovanja. Da bi reporter našeg portala došao do voodotornja morao je da se probije kroz gomile raznovrsnog smeća. Nakon te avanture sledi novi šok U ruševinama pod zaštitom zavoda neko živi. Izgleda da je stvarnost iz nekog razloga rešila da bude gora od slike koju o njoj imamo.

ucentar.rs

3 Comments

  1. Milina mama
    19/09/2020 - 4:58 pm

    Dragi moji nema to veze sa drzavom,to zahvalite rukovodstvu grada i nepismenim ljudima u svim instiucijama zaposljenim preko veze…..Sigurno ima vas pismenih i pametnih i vrlo kvalifikovanih ljudi koji ste trenutno u senci zbog takvih

    Reply
  2. Šumadinac
    19/09/2020 - 6:21 pm

    Da je novinar pročitao Zakon o kulturnim dobrima video bih da je obaveza korisnika ili clasnika kulturnog dobra da se stara o kulturnom dobru, pa u ovom slučaju ni Grad, a ni Zavod kao administratovni organ koji izdaje mere tehničke zaštite nemaju nikakve ingerencije, već se treba obratiti JP Železnice Srbije.

    Reply
  3. 07/10/2020 - 6:56 pm

    Ko se boji da uradi svoj posao za koji ga Drzava place.Malo je bilo sto je tu u blizini pala NATO bomba1999.sto bi otpad sa skupljenim otpadom granatiranim iz Zastave.Ovom hororu kraja nema Samo na pola metra od deponije nalaze se pruzni pragovi u hiljaditim kolicinima tretirani agresivnim materijama.Zar DECA da obolevaju,pa da im posle fondacije skupljaju za lecenje.Krece grejna sezona I smogovi energetike kada dashka vazduha nekad nema. Boze urazumi nadobudne.

    Reply

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.