Reportaža
Ko je Ilija Kolović, čija je kuća izgorela u Kragujevcu: srpski doktor i heroj!
Pegavi tifus je pokosio doktora i dugogodišnjeg narodnog poslanika Iliju Kolovića u 63. godini. Svoj život je dao svojoj otadžbini, znajući šta daje, i zašto ga daje, napisao je o svom čukundedi Đorđe Milošević
piše: Đorđe Milošević, čukununuk
Srspki akademski krug
„Proučavajući život i delo doktora i dugogodišnjeg narodnog poslanika Ilije Kolovića, konstantno su mi kroz misli prolazili stihovi rodoljubive pesme “Na Gazimestanu”, koju je napisao čuveni srpski pesnik, akademik i diplomata Milan Rakić. Naime, pred Prvi balkanski rat, Milan Rakić, srpski konzul u tada turskom gradu Prištini, po obilasku Gazimestana u svojoj čuvenoj pesmi između ostalog piše:
Danas nama kažu, deci ovog veka,
Da smo nedostojni istorije naše,
Da nas je zahvatila zapadnjačka reka,
I da nam se duše opasnosti plaše.
Dobra zemljo moja, lažu! Ko te voli
Danas, taj te voli, jer zna da si mati,
Jer pre nas ni polja ni krševi goli,
Ne mogaše nikom svesnu ljubav dati!
I danas kad dođe do poslednjeg boja,
Neozaren starog oreola sjajem,
Ja ću dati život, otadžbino moja,
Znajući šta dajem i zašto ga dajem.
Pre tačno sto godina, pegavi tifus je pokosio doktora Iliju Kolovića u 63. godini. Svoj život je dao svojoj otadžbini, znajući šta daje i zašto ga daje. Kolović, jedan od lidera kragujevačkih radikala, odmah je po izbijanju Prvog svetskog rata podneo ostavku na svoj položaj narodnog poslanika i sa činom rezervnog sanitetskog majora dospeo na dužnost u Četvrtoj rezervnoj bolnici u Kragujevcu, gde je lečeći srpske vojnike i civile od raznih bolesti i nadirućeg pegavca, i sam nastradao 18. februara 1915. godine po starom kalendaru.
Ilija Kolović je rođen polovinom 19. veka u siromašnoj seoskoj porodici u blizini Kraljeva. On u mladosti pokazuje dve važne vrline – veliku želju za učenjem i ljubav prema otadžbini. Posle završenog Filozofskog fakulteta u Beogradu, Kolović kao državni stipendista odlazi na studije medicine u Pariz. Vraća se iz francuske prestonice sa zlatnom medaljom za izuzetne uspehe što tadašnji kralj Srbije, Milan Obrenović, nagrađuje ukazom kojim ga postavlja za sreskog lekara u Kraljevu. Posle deset godina provedenih u Kraljevu, Kolović prelazi u Kragujevac gde će raditi kao glavni lekar za kragujevački okrug do kraja svog života.
Kolović se po svom povratku iz Francuske priključio Narodnoj radikalnoj stranci. Za prekretnicu u njegovoj političkoj karijeri i aktivnije učestvovanje na političkoj sceni Srbije se može uzeti usvajanje Ustava iz 1901. godine. Novim ustavom je uveden dvodomni predstavnički sistem i u aprilu 1902. godine, nadaleko poštovani doktor Kolović biva izabran za člana Senata iz Čačanskog okruga. Nakon Majskog prevrata, Kolović odlazi u Ženevu sa deputacijom koju su činili 24 istaknuta člana, a koja je imala za cilj da pozdravi i u Beograd doprati novog kralja, Petra Karađorđevića. Sledeće godine, pa sve do svoje smrti, Kolović je proveo aktivno se boreći protiv smrtne kazne, uz abolicioniste poput ministra pravde i kasnijeg predsednika Vlade, Dr Milenka Vesnića i narodnih poslanika Dragiše Lapčevića i Dragoljuba Joksimovića.
Uputio telegram saoučešća: Nikola Pašić
Vest o Kolovićevoj preranoj smrti se brzo pročula širom Srbije. U Politici je povodom njegove smrti izašao tekst sa podnaslovom ”Umro je jedan od najčestitijih političara u Srbiji”, gde između ostalog piše: “Nestalo je i poslednjega iz čestite i čuvene grupe kragujevačkih radikala… Zato, kada se bude pisala istorija političkog života u Srbiji osamdesetih godina prošloga veka moraće se sa poštovanjem zadržati na imenima ove grupe kragujevačkih radikala, koji se nisu grabili za položaje i bogatstva što su ih mogli dobiti i po svome umu i po svojoj vrednosti u stranci, ali koje nisu nikada mogli pridobiti da se zauzmu za nijednu nepoštenu stvar.” Sa druge strane, tada veoma čitane Srpske novine povodom smrti doktora Kolovića pišu: “Dr. Ilija Kolović, narodni poslanik, umro je u Kragujevcu od pegavog tifusa. Pokojnik je, pored sveg svoga slaboga zdravlja, do kraja ostao na svojoj lekarskoj dužnosti… Radikalna stranka gubi u njemu uglednog predstavnika, a Srbija, koja je u svako doba mogla računati na njegove patriotske usluge, odanog pobornika srpske ideje.”
Izraze saučešća su izrazili mnogi, ali posebnu težinu nosi telegram predsednika Kraljevske Vlade, Nikole Pašića.
U Pašićevom telegramu napisanom u ratnoj prestonici, Nišu, je pisalo sledeće:
“Primite izraze moje duboke žalosti za izgubljenim mojim starim i dobrim prijateljem i drugom.
Ceo svoj život posvetio je bio svome narodu i bio je neumoran radnik na dobru narodnjem. Vršio je najsavesnije svoju dužnost, pa ma kako teška i opasna bila i na vršenju takve dužnosti evo gde i život svoj dade.
Žalim ga mnogo, ali je njegovo ime svetli primer za svakoga koji misli i radi na dobru otadžbine.
Neka mu Bog dušu prosti i neka mu je svetla uspomena među njegovim drugovima i u Srpstvu.
Pašić”
Ako želimo da postanemo dostojni istorije naše slavne, istu moramo i da znamo“!
Ne propustite:
Tri lepotom blagoslovena događaja u rajskoj divoti našeg gružanskog zavičaja. Nesvakidašnji 
jubilej druge po starosti školske ustanove u Gruži-dva veka škole u Borču. Kroz svoje postojanje, opismenila je mnogo značajnih velikana srpske istorije i iznedrila jednog bogougodnika, oca Jeliseja Popovića.
Slava manastira Kamenac- najveća svetinja Donje Gruže je zahvaljujući divnom sestrinstvu proslavila svoj dan. Verni narod je i danas, kao i u mnogim vekovima koji su prošli, u molitvi i zajedništvu zagrlio sveto Pravoslavlje u zadužbini despota Stefana.
Slava crkve u Grivcu- jedna od najlepših i najveličanstvenijih gružanskih bogomolja. Prođu ljudi pokraj nje, nesvesni značaja ovog hrama u kome je Sveti vladika Nikolaj održao jednu od svojih najlepših beseda. Uskoro slavi vek postojanja, a Gružani će taj događaj ulepšati ljubavlju, radošću i pesmom.
Divna li si, Gružo naša!
Marko S. Marković/Ti si Gružo srce Srbije
foto: prinskrin FB
ucentar.rs
Ne propustite:
Kad na Svetog Iliju grmi i udaraju gromovi, veruje se da svetac gađa đavole pa se ne valja krstiti. Veruje se i da valja prepoznati mesto gde je udario grom jer se tu krije nečastivi. 
Narodna izreka kaže „od Svetog Ilije sunce sve milije“. ucentar.rs
Ne propustite:
„Ja ne odlučujem prema tome kolika sila mi preti već po tome koliku svetinju branim“- reči su Kneza Lazara koje je izgovorio pred Kosovski boj na današnji dan 1389.godine. Mnogi Srbi su to, izgleda zaboravili.
I da pomenemo i čuvenu i najstariju srpsku kletvu u vremenu kada se opet odlučuje o sudbini Kosova i Metohije…
“Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i kolena,
A ne doš’o na boj na Kosovo:
Ne imao od srca poroda,
Ni muškoga, ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
Rujno vino, ni šenica bela!
Rđom kap’o, dok mu je kolena!”
Inače, Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.
Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371—1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.
Praznik je posvećen Caru Lazaru, jednom od srpskih velikana koji su vladali srpskim carstvom nakon smrti Dušana Silnog.
Nakon smrti cara Uroša, patrijarh Jefrem je tadašnjeg kneza Lazara, krunisao za srpskog cara. Lazar je slao izaslanstvo u Carigrad sa monahom Isaijom i molio se da se skine anatema sa srpskog naroda. 28. juna 1389. godine posle bitke na Kosovu, pobede srpske vojske i smrti sultana Murata, veliki deo turske vojske je krenuo u povlačenje, ali nekolicina se nije potpuno povukla i oni su kasnije u toku dana izvršili zasedu na cara Lazara i njegovo obezbeđenje i uspeli su da ga ubiju. Njegovo telo preneto je i sahranjeno u manastiru Ravanica kod Ćuprije.
Kada je počela seoba Srba, narod je njegove svete mošti sklonio i preselio u manastir Ravanicu na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, njegovo telo preneto je u Beograd, gde je počivao sve do 1988. godine kada je prenet u manastir Gračanicu na Kosovu. Odatle je 1989. godine, preneto u Lazarevu zadužbinu manastira Ravanicu, nadomak Ćuprije, gde i danas počiva.
Sagradio je mnoge crkve i manastire. Najpoznatiji su Ravanica i Lazarica. Takođe, obnovio je i manastire Hilandar i Gornjak, a bio je i ktitor ruskog manastira Pantelejmona.
Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.
Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371—1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.
Praznik je posvećen Caru Lazaru, jednom od srpskih velikana koji su vladali srpskim carstvom nakon smrti Dušana Silnog.
Nakon smrti cara Uroša, patrijarh Jefrem je tadašnjeg kneza Lazara, krunisao za srpskog cara. Lazar je slao izaslanstvo u Carigrad sa monahom Isaijom i molio se da se skine anatema sa srpskog naroda. 28. juna 1389. godine posle bitke na Kosovu, pobede srpske vojske i smrti sultana Murata, veliki deo turske vojske je krenuo u povlačenje, ali nekolicina se nije potpuno povukla i oni su kasnije u toku dana izvršili zasedu na cara Lazara i njegovo obezbeđenje i uspeli su da ga ubiju. Njegovo telo preneto je i sahranjeno u manastiru Ravanica kod Ćuprije. https://www.crkvenikalendar.com/datum-2018-6-28
Kada je počela seoba Srba, narod je njegove svete mošti sklonio i preselio u manastir Ravanicu na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, njegovo telo preneto je u Beograd, gde je počivao sve do 1988. godine kada je prenet u manastir Gračanicu na Kosovu. Odatle je 1989. godine, preneto u Lazarevu zadužbinu manastira Ravanicu, nadomak Ćuprije, gde i danas počiva.
Sagradio je mnoge crkve i manastire. Najpoznatiji su Ravanica i Lazarica. Takođe, obnovio je i manastire Hilandar i Gornjak, a bio je i ktitor ruskog manastira Pantelejmona.
Ne propustite:
-
fokus4 седмице agoŠTA SE VIŠE ISPLATI – GOTOV AJVAR ILI PAPRIKA? Domaćice u dilemi, evo šta nam kažu prodavci
-
fokus4 седмице agoZastarelost komunalnih dugova: Kada se obustavlja prinudna naplata za struju i ostale usluge
-
fokus2 седмице agoVLASNIK poznatog KRAGUJEVAČKOG lokala dobio PRETNJE SMRĆU. Razjareno lice mu polomilo INVENTAR u lokalu
-
Crna Hronika2 седмице agoUhapšen kragujevački biznismen G.V. zbog pretnji smrću
-
fokus2 седмице agoDAŠIĆEVA METLA počela da ČISTI: Gradonačelnik započeo SMENU rukovodilaca čistkom u JKP Šumadija.
-
Društvo3 седмице agoKO NE OTPLATI DUG BANCI DESIĆE MU SE OVO: Uvode se rigorozne mere za dužnike – spisak svih promena koje uskoro stupaju na snagu
-
Crna Hronika2 седмице agoSKANDAL! BAHATI KONTROVERZNI BIZNISMEN PRETIO SMRĆU!
-
fokus2 седмице agoMENJA SE VAŽNO PRAVILO U SRBIJI: Novčane pozajmice između fizičkih lica od 10.000 € sada će morati