Poveži se sa nama
Admiral

Reportaža

Farma magaraca pored Kragujevca jedinstvena je u Srbiji!

Published

on

Cena mleka je oko 50 evra u Srbiji, na zapadu višestruko više. Mleko je izuzetno slično majčinom, a ima 60 puta više vitamina C nego kravlje mleko

Usred Šumadije, u selu Čumić, otvorena je prva farma magaraca u novijoj istoriji Srbije. Na imanju porodice Prodanović, pedesetak magaraca od kojih su većina ženke, kao i pulad svilo je jedinstvenu ovovremenu priču, čija se istorija proteže još u antičko doba, kada je ova životinja zbog svoje izdržljivosti zlata vredela.

vlasnik farme: Milan Prodanović

– Ideja o farmi magaraca potekla je u Švajcarskoj gde sam i živeo svojevremeno. Videvši po prvi put u komšiluku magarce rodila se i ljubav prema ovim životinjama. Shvatio sam njihovu vrednost, kao i narav koja je suprotna od uobičajnog mišljenja u našem narodu što me je oduševilo. Pored karaktera ovih životinja saznao sam i o lekovitim svojstvima njihovog mleka što me je dodatno zaintrigiralo, pa sam s toga i odlučio da krenem sa uzgojom – kaže Milan Prodanović, vlasnik farme koja se postepeno razvijala.

Sve je počelo kao hobi gajenjem svega nekoliko grla, ali se nakon pet godina danas na farmi nalazi čak pedeset jedinki uglavnom iz sopstvene reprodukciije.

-Situacija je takva da tokom cele godine imamo između deset do petnaest magarica za mužu. Farma živi od prodaje mleka, kao i muške puladi širom Srbije, što je dovoljno za pokrivanje osnovnih troškova, a tu spadaju radna snaga i hrana. Trenutno u planu nije širenje farme uvećanjem broja grla, ali planiramo proizvodnju sira i kreme – priča naš sagovornik.

Od brojnih široj javnosti nepoznatih činjenica izdvaja se da je magareće mleko po svom sastavu izuzetno slično majčinom mleku. Ne sadrži štetne bakterije, koje bi mogle da naškode zdravlju novorođenčeta i sadrži 60 puta više vitamina C nego li kravlje mleko.

Ovde u selu Čumić, Prodanovići su postigli vrhunski kvalitet, iako jedna jedinka u toku dve godine može da da najviše 40 litara mleka.

– Nisu zahtevni sa čuvanje. Ishrana im je vrlo jednostavna. Hrane se senom, ispašom raznolike trave, kukuruzom, ječmom i ovsom, a i neretko dobiju stari suvi hleb kao i poslaticu od par kocki šećera na nedeljnom nivou. Inače, ovde je reč o takozvanim “balkanskim magarcima”. I mužjake i ženke karakteriše prepoznatljiva tamnija šara, koja se proteže preko celih ledja. Zovemo ga ”krst” po kome su prepoznatljivi – kaže Prodanović, uz priču da se veruje da je Isus Hristos sa magarcima ušao u Jerusalim. Kada je Isus otvorio vrata na Jerusalimu prvi zrak sunca koji je obasjao magarca ostavio je trag u obliku krsta na njihovim leđima.

Trenutno cena litra mleka na tržištu je 50 evra. Na zapadnom tržištu višestruko više. Međutim, ta oblast i pored pokrenutih administrativnim procedura je zakonski nedefinsiana i magareće mleko iz Srbije ne može da se izvozi. – Samo tržište Srbije je za sada dovoljno, ali ukoliko bi se ova oblast uredila i dozvolio izvoz samim tim se otvara i mogućnost da poljoprivrednici prošire svoje kapacitete, a da se ova grana farmarstva razgrana- kaže Prodanović… Dok završavamo pisanje o prvoj srpskoj farmi potvrđuje se ona narodna “dere se kao magarac”. To je prirodni zov kada mužjak priziva ženku koja je, narodski rečeno “u teranju”. Inače, reč je o umiljatim životinjama i dobronamernim životinjama, ma koliko ih pratio oreol tvrdoglavosti…

ucentar.rs kurir

foto: privatna arhiva



 

Continue Reading
1 Comment

1 Comment

  1. Dobrilo

    01/10/2020 at 12:16 pm

    Nije tačno da je farma magaraca o kojoj pišete „prva u Šumadiji“.
    Prvu farmu, pre tri godine, oformio je Predrag-Peđa Marković, sudija Osnovnog suda u Kragujevcu, rođeni brat dr JeklenTrivan, direktorke JP Skužbeniglasnik i dfr Milana Markovića, sudije Ustavnog suda Srbije, sin dr Brane Markovića, nekadašnjeg profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu (tužilaštvo odustalo da ga goni u aferi „Indeks“). Markovićeva farma je ranije bila u Kraljevu, odakle je pre tri godine preselio u Kragujevac.

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

fokus

Vodič kroz post: POSNA MUĆKALICA

Published

on

 
POSNA MUĆKALICA
 
Za ovo jelo potrebno je:
– 150 gr soje u komadićima
– 1 list lovora
– 2 čena belog luka
– 1 kg crnog luka
– 1 kg sitno seckane paprike
– 1/2 kg seckanog oljuštenog paradajza
– 1/2 l soka od paradajza
– 1 kašika ljute tucane paprike
– 2 kašike sitno seckanog lista peršuna
– ulje
– so i biber
 
PRIPREMA:
 
Sitno neseckani crni luk prodinstati na zagrejanom ulju zajedno sa paprikama u zatvorenoj posudi. Kada ispari tečnost dodati paradajz i dinstati dok  tečnost ponovo ne ispari. 
U drugoj posudi kuvati komadiće soje sa lukom i lovorovim listom dok ne omekša. Skuvan u soku ocediti i dodati je povrću, dodati tucanu ljutu papriku i naliti sokom od paradajza, posoliti, pobiberiti i kuvati na umerenoj vatri dok se jelo ne zgusne. Na kraju dodati sitno seckani peršun.
Posnu mućkalicu je idealno poslužiti sa kuvanim krompirom. 
 
PRIJATNO!
 
 
Continue Reading

fokus

Dejan Živković jedini potkivač konja u Rači i okolnim selima

Published

on

By

Dejan Živković iz sela Sepci kod Rače jedini je potkivač konja u tom kraju.

Jedan je od najstarijih zanata, koji je ranije bio jako cenjen i jako tražen, polako izumire.

Žitelji Rače kažu da je Dejan Živković najbolji u ovom specifičnom poslu kojim se bavi decenijama unazad.

Nastavio je porodičnu tradiciju i sa 14 godina je počeo da potkiva plemenite životinje.

Nekada su konji bili života vredni, jer je na njima počivalo celo domaćinstvo, i tada je bilo mnogo više posla, sada se ovim životinjama bave isključivo ljubitelji i tek po neki domaćin.

Iako deluje prosto, ovaj zanat nije nimalo lak, a majstor je bitan isto koliko i veterinar.

Mora da ima čvrstu i stabilnu ruku, da bude miran i dobro raspoložen jer konji su izuzetno senzibilne životinje.

Kao i većina zanata i održivost potkivača vrlo je nezivesna.

Pre je u svakom selu bilo po njih nekoliko, a sada je broj takvih majstora drastično smanjen u čitavoj Srbiji. Dejan kaže da će svoje znanje i iskustvo preneti sinu, ali i bilo kome ko bude imao želju da potkiva konje.

Konj uvek mora da ima zdrava kopita kako bi slobodno galopirao i to zahvaljujući ovakvim potkivačima.

Foto :Rtk

Continue Reading

fokus

Lepa li si Gružo, Šumadijo, Srbijo… Mala Gospojina u gružanskom kraju

Published

on

Tri lepotom blagoslovena događaja u rajskoj divoti našeg gružanskog zavičaja. Nesvakidašnji jubilej druge po starosti školske ustanove u Gruži-dva veka škole u Borču. Kroz svoje postojanje, opismenila je mnogo značajnih velikana srpske istorije i iznedrila jednog bogougodnika, oca Jeliseja Popovića.
Slava manastira Kamenac- najveća svetinja Donje Gruže je zahvaljujući divnom sestrinstvu proslavila svoj dan. Verni narod je i danas, kao i u mnogim vekovima koji su prošli, u molitvi i zajedništvu zagrlio sveto Pravoslavlje u zadužbini despota Stefana.
Slava crkve u Grivcu- jedna od najlepših i najveličanstvenijih gružanskih bogomolja. Prođu ljudi pokraj nje, nesvesni značaja ovog hrama u kome je Sveti vladika Nikolaj održao jednu od svojih najlepših beseda. Uskoro slavi vek postojanja, a Gružani će taj događaj ulepšati ljubavlju, radošću i pesmom.
Divna li si, Gružo naša!

Marko S. Marković/Ti si Gružo srce Srbije

foto: prinskrin FB 



ucentar.rs 

Continue Reading

Najpopularnije