Za projektovanje auto-puta „Vožd Karađorđe“ treba bar dve godine, za izvođenje oko četiri godine, što znači da bismo tu saobraćajnicu, čija se investiciona vrednost procenjuje na skoro dve milijarde evra, mogli da imamo do 2027. godine u javnom saobraćaju, najavljuje u intervjuu za „Blic“ Aleksandar Senić, direktor Sektora za upravljanje izgradnjom u „Koridorima Srbije“.

Vlada je juče donela odluku da se „Koridorima Srbije“ dodele sredstva za izradu prostornog plana i generalnog projekta za auto-put „Vožd Karađorđe“. Kada bi mogao da bude gotov, koja firma će ga raditi?

– Mi smo već krenuli sa tenderskom procedurom za izbor projektanta. Realno je da nam za projektovanje trebaju bar dve godine, dok bi izvođenje trajalo oko četiri godine, što znači da bismo tu saobraćajnicu, čija se investiciona vrednost procenjuje na skoro dve milijarde evra mogli da imamo do 2027. godine u javnom saobraćaju. Izbor izvođača biće obavljen kada završimo izradu projektne dokumentacije.

– Savladavanje Grdeličke klisure je jedinstven građevinski poduhvat, ne samo u Srbiji. Izgradnja tog dela koridora 10 kroz Srbiju, koji su realizovali „Koridori Srbije“, svakako će ostati najizazovniji infrastrukturni projekat u Srbiji duži vremenski period. Što se auto-puta „Vožd Karađorđe“ tiče, uveren sam da će izgradnja te saobraćajnice bukvalno preporoditi Srbiju, od istoka do zapada. Takva saobraćajnica je neophodna za dalji razvoj centralne Srbije i donošenje odluke predsednika Aleksandra Vučića da se uđe u realizaciju tog projekta je izvanredan potez.

Da li se odustalo od spajanja „Puteva Srbije“ i „Koridora Srbije“?

– Ideja o spajanju te dve firme je već prevaziđena i od nje se odustalo, bar zasad. „Koridori“ trenutno imaju zadatak da izgrade novih 620 km auto-puteva i brzih saobraćajnica u Srbiji i uz postojeći dobar tim inženjera i pratećih službi, sa ponosom mogu da tvrdim da ćemo u tom poslu biti izuzetno uspešni i efikasni. Kada se završe svi ti projekti, „Koridori“ će svakako morati da menjaju osnovnu delatnost, ali gašenje takve kompanije, sa toliko vanserijskih inženjera i referenci, bila bi šteta za našu državu.

Član ste Izvršnog odbora SNS i koordinator za Šumadiju, SNS je u Rači ostvario odlične izborne rezultate. Čime ste zaslužili takvu podršku?

– Pre četiri godine, posle pobede moje liste na lokalnim izborima u Rači, tim ljudi koje predvodim i ja doneli smo odluku zbog koje sam od jednog dela javnosti konstantno osporavan i slobodno mogu reći proganjan. Nalepljena mi je etiketa preletača, a da uopšte nije posmatrana suština celokupnog procesa koji se tada dešavao. Međutim, oduvek sam priznavao samo sud građana i strpljivo, četiri godine, čekao nove lokalne izbore i sud birača o toj našoj odluci da cela lista „Pobeda za Raču – Aleksandar Senić“ pristupi Srpskoj naprednoj stranci. I na kraju, imamo sledeću sliku – 2016. godine je moja lista osvojila 33,75 procenata, tadašnji SNS u Rači 28,21 odsto, što je u zbiru bilo jedva preko 60 odsto glasova. Ove godine je lista „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ u Rači osvojila 77,85 odsto glasova, uz izlaznost birača od skoro 70 odsto i dobila 23 od 27 mandata u lokalnom parlamentu, što je bio najbolji rezultat u celoj Šumadiji, a i šire. Iz navedenog, dve stvari su sasvim jasne – birači u Rači su apsolutno podržali našu odluku da pre četiri godine kolektivno pristupimo SNS i drugo, bojkot izbora u Rači je doživeo potpuni fijasko. Naravno, bilo bi nepravedno da kažem da smo samo mi na lokalu zaslužni za takav rezultat, jer smo u prethodnom periodu imali izuzetnu podršku i predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić za realizaciju svih naših planova i projekata.

Samo u šest opština u Srbiji SNS nije osvojila vlast. Pomenuli ste bojkot, mislite li da bi skor bio drugačiji da je učestvovao deo opozicije koji je bojkotovao izbore?

– Da su učestvovale na izborima, verovatno bi neke opozicione liste mogle da pređu cenzus, ali konkretno u Rači mislim da ne bi bili u mogućnosti ni da sakupe potpise za kandidaturu. Što se Šumadije tiče, svakako mi je najdraža pobeda u Topoli, gde je SNS bio u opoziciji do prethodnih izbora i zajedno sa drugom opozicionom listom GG “Novi ljudi za bolju Topolu” osvojio većinu odbornika, što je dovelo do promene vladajuće strukture u Topoli posle 16 godina. Takođe, kao koordinator za Šumadiju, pored Rače i Topole, mogu da se pohvalim i izuzetnim rezultatom na lokalnim izborima u Kragujevcu, Kniću i Lapovu.

Vaš otac je nedavno pobedio na Novosadskom sajmu u kategoriji žestokih pića, vi gajite trešnje. Gde se bolje snalazite, u politici ili poljoprivredi?

– Najbolje se, ipak, snalazim u građevinarstvu. Nikada mi nije bila ambicija da se odreknem struke i da se isključivo bavim politikom. Što se voćarstva tiče, to je posao koji je započela firma moje majke, a posle njene smrti sam preuzeo da se time ja bavim. U tome zaista uživam i slobodno vreme rado provodim u voćnjacima. A što se oca tiče, on je u poslednih nekoliko godina postao proizvođač žestokih alkoholnih pića sa najviše priznanja, pehara i zlatnih medalja u Srbiji. Pobedio je i na Oplenačkoj berbi, na Sajmu šljiva u Osečini, na Festivalu rakija u Ljutovu kod Subotice, dobio zvanje Velikog rakijskog majstora u Pančevu, Voždovog rakijskog vojvode, osvojio zlatne medalje u Zagrebu, pobednički pehar u Mrkonjić Gradu, a svakako je najveće dostignuće apsolutna pobeda na ovogodišnjem ocenjivanju u Novom Sadu. Zaista sam ponosan na njega i na to što ga i posle 35 godina preduzetničkog rada drži taj takmičarski duh.

Blic.rs