Primeri zuluma privatnih izvršitelja: iselili i trudnicu u šestom mesecu!
U Centar
Posted On 07/10/2020
Nevladina organizacija Združena akcija „Krov nad glavom“ koja se bavi zloupotrebama javnih, ili odomaćeno zvanih- privatnih izvršitelja objavila je zanimljiv tekst u kome su, između ostalog opisani neki od najgorih slučajeva gde su ljudi ostajali na ulici mimo zakona i za enormno male dugove.
Tako je Branki Havatmi, stan vredan 90.000 evra prodat zbog duga od 6.500 evra. Stan je prodat na javnoj licitaciji 30. decembra 2016. godine u klanici u Bečmenu (selo kod Surčina), na kojoj je prisustvovalo 5 ponuđača. Prodat je po početnoj ceni od 26.000 evra i samo jedan ponuđač (advokatska kancelarija) je prihvatio početnu cenu, ostali su se dan uoči Nove godine provozali do Bečmena zabave radi (!?).
Isterivali i trudnice
Osvrnimo se na još neke slučajeve poznate javnosti:
Mirjana Ristić, Mirijevo – vlasnica uredno plaćenog i uknjiženog stana koju kao “treće lice” izbacuju ljudi koji su se sudili sa prethodnim investitorom na lokaciji na kojoj je izgrađena njena zgrada; o tom suđenju Mirjana nije bila obaveštena dok je ono trajalo; isti problem imaju i druge porodice koje su kupile stan u istoj zgradi.
Porodica Uzelac, Zemun – poverilac Eurobanka, prodaje se stan zbog predatorskih kamata i “bankarskih proizvoda”, iako je dug praktično otplaćen.
Ovako su uhapsili oca i ćerku u Aranđelovcu (uznemirujući snimak)
Dobrila Petrović, Vračar – 45 godina bila zaštićeni podstanar, kažnjena da nakon iseljenja plaća milionske troškove iseljenja
Porodica Vuksanović, Autokomanda – porodica u kući od 1930-ih, kuća iz presude kojom je određeno iseljanje ne postoji od 2000. godine.
Saša Bubnjević, Zemun – poverilac Eurobanka, stan prodat zbog duga od 4.000 evra.
Julijana Terek, Dedinje – poverilac gradska opština Savski venac, samohrana majka koja je u tim prostorijama živela 25 godina.
Tatjana Aničić, Dorćol – takođe samohrana majka, još jedno “treće lice” koje iseljavaju iz stana koji je uredno platila, na osnovu presude u procesu za koji nije znala, a sud odbio da postupi po nalogu Apelacije da je uključi u proces.
Porodica Šaulić, Sremska Mitrovica – prodati im stan i kuća zbog duga koji je mogao da se naplati na drugi način, iseljava se trudnica u šestom mesecu trudnoće.
Dragana Milisavljević, Zvezdara – uredno platila i uknjižila stan, sada je iseljavaju zbog ranije prevare sa kojom nema ništa.
Silvana Maurer, Bulevar Kralja Aleksandra – žrtva falsifikata na osnovu kog je podignut kredit kod Eurobanke, iseljena po zahtevu Eurobanke iako je dokazala falsifikat.
Kao što možemo videti, u javnosti najpoznatijim slučajevima, nema ni jedna situacija poverioca u čijem jedinom krovu nad glavom živi neki bahati dužnik, a “najbolesniju majku” u Srbiji očigledno ima Eurobanka. Ljudi koji se iseljavaju su u većini slučajeva žrtve prevara ili im se prodaju stanovi zbog nesrazmerno malih dugova.
U Sloveniji promenjeni propisi o izvršenju- građani zaštićeni
Zbog sličnih problema, u Sloveniji su promenjeni propisi o izvršenju i zaštićeno pravo na krov nad glavom, ali tek nakon što je Evropski sud za ljudska prava doneo presudu u korist Zorana Vaskrsića protiv države Slovenije u kojoj obavezuje državu da mu uplati 85.000 evra, jer mu je oduzet jedini krov nad glavom zbog duga za komunalije u iznosu od 124 evra. Da li će Srbija učiti na tuđim greškama, ili će čekati da počnu da pljušte presude iz Strazbura i odštete zbog bahatosti izvršitelja koje će pasti na teret svih nas?
Naravno, najvažnije pitanje javnog interesa u ovoj stvari je da li hoćemo da živimo u sistemu koji proizvodi beskućnike? Na početku 16. veka smo imali situaciju, o kojoj je pisao Tomas Mur, da su ljudi masovno ostajali beskućnici zbog industrijske revolucije, kada su veleposednici i prvi kapitalisti odlučili da na mestu njihovih imanja prave pašnjake za ovce kako bi uvećali svoje bogatstvo. Pola milenijuma kasnije proživljavamo sličnu farsu u Srbiji – država uvećava broj beskućnika, a da od toga korist ima samo povlašćena manjina koja kupuje obezvređene nekretnine. Stanovi ljudi koje izbacuju na ulicu odlaze bankama i prevarantima, proizvode se socijalni slučajevi i ništa osim toga. Opisana situacija u 16. veku je dovela do porasta kriminala, pljački i ubistava, jer su ljudi završavali u gradovima bez kuće i novca, osuđeni na golo preživljavanje.
izvor:
