Pre više od dve stotine godina, na današnji dan padom Beograda okončan je devetogodišnji ustanak Srba protiv viševekovne turske vladavine. Prvi srpski ustanak (1804-1813) tako je definitivno slomljen. Vožd je napustio Srbiju a Turci su ponovo uspostavili raniji sistem vladavine nakon skoro čitave decenije relativne slobode koju je „raja“ uspela da izvojuje zahvaljujući genijalnoj strategiji vožda Karađorđa o kojoj je pohvale izneo i Napoleon. Naredne godine bile su zastrašujuće za srpski narod ali su i inicirale Drugi ustanak koji je, pod vođstvom Miloša Obrenovića, bio uvod u konačnu slobodu.
Istog dana, 7. oktobra stotinak godina kasnije, Austro-Ugarske vlasti izvršile su aneksiju Bosne i Hercegovine što je bio uvod u nova stradanja Srba ali i buđenje nacionalnog zanosa koji više niko nije mogao da zaustavi. Duboka kriza izazvana aneksijom među evropskim silama na kraju je rezultirala Velikim ratom.
Istog dana 2000. u Beogradu je konstituisana Skupština Savezne republike Jugoslavije, a Vojislav Koštunica je položio predsedničku zakletvu. Već narednih dana veliki broj evropskih lidera posetio je Beograd čime je i zvanično prekinuta desetogodišnja izolacija naše zemlje i otvoren put pomirenju sa svetom.