Poveži se sa nama
Admiral

Reportaža

Pre 44 godine poginula je „najbolja od najboljih“-Silvana Armenulić

Published

on

Jedna od najvećih jugoslovenskih zvezda- ako ne i najveća  Silvana Armenulić, poginula je u stravičnoj saobraćajnoj nesreći na današnji dan, pre 44 godine. Iza sebe je ostavila snimljene besmrtne narodne pesme „Šta će mi život bez tebe dragi“, „Ciganine sviraj sviraj“, „Rane moje“, „Noćas mi srce pati“…

Silvna Armenulić rođena je kao Zilha Bajraktarević 18. maja 1939. godine u Doboju, a umetničko ime Silvana uzela je po tada popularnoj glumici Silvani Mangano, čiji je film „Gorak pirinač“ posebno volela.

Silvana je bila jedna od najpopularnijih pevačica na ovim prostorima, a jedan od najvećih hitova koji ju je vinuo u zvezde bila je pesma „Šta će mi život“ Tome Zdravkovića, koju je otpevala u TV seriji „Ljubav na seoski način“, a istoimena ploča, koju je izdao zagrebački „Jugoton“, prodata je u to vreme u neverovatnih 300.000 primeraka.

1961. godine udala se za poznatog jugoslovenskog tenisera Radmila Armenulića, sa kojim je 1964. dobila ćerku Gordanu. Silvana i Radmilo venčali su se bez znanja roditelja, a tek nakon što je i zvanično postala njegova supruga Radmilo je Silvanu upoznao sa roditeljima, jer je strahovao da neće odobravati njegovu ljubav sa kafanskom pevačicom. Međutim, oni su mu zamerili samo to što je krio vezu od njih i što ih nije pozvao na svadbu.

Čuvena pevačica poginula je 10. oktobra 1976. godine u saobraćajnoj nesreći na auto-putu Beograd-Niš, kod mesta Kolari, u 37. godini, a zajedno sa njom u smrt su otišli i njena sestra Mirjana (Mirsada) Bajraktarević i Rade Jašarević, šef Narodnog orkestra RT Beograd, koji je vozio auto.

Njena tragična smrt izazvala je veliku pažnju javnosti, naročito zbog brojnih misterioznih okolnosti koje su je pratile.

Prema rekonstrukciji nesreće, na ravnom putu ford granada kretao se brzinom od oko 150 kilometara na sat, a onda je iznenada počeo da prelazi u levu, suprotnu kolovoznu traku i usledio je sudar. Vozač kamiona iz daljine je video farove kako mu se brzo približavaju, ali je pomislio da će se mimoići. Shvativši da će doći do sudara, počeo je da koči, ali bilo je kasno. Desna strana forda granade takvom silinom zakucala se u kamion da mu je kompletno izvalila prednji desni točak, poluosovinu i podvukla se pod njega.

U kanalu pored puta nađena je polomljena violina, a jedna od misterija koju je za sobom ostavila Silvanina smrt bila je ta da su u vreme kad je već uveliko trebalo da budu u Beogradu, bili tek na pola puta.

priredio: ucentar.rs



Toma Zdravković bio zaljubljen u Silvanu

Pre nego što će se mlada pevačica proslaviti u Beogradu i u čitavoj zemlji, nastupajući u Leskovcu 1958. godine spazila je na klupi ispred hotela promrzlog mladića. Prišla mu je i zapodenula razgovor s njim.

On joj je otkrio da je došao sa sela u potrazi za poslom, ali nije ga našao. Nije imao novca da se vrati kući, a nije imao ni gde da spava. Pošto se i sama uspinjala trnovitim putem, Silvana je u potpunosti saosećala sa momkom i ponudila se da mu pomogne koliko može: zamolila je upravnika hotela da nesrećnom mladiću nađe bilo kakav posao i smeštaj. Kad se uzmu u obzir njena harizma i šarm, nije čudo što joj je odmah izašao u susret. Neizmerno zahvalan, taj momak počeo je da se druži sa muzičarima i povremeno bi s njima, na Silvanin nagovor, čak  otpevao neku pesmu.

Ime mu je bilo Toma, a prezivao se Zdravković. Ona je tada imala 19 godina, on 20. Kasnije, kad je već postao najtraženiji folk kantautor i pevač, upravo je on za Silvanu napisao pesme koje su je proslavile na čitavom Balkanu. Između ostalog i hitove Šta će mi život, koju i dan-danas u kafanama neprekidno naručuju svi kojima srce pati i koje duša boli.



Lepa Lukić: Od tada ne vozim

– Na dan nesreće trebalo je da putujemo na zajednički koncert, ali ja sam se se prvi put u karijeri uspavala. Za njenu smrt saznala sam od novinara koji su me probudili u dva sata noću da me pitaju za komentar povodom tragedije. Počela sam da se tresem i gledala u sto na kome su bili plakati na kojima smo bile nas dve. Odmah sam popila sedativ i dugo nisam mogla da se pomirim sa istinom. Od tada nikada više u životu nisam sela za volan – ispričala je Lepa u jednom intervjuu.



https://www.youtube.com/watch?v=piFjvxtOHZ8&ab_channel=Mi%C5%A1aMilojkovi%C4%87

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

fokus

Lepa li si Gružo, Šumadijo, Srbijo… Mala Gospojina u gružanskom kraju

Published

on

Tri lepotom blagoslovena događaja u rajskoj divoti našeg gružanskog zavičaja. Nesvakidašnji jubilej druge po starosti školske ustanove u Gruži-dva veka škole u Borču. Kroz svoje postojanje, opismenila je mnogo značajnih velikana srpske istorije i iznedrila jednog bogougodnika, oca Jeliseja Popovića.
Slava manastira Kamenac- najveća svetinja Donje Gruže je zahvaljujući divnom sestrinstvu proslavila svoj dan. Verni narod je i danas, kao i u mnogim vekovima koji su prošli, u molitvi i zajedništvu zagrlio sveto Pravoslavlje u zadužbini despota Stefana.
Slava crkve u Grivcu- jedna od najlepših i najveličanstvenijih gružanskih bogomolja. Prođu ljudi pokraj nje, nesvesni značaja ovog hrama u kome je Sveti vladika Nikolaj održao jednu od svojih najlepših beseda. Uskoro slavi vek postojanja, a Gružani će taj događaj ulepšati ljubavlju, radošću i pesmom.
Divna li si, Gružo naša!

Marko S. Marković/Ti si Gružo srce Srbije

foto: prinskrin FB 



ucentar.rs 

Continue Reading

aktuelno

Od Svetog Ilije sunce sve milije- danas deci mažite obraze medom!

Published

on

Danas, 2.avgusta Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Ilindan, dan posvećen Svetom Iliji, čuvaru od oluja, gromova i vatre.
Kad na Svetog Iliju grmi i udaraju gromovi, veruje se da svetac gađa đavole pa se ne valja krstiti. Veruje se i da valja prepoznati mesto gde je udario grom jer se tu krije nečastivi. 
Po predanju, na Svetog Iliju prepodne je leto, popodne jesen. Nakon ovog dana više se ne kupa u rekama.
Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsitnije i najtoplije dane u godini, a običaj je da se na njegov praznik me radi u polju kako se ne bi navukao gnev svetitelja. Po jednom od narodnih običaja tri dana pre i tri dana posle Ilindan ne peru se rublje. 
Narodna izreka kaže „od Svetog Ilije sunce sve milije“. 
Na ovaj dan, veruje se, valja jesti med da bi se sačuvalo zdravlje, a majke deci medom mažu obraze kako bi tokom godine bila vesela. 
Narod se Svetom Iliji moli da „otkloni pravedno gnev Božji i izbavi sve gradove i sela naša od suše i gladi, od strašnih bura, od napada neprijatelja i međusobne borbe“.


ucentar.rs

Continue Reading

fokus

Braćo Srbi srećan Vam VIDOVDAN!

Published

on

„Ja ne odlučujem prema tome kolika sila mi preti već po tome koliku svetinju branim“- reči su Kneza Lazara koje je izgovorio pred Kosovski boj na današnji dan 1389.godine. Mnogi Srbi su to, izgleda zaboravili.

I da pomenemo i čuvenu i najstariju srpsku kletvu u vremenu kada se opet odlučuje o sudbini Kosova i Metohije…

“Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i kolena,
A ne doš’o na boj na Kosovo:
Ne imao od srca poroda,
Ni muškoga, ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
Rujno vino, ni šenica bela!
Rđom kap’o, dok mu je kolena!”

Inače, Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.

Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371—1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.
Praznik je posvećen Caru Lazaru, jednom od srpskih velikana koji su vladali srpskim carstvom nakon smrti Dušana Silnog.

Nakon smrti cara Uroša, patrijarh Jefrem je tadašnjeg kneza Lazara, krunisao za srpskog cara. Lazar je slao izaslanstvo u Carigrad sa monahom Isaijom i molio se da se skine anatema sa srpskog naroda. 28. juna 1389. godine posle bitke na Kosovu, pobede srpske vojske i smrti sultana Murata, veliki deo turske vojske je krenuo u povlačenje, ali nekolicina se nije potpuno povukla i oni su kasnije u toku dana izvršili zasedu na cara Lazara i njegovo obezbeđenje i uspeli su da ga ubiju. Njegovo telo preneto je i sahranjeno u manastiru Ravanica kod Ćuprije.

Kada je počela seoba Srba, narod je njegove svete mošti sklonio i preselio u manastir Ravanicu na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, njegovo telo preneto je u Beograd, gde je počivao sve do 1988. godine kada je prenet u manastir Gračanicu na Kosovu. Odatle je 1989. godine, preneto u Lazarevu zadužbinu manastira Ravanicu, nadomak Ćuprije, gde i danas počiva.

Sagradio je mnoge crkve i manastire. Najpoznatiji su Ravanica i Lazarica. Takođe, obnovio je i manastire Hilandar i Gornjak, a bio je i ktitor ruskog manastira Pantelejmona.

Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.

Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371—1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.
Praznik je posvećen Caru Lazaru, jednom od srpskih velikana koji su vladali srpskim carstvom nakon smrti Dušana Silnog.

Nakon smrti cara Uroša, patrijarh Jefrem je tadašnjeg kneza Lazara, krunisao za srpskog cara. Lazar je slao izaslanstvo u Carigrad sa monahom Isaijom i molio se da se skine anatema sa srpskog naroda. 28. juna 1389. godine posle bitke na Kosovu, pobede srpske vojske i smrti sultana Murata, veliki deo turske vojske je krenuo u povlačenje, ali nekolicina se nije potpuno povukla i oni su kasnije u toku dana izvršili zasedu na cara Lazara i njegovo obezbeđenje i uspeli su da ga ubiju. Njegovo telo preneto je i sahranjeno u manastiru Ravanica kod Ćuprije. https://www.crkvenikalendar.com/datum-2018-6-28

Kada je počela seoba Srba, narod je njegove svete mošti sklonio i preselio u manastir Ravanicu na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, njegovo telo preneto je u Beograd, gde je počivao sve do 1988. godine kada je prenet u manastir Gračanicu na Kosovu. Odatle je 1989. godine, preneto u Lazarevu zadužbinu manastira Ravanicu, nadomak Ćuprije, gde i danas počiva.

Sagradio je mnoge crkve i manastire. Najpoznatiji su Ravanica i Lazarica. Takođe, obnovio je i manastire Hilandar i Gornjak, a bio je i ktitor ruskog manastira Pantelejmona.

 

 

Continue Reading

Najpopularnije