Poveži se sa nama
Admiral

Intervju

Dragan Milosavljević- Šemsa: „Radnici ne smeju biti koleteralna šteta sukoba“!

Published

on

Predsednik Industrijskog sindikata „Zastava oružje“ u svom prvom intervjuu otvoreno o svemu: razlazu sa Samostalnim sindikatom, novom pristupu sindikalnoj borbi, o sukobima u fabrici koji potresaju srpsku javnost..

 

Od snage sindikata „kragujevačke Namenske“ strepeo je i sam Slobodan Milošević- jednako koliko i lideri tadašnje opozicije. Otimajući se za njihovu naklonost  „na noge“ im je dolazio Milan Beko, Miki Savićević, Zoran Đinđić, Vuk Drašković… O njima su pisale čak i japanske novine, izveštavao BBC, Slobodna Evropa, Glas Amerike… Danas su razjedinjeni, nesložni, razbijeni na nekoliko sindikata… Oružari pokušavaju da se održe u novim okolnostima koje su sobom donela nova vremena…

„Želim snažan i jedinstveni radnički pokret“

„Sa dubokim poštovanjem posmatram danas te ljude i događaje. Bilo je to viteško vreme u odnosu na ovo što nam se događa danas, toliko su se stvari promenile. Ništa nije isto, pravila više nema“, kaže u intervjuu za naš portal Milosavljević, predsednik Industrijskog sindikata Vojne fabrike. On ističe da su „promene u društvu donele- i promene u načinu sindikalne borbe“.

-Pogrešno je i po radnička pitanja pogubno kad jedan čovek umisli da sve zna, da su oni koji ne misle kao on- izdajnici! A to nam se kao narodu kroz istoriju vazda ponavlja u svakom segmentu, da je sujeta iznad svega.. Pitanje odnosa između sindikata je otvoreno i taj jaz se produbljuje. To nije moja želja. Ime lidera „samostalaca“ neće ostati upisano u bogatoj istoriji fabričkog sindikalizma vedrim bojama. Taj sindikat se raspada zbog lošeg rada i ponašanja rukovodstva, a i činjenica da u naredne četiri godine osam stotina radnika odlazi u penziju i da su ti ljudi mahom „samostalci“ jasno govori šta ih čeka. Meni je žao zbog toga, ja želim snažan i jedinstven radnički pokret“, kaže Milosavljević i dodaje da je posle trideset i pet godina iz jata Samostalnog sindikata praktično oteran kada „nije pristao da sindikatom upravljaju ljudi iz senke a ne izabrano rukovodstvo“.

„Ljudi više nisu hteli da trpe bahatost i došlo je do razlaza“

-Zbog očajnog rada Samostalnog sindikata, danas u „Zastava oružju“ imamo četiri reprezentativna sindikata. Ljudi nisu više hteli da trpe bahatost i ucene i počele su ozbiljne podele. To nije dobro, ja nisam birao taj put. Kad je Iliću (predsednik Samostalnog sindikata) uručen otkaz ustao sam da ga odbranim i on je vraćen na posao. Branio sam instituciju predsednika sindikata. On kasnije nije bio zadovoljan ali to je druga stvar. Oslabljen najmasovniji sindikat i podele među radnicima odgovaraju svakom poslovodstvu“, tvrdi naš sagovornik i podvlači „da krivicu snose oni koji su najjači, time i najodgovorniji a to je svakako rukovodstvo i čelni čovek Samostalnog sindikata“. Milosavljević objašnjava da je u trenutku sindikalnih izbora Dragan Ilić čak uspeo i da promeni izborna pravila.

„Imamo 550 članova u vojnoj fabrici“

-Ilić je „kupio“ više nivoe sindikata i tako ih privoleo da menjaju pravila. Od pet hiljada dinara, koliko smo na mesečnom nivou do tada plaćali obaveze prema centrali, ulog je podigao na 140 hiljada. To je novac sindikata koji je mogao da se upotrebi mnogo bolje. Njemu su ,međutim trebala nova pravila po kojima bi sebi osigurao opstanak. Ja sam sve vreme tražio mlade ljude željne borbe i dokazivanja. Ilić je, s druge strane, birao potpredsednike i rukovodioce koji imaju par meseci ili godina do penzije. Nije bitno što su umorni i istrošeni, bitno je da su poslušni. Zbog takvih stvari danas imamo i Industrijski sindikat na čijem sam čelu“ kaže Milosavljević i ističe da su „reprezentativnost stekli prvog jula“.

– Imamo oko 550 članova od čega je devedeset posto mladih ljudi. U njima vidim budućnost i sindikata i fabrike. Napravili smo ozbiljnu sindikalnu snagu ni iz čega, snagom naše volje- ističe Milosavljević.

O sukobu Ilića i predsednika Nadzornog odbora fabrike pukovnika Ivice Marjanovića on kaže „da mu nije mesto u fabrici- već tamo gde se takvi sporovi rešavaju“.

Da je bilo sluha u fabrici bi danas postojao samo jedan sindikat“

Na pitanje o nedavnom incidentu u kome su radnici treće smene zatečeni u alkoholisanom stanju Milosavljević kaže: „da je čovek koji se zalaže za rad i disiplinu“.

-Slučaj je hteo da radnici koji su bili alkoholisani pripadaju Samostalnom sindikatu. Mogli su da budu i kolege iz mog sindikata. Ali to sa sindikatima ne bi smelo da ima veze. Radi se o teškoj povredi radne discipline i tu nema mnogo prostora za razgovor. Ilić sada pokušava da tu stvar dovede na nivo mobinga i nekakvog progona radnika od strane Marjanovića ili koga već. To su gluposti. Ljudi su bili pijani i hvala Bogu da nije došlo do tragične situacije. Sve se desilo na veoma opasnom mestu. Ali sam protiv da to izlazi iz kuće, što kaže narod. Apelovao sam na rukovodstvo da te kazne budu uslovne. Radnici ne smeju biti koletaralna šteta bilo čijih ambicija ili sukoba“.

„Potreban je nov način sindikalnog organizovanja

Milosavljević kaže da se zalaže za nov, moderniji način sindikalnog organizovanja i tvrdi da je bilo sluha danas bi u fabrici postojao samo jedan sindikat, time i jedinstvo iz kog proizilazi radnička snaga. Tvrdi da ne deli radnike te da je svaka akcija Industrijskog sindikata otvorena za sve oružare bez obzira kojoj organizaciji pripadaju.

„Zbog takvog mog stava trojica predsednika celina Samostalnog sindikata je prešlo u Industrijski sindikat. Ljudima je dosta bahatosti i diktatorskih manira, željni su rada u ozbiljnoj organizaciji gde mogu da se izbore za svoja prava“, zaključio je u intervju za naš portal Dragan Milosavljević, predsednik Industrijskog sindikata „Zastava oružja“.

 

ucentar.rs


„Prihvatam ponudu za TV duel sa Ilićem!“

Milosavljević je prihvatio ponudu našeg portala da razmimoilaženja sa Draganom Ilićem, predsednikom Samostalnog sindikata „Zastava oružje“ raspravi u TV duelu u produkciji koja uskoro pokreće ucentar.rs.

-Bilo bi pošteno da se pogledamo u oči, kažemo šta imamo. Stavimo činjenice i papire na sto. Zbog ljudi i radnika- kaže Milosavljević.

Od Ilića nije stigao odgovor.



 

Continue Reading
3 Comments

3 Comments

  1. Pe Pera

    13/10/2020 at 9:41 am

    Vrlo odmereno i transparentno. Svaka cast na nacinu na koji je prezentovao svoj sindikat. Nije blatio, nije ponizavao vec jednostavno govorio cinjenice. Sada ocekujem pamflet Samostalnog sindikata u fabrici o tome kako su opet usledili napadi na „instituciju„ i na jedninog sindkalca na svetu Grbe. Da nije tuzno,bilo bi smesno…

  2. Boban

    13/10/2020 at 12:24 pm

    Ta „viteška“ vremena su odavno prošla. Tadašnji sindikalci su pristali na ZZO, ali su sebe prve stavili na spisak i podneli ostavke. Šemsa i Grba nisu podneli ostavke, nastavili su zajedno da vladaju sindikatom uz pomoć generalnog direktora Radeta Gromovića. Dok je bilo para iz fabričkih fondova bilo je i prijateljstva. Sindikati se, umesto za korist svojih članova, bore između sebe za mrvice koje im baca poslodavac.

  3. Malisa

    13/10/2020 at 4:04 pm

    Ilic je sahranio taj nekada najjaci sindikat. Sve je unistio sto su stvarale generacije boraca. Nedorastao ulozi i velicini svojih prethodnika.

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

aktuelno

INTERVJU:Legenda srpskog boksa Vojislav Lukačević-Lukač

Published

on

„Boks je nešto između sporta i neke vrste, uslovno rečeno, grube igre. Pesnice, mozak i srce u boksu su jednako važni. Ko razume boks i dušu borca, zna zašto se govori o plemenitoj veštini. Muška stvar sa jasnim pravilima, ozbiljno razvijenom taktikom i da se razumemo, boks ne boli. To je čista strast“, u jednom dahu za Ucentar govori Vojislav Lukačević, nekadašnji šampion, danas trener i „tvorac“ novih šampiona. 
 
o Lukač, (tako ga poznaju Kragujevčani i ljubitelji boksa u nekadašnjoj Jugoslaviji) deo si istorije… Da se prisetimo tog vremena…
 
– Iskreno, nema tu prisećanja. To su žive slike koje i danas živim. I ja i moji, da tako kažem, saborci. Kragujevac je bio jedan od najvećih centara boksa u SFRJ. Konkurencija je bila neverovatna, sve šampion do šampiona. Nezahvalno je sada pominjati imena legendi jer ne znam po kom kriterijumu mogu da ih poređam. Babea, Sorgić, Puza, Labud, Matejić, Jefta, Gagi… spisku kraja nema. Uvek postoji strah da nekoga slučajno ne pomenem, a to bi bio greh. Ne zna se ko je od koga više dao našem sportu, više radosti doneo našem gradu…

o Prošlo je mnogo godina, mnogo toga se promenilo… Može li da se povuče paralela?
– Uvek može da se povuče paralela ali ta vrsta podvlačenja crte, to poređenje može da zaboli. Boks ne boli. Bole povrede koje dolaze jer je sve manje viteštva, poštovanja. Ja sam se stotinu puta na ringu lupao iz sve snage, kao da mi život zavisi od toga. Kad se čuje onaj poslednji gong zagrlimo se, poljubimo, čestitamo jedan drugom. Koliko god da to nekome deluje suludo, mi smo se poštovali. Čini mi se da je baš to poštovanje nešto što nas je činilo drugačijima. Publika je bila u transu možda i više nego mi u ringu.  Pljušte udarci na sve strane, u lice, u telo… Onda vrlo brzo shvatiš da to nisu batine… Boks čeliči ljude, ima tu mnogo filozofije, mudrovanja, bokser svakom borbom odrasta, bez obzira da li pobeđuje ili gubi. Svaki meč je škola, novo iskustvo, novo saznanje, o sebi ali i protivniku kojeg u tih par rundi gledaš kao neprijatelja, a posle svega se izgrlite, izljubite i odete na zajedničku večeru. Moji najljući protivnici iz cele Jugoslavije i danas dolaze kod mene, ja kod njih. Hotel ne dolazi u obzir. Dočekujemo se kao najrođeniji.

o Razgovor nas uporno drži oslonjene na neka stara vremena. Čini se da je ipak sve nekako bilo bolje ranije…
-Kako se uzme. Ne mogu da se u potpunosti složim sa tom konstatacijom ali ima istine. Sve je bilo drugačije, naš odnos prema klubu, odnos prema protivniku, odnos grada prema bokserima koji su bili rasadnik državnih, mediteranskih, evropskih, olimpijskih osvajača medalja… Kada treneri Babea, Dugec ili Sorga, kasnije i Nikolić nešto kažu, stoji se mirno i sluša. Tu nije bilo pogovora. Nemojte misliti da je bila lako raditi sa ljudima koji su još za života postali legende. Babea je umro u Americi, a tamo je drugovao sa ozbiljnim „igračima“. Kod njega je dolazio Brano Mićunović, današnji neformalni gospodar Crne Gore. Kavaja, čuveni lovac na Tita, Babeu je gledao kao božanstvo. Isto je bilo i sa jedinim srpskim donom, jednim od šefova njujorške mafije Boškom Radonjićem. S druge strane, Babea je bio „samo“ bokser.

o Hajde da pokušamo da napravimo vezu sa ovim i onim vremenom. Boks je sport koji se menja u skladu sa životnim filozofijama. Jasno je da nije sve u snazi udarca ali se negde na kraju sve svede na to…
– Opet ne mogu da se složim u potpunosti. Ponavljam, snaga je bitna ali ne i najbitnija. Mnogo se u toku tih par rundi misli, kombinuje, ispituju se granice protivnika i vlastite granice. Kragujevac je bio jedan od par centara boksa u državi koja je imala 22 miliona stanovnika. Respektabilan kapacitet. Država i grad su umeli da stanu iza nas. Na razne načine. Ni na vrhuncu popularnosti boks nije bio sport bogatih ali nismo oskudevali. Sada je drugačije. Iz nekog razloga nas posmatraju kao, uslovno rečeno, primitivce koji se biju pred publikom, a nije tako. Ni blizu. Za moj klub, a ja sam, kako ste naveli, iznedrio državnog šampiona kojeg čeka evropsko i svetsko prvenstvo, od grada dobio 120 000 dinara. Od tog novca, što je oko hiljadu evra, morao sam da platim tridesetak hiljada Sportskom savezu grada. Samo ovo prvenstvo, gde je moj takmičar potvrdio dominaciju i osvojio titulu, koštalo nas je polovinu tog iznosa. Ne ulazim u to da li gradski ministar za sport Predrag Stevović razume suštinu. Važno mi je da je na prijemu u Skupštini grada, gradonačelnik Nikola Dašić jasno rekao da finansiranje mora da se poboljša jer pravimo rezultate. Ja se nikada nisam libio da kažem istinu, koliko god da to košta, a istina ume da bude opasnije od par vezanih aperkata, krošea i direkta koji često pošalje protivnika na patos. Takmičarski potencijal imamo, trenerski takođe… To su dokazane činjenice. Nažalost, a to nije dobro za bilo koji sport pa time ni za boks, treba nam i politička volja da se izdvojimo i dođemo na mesto koje nam objektivno pripada. Sećam se dobro vremena u kome je, sedamdesetih godina, kragujevački boks davao reprezentativce i šampione. Tada je, a teško to priznajem jer nije mesto politici u sportu, stvar zavisila od Bore Petrovića, Čede Radovića i još nekih ljudi koji jesu bili u politici ali su umeli da prepoznaju Kragujevac kao mesto gde rastu legende našeg boksa. Takvi ljudi nam trebaju danas. Neko ko razume suštinu ove priče i kome ne mora da se objašnjava zašto je boks plemenita veština. Da budem iskren, prilično sam umoran od objašnjavanja na tu temu ali i dalje sam tu da kažem istinu i objasnim ljudima koji ne razumeju, kolika je naša borba, kolika su odricanja, koliko je potrebno snage, fizičke i duhovne, da se stane pred protivnika i da se jednako časno ponesu i poraz i pobeda. 
 

ucentar.rs

 
 
 
Continue Reading

aktuelno

( Video) NARODNA POSLANICA Nataša Jovanović o pregovorima u OHRIDU: PREDSEDNIK pokazao veliku DRŽAVNIČKU MUDROST I ogroman trud.

Published

on

By



O Ohridskm pregovorkima u intervjuu za lokalnu televiziju izjasnila se narodna poslanica Nataša Jovanović.

Novinari kragujevačke televizije zamolili su gospodju Jovanović da se izjasni o pregovorima, odnosno da da komentar na celu situaciju.

Gospodja Jovanović prvenstveno ističe veliku državničku mudrost i ogroman trud na strani predsednika Republike gospodina Aleksandra Vučića koji je ostao dosledan u odbrani interesa srpskog naroda kako ona navodi.

Pregovore je okarakterisala kao maratonske, trajali su čitavih 13 sati.

Ona smatra da je predsednik još jednom dokazao da su mu interesi srpskog naroda, Ustav Republike Srbije, Kosovo u sastavu Srbije i položaj našeg naroda u južnoj pokrajini bili i ostali najvažniji od svega.

Ona smatra da nimalo jednostavne pregovore dodatno otežava suprotna strana, oličena u Aljbinu Kurtiju koji krši sve do sada potpisane sporazume. Ovime suprotna strana krši međunarodne pravne norme, navodi gospođa Jovanović u ovom intervjuu.

Gospođa Jovanović se osvrnula i na potrebu formiranja Zajednice Srpskih opština, koje je planirano još pre 11 godina. Ona navodi kako je formiranje zajednice neophodno te da se za to predsednik posebno zalaže.

Srbija nikada neće priznati lažnu državu Kosovo, navodi Jovanović.

Kosovo i Metohija je ključno pitanje za srpsku državu i narod navodi Jovanović.

Narodna poslanica je takođe u intervjuu za kragujevačku televiziju navela da je poznavanje međunarodnog prava na strani predsednika pomoglo da se do sada izvučemo iz gotovo nemoguće situacije u kojoj se Srbija nalazila.

Opširnije o stavovima poslanice Nataše Jovanović vezanim za temu Kosova i Metohije uključujući i njeno mišljenje o trenutnom ponašanju opozicije, mišljenje o Kurtiju, o stavovima albanske javnosti možete čuti u ostatku intervjua:


Video Rtk

Ucentar.rs/rtk

Continue Reading

fokus

Ekskluzivno za Ucentar legenda fudbala Milovan Đorić: Mladost je snaga srpskog fudbala

Published

on

By

Posle mnogo godina krize srpskog fudbala, reprezentacija na čelu sa Draganom Stojkovićem Piksijem, uspela je da izbori plasman na 22. Svetsko prvenstvo u Kataru. Posle pobede na favorizovanom Portugalijom, i par kontrolnih utakmica koje su u osnovi ostavljale solidan utisak o „Orlovima“ došao je hladan tuš i tri gola u mreži koje su nam superiorno dali Danci. O šansama na predstojećem Svetskom prvenstvu ali i stanju u domaćoj ligi razgovarali smo sa fudbalskom legendom, nekadašnjim reprezentativcem i selektorom Milovanom Đorićem…
* Iza fudbalske reprezentacije su uspešno završene kvalifikacije, Srbija ide u Katar. Kako komentarišete utakmice koje su nas odvele u svetsku elitu?
M.Đ. Dolaskom Stojkovića na čelo reprezentacije dogodilo se nešto novo. On sam, doneo je u tim nešto novo. Mi smo skoro razgovarali i ja sam ga upozorio na možda preveliki optimizam ali… On je uspeo da reprezentaciji nametne takav stav, takav motiv kakav mi, koji smo sedeli na klupi nacionalnog tima, nismo uspevali. Ulio im je neko novo samopouzdanje i to je urodilo plodom. Pred utakmicu sa Portugalom rekao je „Idemo da pobedimo“! To je smela izjava ali pobedio je. Momci su odigrali bolje i pobedili. Bio je u pravu. Hrabrošću i optimizmom Srbija je otišla u Katar.
* Tamo nas, sudeći po žrebu, čeka „grupa smrti“. Tako su napisali svetski mediji. Imamo li šanse za plasman u drugo kolo?

Milovan Đorić sa našim novinarom Srđanom Stošićem

 

M.Đ. Brazil je Brazil ali su skloni kiksevima, posebno na početku turnira. Mi sa njima otvaramo prvenstvo. Od Švajcaraca imamo bolji tim, tu nema nikakve dileme. Jedino što može tu da nas nadigra je neka vrsta opterećenja političke prirode. Mislim i nadam se da naši momci to mogu da prevaziđu i pobede. Kamerun je neprijatan rival ali, ako prođemo Brazil i Švajcarsku, šta je problem. Fudbal je igra gde pobeđuje onaj ko da više, a primi manje golova.
* Ako se plasirano u narednu fazu takmičenja, potencijalni rivali su Portugalci, gladni osvete.
M.Đ. Da ali i tu imamo određenu prednost. Realno, Portugalci imaju odličan tim ali i veliki broj godina. Pojedinačno i zbirno Srbi su neuporedivo mlađi. Kolika god da je njihova želja za „osvetom“ tolika je želja naših mladih momaka da se dokažu i ponove podvig. Opasni su, ne smem da prognoziram. Ipak, ponavljam, Portugalci imaju relativno star tim, Srbija relativno mlad. Faktor sreće, suđenja, motivisanosti… Tu su šanse 50 prema 50.
*U poslednje vreme domaći klubovi su nešto prisutniji na evropskoj sceni. Da li je to posledica dobrog rada ili sticaj okolnosti koji se povremeno ponavlja?
*U tom smislu Crvena Zvezda i Partizan su uradili nešto. Objektivno, nije to mnogo, nije dovoljno. Ima iskoraka i to je dobro ali sistemski neke stvari tek bi trebalo da, kako se to kaže, legnu. Realno sagledavajući naše klubove, mi smo duboka treća liga Evrope. S druge strane neuporediva je naša liga danas i ona u kojoj sam ja igrao. Igralo se sa Dinamom, Sarajevom, Hajdukom, Željom, Veležom, Rijekom. Sada su te lige skraćene, slabija je konkurencija… Sa tog aspekta gledano, ovo je danas nekadašnje Srpska liga sa izuzetkom Zvezde i Partizana.
*Radnički iz Kragujevca ponovo je prvoligaš. Pratite li i te utakmice?
M.Đ. Igrao sam u Kragujevcu mnogo puta. Imam odatle lepe i manje lepe uspomene. Lalatoviću i Radničkom od srca želim da opstanu u eliti. Dogodine, ko zna… Možda se izbore za neko mesto pri vrhu. To Kragujevcu pripada.

Continue Reading

Najpopularnije