Neverovatna životna priča Ilije iz Kragujevca: Od bukagija do humanitarca!

„Imam trideset i par godina. Od toga više od deset na robiji. Robijao sam samo zbog fizičkog obračuna sa ljudima. Nikada zbog sebe, uvek za druge. Nikada ništa nisam ukrao. Ne dao Bog da sam bio u priči trgovine drogom. Sam bih sebi presudio. U Boga verujem, u Njega se uzdam“ , u jednom dahu kaže Ilija Nedeljković, kontroverzni humanitarac i aktivista.

Ilija je trenutno posvećen akciji prikupljanja novca za lečenje male Minje. Pokazuje njenu fotografiju.

„Boli me duša“, kaže i nastavlja da daje instrukcije ljudima iz Udruženja prognanih, proteranih i ugroženih lica Srbije čiji je predsednik u Kragujevcu.

„Sa četrnaest godina bio sam najbolji đak. Osvajao sam nagrade iz srpskog jezika, istorije… Po zlu je pošlo pre svega zbog mog pojmanja časti. Ne trpim nepravdu, ne trpim uvrede. Konflikti su dolazili u momentima kada nisam imao dovoljno iskustva i mudrosti da ne odreagujem na prvu, da spustim loptu. Ono što sam uradio odrobijao sam časno, do zadnjeg dana. Sada kada sam dobio sina moram dosta toga da popravim. Moram da dam sve od sebe da mu ostavim bolje okruženje, bolji svet od ovog u kome sada živimo“. Ilija kaže da je narod u nekoj vrsti obamrlosti, valjda umoran i prezasićen problemima svakodnevice. „Moramo da se bavimo dobrim stvarima, dobrim delima. Pojedinačno ali i kao zajednica. Vera u Boga i pravoslavne vrednosti su svakako moj motiv ali mora i da se radi. Dete se ne hrani patriotizmom, čašću, lepim pričama. To je preka potreba ali ipak samo nadogradnja. Bez hleba ne vredi puno. Kao što ni sit čovek bez duhovne nadogradnje ne vredi. Često u svom delovanju sami sebi skačemo u stomak. Niko nas nije bolje opisao od Arčibalda Rajsa“. Ilija mnogo čita. Kaže da mu je knjiga postala sastavni deo života. Iz knjiga crpi snagu da se suoči sa svetom u kojem ga, zbog njegove burne prošlosti, ne prihvataju uvek onako kako bi želeo.

„Moram da se borim, moram da izdržim i da obezbedim ono što zovu mesto pod suncem. Ako je srpski narod, puka sirotinja i jad, sa jednim trešnjevim topom ustao na carevinu, onda znam da se sve može. To je neverovatno. Goloruki seljaci drmaju temelje turske carevine! I uspevaju da je sruše.

Trajalo je dugo, koštalo mnogo ali Kumanovska bitka je mnogo godina kasnije ostvareni san prvih ustanika. Alimpije Marjanović, čovek koji je komandovao tom bitkom našom neodgovornošću je u dobroj meri zaboravljen. On je tu, naš… iz Šatornje. U toku je inicijativa da mu se podigne spomenik, na toj ideji sam veoma aktivan“, drži pravu malu istorijsku lekciju naš sagovornik i dodaje da je Alimpije Marjanović, vojvoda Ovčepoljski, poznat i po tome što je potpisao odluku u povlačenju preko Albanije, bio kraljev telohranitelj i drugovao sa francuskim ministrom Bartuom.

Na konstataciju da ostavlja utisak široko obrazovanog čoveka kaže da je znanje sticao neformalno.

„Završio sam srednju školu ali sam siguran da ta moja diploma srednje tehničke škole mnogo više vredi od svih kupljenih diploma zajedno. Prosto me je sramota kad čujem ljude sa kupljenim diplomama kako prosipaju znanje a ne umeju čestito da se potpišu. U zatvoru sam naučio, tamo se to najbolje spoznaje, da lažne vrednosti, šta god da je u pitanju, čine naše živote težim, lošijim. Ni jedan falš primerak bilo čega nije dobar. Tako je i sa diplomama. Tako je i sa kajanjem. Ne mogu ja da se kajem za ono što sam uradio a da se pri tom ne promenim. Teoretsko kajanje je šarena laža, falš roba. Iskreno kajanje je promena. Iskreno kajanje je rad na sebi, pomoć drugima, suštinska promenena načina života“, iskren je naš sagovornik.

U zatvoru je kaže upoznao niz neobičnih ljudi. Sa nekima je izgradio dobre odnose. I kasnije, na slobodi, ostvario je zanimljiva poznanstva. Ilijin zanimljiv profil posebno obogaćuje upravo činjenica da druguje sa naizgled nespojivim ljudima… Od kriminalca i rijaliti zvezde Kristijana Golubovića,  Kapetana Dragana, publiciste Dejana Lučića do akademika Matije Bećkovića…. „Sa Kristijanom sam se upoznao u Zabeli. On je poseban lik. Bio je moj gost u Kragujevcu. O danima iza žice, o druženju tamo ne bih da govorim. Mogu da vam kažem da je izuzetno pedantan čovek. Izuzetno uredan. Do kapetana Dragana sam došao posredovanjem Dejana Lučića. Oni su stari prijatelji. Kapetan je iz Australije i došao u Srbiju preko Lučića. Zanimljivo je da u početku nije shvatio da treba da ide u Krajinu. Mislio je da ide u Ukrajinu. Za Lučića mislim da je ozbiljan igrač. Ozbiljan poznavalac stvari. Makar i da je samo teoretičar zavere, sjajan je. Što se kapetana Dragana tiče mislim da je odradio  neverovatno veliki i važan posao. Kad su prodali Krajinu prodali su i njega. Jednostavno nije bilo dopušteno da Srbi imaju državu i u Hrvatskoj i u BiH. Nešto su morali da žrtvuju. U tom paketu izdali su i kapetana Dragana. Naravno, najponosniji sam na poznanstvo sa Matijom Bećkovićem. Mislim da je on Njegoš ovog vremena. Neverovatan čovek, častan, predivan. Slušati u razgovoru Matiju to je kao da vam Njegoš lično govori stihove iz Gorskog vijenca. Inače spojila nas je ljubav prema monarhiji. Moj patriotski san je da Srbija bude kraljevina. Nisu samo praktični ili politički razlozi. Kralju je kraljevina oteta. Ponovno uspostavljanje monarhije bilo bi uspostavljanje Božanske pravde jer je nepravda koju su komunisti na zasedanju AVNOJ-a učinili, nepravda epskih razmera“, privodi kraju svoju ispovest Ilija Nedeljković, jedan svakako veoma neobičan čovek. „Još samo jednu stvar želim da kažem, to je neka moja deviza, moto, šta god… Poražen je samo onaj koji odustane. Ja neću da odustanem, neću da budem poražen. Neću zbog svog sina, neću zbog sebe, neću zbog ljudi koje volim i koji me vole“.

ucentar.rs

---

---