Telegraf.rs o ljudini i nekada najboljem rukometašu koji danas leči srpsku decu!

telegraf.rs donosi priču o ljudini i nekadašnjem rukometašu Draganu Škrbiću, koji je mnogo zadužio Kragujevac i Srbiju. Zahvaljujući njemu operisano je na desetine najteže obolele dece od deformiteta kičme, a Kragujevac postao regionalni centar za decu obolelu od ovih teških bolesti koje su se do sada operisale u inostranstvu

Dragan Škrbić je dokaz da čovek uči dok je živ. Više od dve decenije ispisivao je rukometnu istoriju u ekipi Crvene zvezde, Atletiko Madrida, Barselone… a poslednjih šest godina piše onu malo drugačiju, ako ne i bitniju istoriju. U toj novijoj nema pripremnih i prijateljskih mečeva. Svaki je odlučujuć, finalni. I u svakom se igra za najvredniji trofej – život.

Dragan Škrbić je dokaz za još nešto: profesionalni sportista po završetku karijere i te kako ima izbora da mu život ode u potpuno drugačijem smeru od onog na koji je navikao, ili, da budem konkretna – u smeru medicine, kako je bio slučaj sa nekada najboljim rukometašem sveta.

I on je, kao njegovi prijatelji, imao viziju kako bi sve trebalo da izgleda kada sudijska pištaljka označi kraj njegovog poslednjeg meča. Imao je i kompaniju, planirao da se bavi građevinarstvom i nekretninama, ali, umesto na građevini, završio je u operacionoj sali.

– Predsednik rukometne sekcije FK Barselona, gde sam i igrao poslednjih 6 godina, radio je za jednu špansku firmu koja je uvoznik i distributer medicinskih sredstava. U trenutku kada sam završavao karijeru, on je odlučio da tu firmu napusti i da on i ja osnujemo svoju. Rekao sam mu da ne znam ništa o tome, da imam neke totalno druge planove u životu, ali me je ubedio da sve može da se nauči. Poslednje moje godine u Barseloni počeo sam da ulazim u taj posao, da se edukujem, da idem u salu, gledao sam operacije i počeo da se osećam kao deo ekipe – priča Škrbić za Telegraf.rs.

– Vrlo brzo sam doživeo operacionu salu i hirurgiju kao sport, kao jednu ekipu u kojoj ima i najboljih svetskih igrača (to su bili doktori), ali ima i onih koji su na klupi (to sam bio ja). Ali, nekad i taj na klupi može da da odlučujući gol. Bio sam iznenađen kako se dobro osećam u svemu tome i tako sam ušao u medicinske vode, iako nisam ni lekar, ni sestra, ni tehničar – kaže proslavljeni rukometaš.

Ubrzo se preselio u Valensiju, firma se razvijala, a Škrbić je odlučio da počne da pomaže i pacijentima u Srbiji.

A šta je to tačno značilo?

Firma Dragana Škrbića se bavi uvozom i distribucijom medicinskih sredstava za ortopediju i neurohirurgiju, kao što su proteze za kolena, za kukove, pločice za prelome, šrafovi, sistemi za operaciju kičme. Pored toga, ulažu u nauku i istraživanje, a u Srbiji dosta rade i spinalnu hirurgiju, odnosno, operacije kičme.

SAZDANOVIĆ: DRŽAVA JE UŠTEDELA PREKO ČETIRI MILIONA EVRA!

dr Predrag Sazdanović, direktor KCK

-Mi sada razrađujemo dugoročne projekte i za druge vrsta oboljenja i u kontaktu smo sa mnogim svetskim stručnjacima. U jednom trenutku stepen obučenosti naših doktora, ali i nabavljanjem opreme omogući će nam da postanemo lider u regionu u lečenju bolesti koje su sada “rezervisane” samo za najprestižnije i samim tim najskuplje klinike u svetu. Primer dr Venture pokazuje da je to pravi put, jer naposletku najvažnije je da deca budu operisana, ali  i država je  uštedela preko četiri miliona evra a najvrednije je što sada radimo i najsložnije operacije jer je obučen naš tim ljudi- kaže dr  Predrag Sazdanović, direktror Kliničkog centra Kragujevac.

– Video sam da se u Srbiji ne rade dovoljno dečja i kompleksna hirurgija, postoji samo nekoliko centara, Banjica, VMA, ali to nije dovoljno da zadovolji potrebe ovde. Imamo infrastrukturu, odnosno, operacione sale, intenzivnu negu, opremu, ali se ta hirurgija nije radila jer nije bilo kadrovskog kapaciteta za to. Tako da je naša ideja bila da rešimo problem pacijentima jer ćemo ih operisati u Srbiji, a ne u inostranstvu gde je to mnogo skuplje. I porodica je komotnija da im se dete operiše ovde nego u Barseloni ili Parizu, štedi se i novac budžeta, a ujedno se usavršava naš kadar koji zajedno sa stranim lekarima podiže svoj nivo i počinju da rade samostalno spinalnu hirurgiju – objašnjava Skrbić.

Za poslednje četiri godine, u Srbiji je na ovakav način operisano 60-oro dece i odraslih.

Dr Srđan Vlajović, ortoped koji u Srbiji asistira Venturi

dr Ventura i dr Vlajović sa operisanom devojčicom Stanišić

-Uspeli smo da za četiri dana uradimo ukupno sedam operativnih zahteva pregledamo oko stotinak teško obolele dece od deformiteta kičme iz cele Srbije. Zahvaljujući dr Ventutri i njegovom timu u kome su anesteziolog i neurofiziolog u našem Kliničkom centu izvode se operacije koje su složene i u svetsim okvirima. Sledeće nedelje operisaćemo još četiri pacijanta- kaže dr Srđan Vlajović, koji sve vreme asistira čuvenom svetskom stručnjaku.

– Pacijenti koji su u kolicima, oni imaju neuromuskularne skolioze i za njih, nažalost, nema povratka nazad. Međutim, imali smo slučajeve da dete ne može da vodi računa samo o sebi, ni u jednom smislu, da mora roditelj da mu podigne glavu da bi mu stavilo kašiku u usta, a posle operacije to dete završava srednju školu, dobar je učenik, samostalno je. To je veliki pomak za kvalitet života, ne samo tog deteta, nego cele porodice. Ono što je najgore, to je da ukoliko se ne operišu, ta deca ne ostaju dugo u životu, tako da smo mi od svih tih pacijenata koje smo operisali sigurno spasili nekoliko života – navodi Škrbić.

Dok razgovaramo, jasno mi je da je u posao ušao srcem i da o svim svojim pacijentima brine i nakon operacije.

– Upoznao sam skoro sve pacijente. Kad god su oni dolazili, ja sam bio s njima, prevodio šta treba, učestvovao u dijagnostici, bio u sali mnogo puta, i na kraju ostao u kontaktu sa decom i roditeljima. Imam kod kuće rakije ni sam ne znam koliko litara, mogao bih da slavim slavu godinu dana svaki dan zato što doktori dobiju poklone od roditelja, a pošto uglavnom dolaze sa ručnim prtljagom, ne mogu to da ponesu, pa ostave meni.

Treba mu samo sekund da razmisli i da mi odgovori na pitanje da li je veća satisfakcija bila podizati trofeje ili gledati decu kako se oporavljaju posle operacije.

– Za mene je sve ovo izazov, i kao čoveka i kao bivšeg sportistu, reprezentativca koji je igrao, borio se za dres i zastavu i bio ponosan svaki put kad je osvojio medalju. Tako i ovo sad osećam jer radimo nešto pametno i dobro, i nadam se da će to i dalje da traje. Jeste da je naporno i nije lako organizovati sve, ali je na kraju satisfakcija mnogo velika, pogotovo kad vidiš tu decu kako vode kvalitetniji život.

Posebno je vezan za jednog pacijenta. Anđelu, sada devojku, koja završava srednju medicinsku školu, a koju je prvi put upoznao kada je imala 14 godina, i 14 kilograma.

– Sećam se devojčice Anđele, koja je imala 14 godina i 14 kilograma kad smo je upoznali. Trebalo je odmah da se operiše. Doktor Ventura je radio sa njom i kad je dostigla zadovoljavajući prag, operisana je i sve je bilo odlično. Pre toga je potpuno zavisila od roditelja. Kad vidim da ta devojčica sad završava srednju medicinsku školu, da je samostalna, odličan đak, naravno da sam ponosan na ekipu sa kojom radim – iskren je Škrbić.

U operacionoj sali svaka „utakmica“ je finalna

– Kao što sam već rekao, medicina ima dosta sličnosti sa sportom, ali ono što je bilo iznenađenje za mene, za razliku od sporta gde smo imali prijateljske utakmice, pripremne, prvenstvene, pa bi usledilo finale, shvatio sam da je u operacionoj sali svaka utakmica finale. Kad vidim sad sve to što smo uradili, kad se čujem sa roditeljima ili kad vidim snimke kako je bilo pre, a kako je sad, to ne može da se poredi sa sportskim rezultatom, ali je u tom rangu – dodaje.

Iskren je i kad ga pitam da li se u nekom trenutku uplašio da neće poći po zlu.

– Bilo je situacija gde je dolazilo do stresova, ali nikad nije došlo do toga da preraste u katastrofu, sve se kontroliše jer ne samo što dovodimo hirurga, mi dovodimo i anesteziolog i neurofiziolog koji prati neurološko pomeranje kičme. Naučio sam dosta, nekad sam sebe iznenadim. Volim to, sviđa mi se to što mi se bavimo prodajom, ali je veći deo tog posla gde si ti u sali, u kontaktu sa lekarima, moraš sebe da usavršavaš. Osećam se kao deo ekipe. U Španijji su me pustili da budem tu u ekipi i da prisustvujem tako da mi je to zanimljivo, ružno je reći jer se radi o ljudskim telima, ali mi je dosta interesantno.

A pacijenata uvek ima.

– Pacijenti se stalno pojavljuju. Recimo, u Novom Sadu je bilo zakazano sedam pregleda, a došlo je 22 jer su čuli negde, pročitali.

Za kraj razgovora imao je i poruku za sve sportiste koji još razmišljaju čime da se bave po završetku karijere.

– Uvek sam bio svestan da sportista mora na vreme razmišljati čime će se baviti posle završetka karijere jer ugovori i transferi u rukometu nisu veliki kao u fudbalu ili košarci, pa da taj novac može da se troši do kraja života. I ja sam se pripremao, ali sam konačnim odabirom zanimanja iznenadio i sebe.

Profesor Ventura: „Imate sjajne stručnjake“

-Jednostavno takve operacije sa decom i tim nivoom složenosti do sada nisu rađene u Srbiji i zato je ovaj projekat dragocen. Operacije kod odraslih i kod dece se razlikuju jer se deca razvijaju i samim tim treba mnogo toga predvideti i omogućiti nesmetani razvoj pluća i kičme, koriste se i specijalni implantanti- kaže ugledni ortoped Ventura, čije je nagrade i zvanja teško pobrojati.

profesor Ventura u KC „Kragujevac“

Strana štampa zapisala je da je “on u ortopediji ono što je Mesi u fudbalu” kada su ilustrovali domene ovog svetskog stručnjaka. On ističe da je procentualno broj obolele dece od skilioze kičme u Srbiji srazmeran sa brojem u Evopi.

-Ovakve operacije u inostranstvu koštaju i do deset puta više, ako se uzmu i ostali prateći troškovi. Drago mi je da smo ostvarili saradnju sa Ministarstvom zdravlja i Kliničkim centrima u Kragujevcu i Nišu, moja misija je da pomognem sa svojim saradnicima i nadam se da ćemo još dugo sarađivati- kaže dr Ventura.

Inaće, Ventura je zavoleo Šumadiju. obožava domaću Rakiću i planira da ovde kupi seosku kuću

ucentar.rs – (Telegraf.rs)

foto: printskih ucentar.rs