Reportaža
Šumadinci Milostivna i Branko slave 65 godina braka- bez i jedne svađe!
Te davne 1955.godine Milostivna iz šumadijskog sela Komarice nije ni slutila da će je kupovina sandala odvesti pravo- u brak. I koji eto u sreći i veselju traje i dan danas
Ona je sa drugaricama iz Komarica otišla na vašar u desetak kilometara udaljeni Kragujevac na praznik cara Konstantina i carice Jelene. Bejahu u to vreme sandale u Šumadiji pravi luksuz.
Stevanovići sa sinom 1961. godine
-Da ih ne oštetim i čuvam za neku prigodu izula sam se i krenula nazad u selo bosa. Polako sam zaostajala – priseća se Milsotivna tog sudbonosnog dana.
Branko je bio pravi džentlmen.
Omladina koja je bila u grupi grabila je krupnim koracima ka selu. Sami su tog dana prepešačili put koji im je izgleda i bio zacrtan. Nastavili su da se viđaju a Milostivna kaže da su se uzeli neku nedelju posle Male Gospojine.
I od tada sve- zajedno.
Obrađivali su zemlju, tvrdu i posnu poratnih godina- kolima i volovima.. Mučili se da decu izvedu na pravi put…
-I sve dogovorom. Ako su ljudi normalni lako se dogovore. Imala sam sreće da je Branko blage naravi- priča kroz smeh Milostivna. Ona kaže da je tu i tajna braka bez trzavica, svađa…
Milostivna sa potomcima pre nekoliko godina...
-Mi smo imali svako svoj novčanik ali i svako svoje obaveze. Zna se šta je za u kuću, šta je za ulaganje. I ne mešamo se jedno drugom. Jedino su nemire drugi unosili, dugo je vreme za nama, bilo je i toga. Ali to su nesuglasice. Sednemo, pojasnimo se i teraj dalje- priča nam Milostivna.
I danas kada Branko ima 92, a ona 88 godina svako jutro popiju rakijicu, dogovore se oko poslova. Imaju dvoje dece, sedmoro unučadi i 12 praunuka.
I imaju planove.
Milostivna održava ne baš malu bašticu oko kuće, a Branko iako mu je ugrađen kuk i dalje je živahan i radan. Da ukućani ne vide izmigolji se i ode da ručno kosi svoje livade. A one, te livade i šljivici kriju njihovu ljubavnu tajnu koju samo u Šumadiji može da ispiše samo- život!
ucentar.rs foto: privatna arhiva
Ne propustite:
POSNA MUĆKALICAZa ovo jelo potrebno je:– 150 gr soje u komadićima– 1 list lovora– 2 čena belog luka– 1 kg crnog luka– 1 kg sitno seckane paprike– 1/2 kg seckanog oljuštenog paradajza– 1/2 l soka od paradajza– 1 kašika ljute tucane paprike– 2 kašike sitno seckanog lista peršuna– ulje– so i biberPRIPREMA:Sitno neseckani crni luk prodinstati na zagrejanom ulju zajedno sa paprikama u zatvorenoj posudi. Kada ispari tečnost dodati paradajz i dinstati dok tečnost ponovo ne ispari.U drugoj posudi kuvati komadiće soje sa lukom i lovorovim listom dok ne omekša. Skuvan u soku ocediti i dodati je povrću, dodati tucanu ljutu papriku i naliti sokom od paradajza, posoliti, pobiberiti i kuvati na umerenoj vatri dok se jelo ne zgusne. Na kraju dodati sitno seckani peršun.Posnu mućkalicu je idealno poslužiti sa kuvanim krompirom.PRIJATNO!
Ne propustite:
Dejan Živković iz sela Sepci kod Rače jedini je potkivač konja u tom kraju.
Jedan je od najstarijih zanata, koji je ranije bio jako cenjen i jako tražen, polako izumire.
Žitelji Rače kažu da je Dejan Živković najbolji u ovom specifičnom poslu kojim se bavi decenijama unazad.
Nastavio je porodičnu tradiciju i sa 14 godina je počeo da potkiva plemenite životinje.
Nekada su konji bili života vredni, jer je na njima počivalo celo domaćinstvo, i tada je bilo mnogo više posla, sada se ovim životinjama bave isključivo ljubitelji i tek po neki domaćin.
Iako deluje prosto, ovaj zanat nije nimalo lak, a majstor je bitan isto koliko i veterinar.
Mora da ima čvrstu i stabilnu ruku, da bude miran i dobro raspoložen jer konji su izuzetno senzibilne životinje.
Kao i većina zanata i održivost potkivača vrlo je nezivesna.
Pre je u svakom selu bilo po njih nekoliko, a sada je broj takvih majstora drastično smanjen u čitavoj Srbiji. Dejan kaže da će svoje znanje i iskustvo preneti sinu, ali i bilo kome ko bude imao želju da potkiva konje.
Konj uvek mora da ima zdrava kopita kako bi slobodno galopirao i to zahvaljujući ovakvim potkivačima.
Foto :Rtk
Ne propustite:
Tri lepotom blagoslovena događaja u rajskoj divoti našeg gružanskog zavičaja. Nesvakidašnji 
jubilej druge po starosti školske ustanove u Gruži-dva veka škole u Borču. Kroz svoje postojanje, opismenila je mnogo značajnih velikana srpske istorije i iznedrila jednog bogougodnika, oca Jeliseja Popovića.
Slava manastira Kamenac- najveća svetinja Donje Gruže je zahvaljujući divnom sestrinstvu proslavila svoj dan. Verni narod je i danas, kao i u mnogim vekovima koji su prošli, u molitvi i zajedništvu zagrlio sveto Pravoslavlje u zadužbini despota Stefana.
Slava crkve u Grivcu- jedna od najlepših i najveličanstvenijih gružanskih bogomolja. Prođu ljudi pokraj nje, nesvesni značaja ovog hrama u kome je Sveti vladika Nikolaj održao jednu od svojih najlepših beseda. Uskoro slavi vek postojanja, a Gružani će taj događaj ulepšati ljubavlju, radošću i pesmom.
Divna li si, Gružo naša!
Marko S. Marković/Ti si Gružo srce Srbije
foto: prinskrin FB
ucentar.rs
Ne propustite:
-
fokus4 седмице agoAman preuzima deo Trnave Promet? Nezvanične informacije o velikoj poslovnoj akviziciji
-
Društvo3 седмице agoSEZONA SLAVA U PUNOM JEKU , OVO JE CENOVNIK POSNOG I MRSNOG SLAVLJA!
-
Društvo2 седмице agoIVAN JE VLASNIK NAJUSPEŠNIJE NOVINSKE AGENCIJE U UNUTRAŠNJOSTI SRBIJE, ZA ŠEST GODINA PROŠAO TRNOVIT PUT OD MALE KUĆE ZA KOJU NIKO NIJE ZNAO DO MEDIJA ČIJE VESTI SADA PRENOSE SVI
-
fokus6 дана agoISTORIJSKI PROMAŠAJ SRBA! Na današnji dan stvorena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca
-
fokus3 седмице agoSrećna slava, domaćini! Danas je ĐURĐIC, pomaže nevoljnicima, ne rade se teški poslovi
-
Društvo4 седмице agoNa svakom fakultetu postoji bar jedan predmet koji je studentima najveći izazov
-
aktuelno2 седмице agoSrećna slava, domaćini! SVETI Mrata- sneg do vrata!
-
fokus2 седмице agoSrećna slava domaćini! Danas je Aranđelovdan, slavimo živog sveca!