Najomiljeniji i najuticajniji pastiri Srpske Pravoslavne Crkve u novijoj istoriji- blaženopočivši Patrijarh Srpski Pavle i Mitropolit Amfilohije, čija je sahrana danas, sve što su za života stekli ostavili su- NARODU!
Otišli u besmrtnost, a za vreme ovozemaljskog života beskrajno su zadužili svoj narod koji ih je zvao „živim svecima“.
Patrijarh Pavle rođen je u Donjem Miholjcu 11. septembra 1914. godine. Roditelju su mu bili zemljoradnici. Tu je završio osnovnu školu, a gimnaziju u Tuzli. Pre nego što će upisati Bogoslovki fakultet u Beogradu, patrijath je dve godine bio student Medicinskog fakulteta.
Za episkopa raško-prizrenskog patrijah pavle je izabran 1957. godine.Kao episkop Eparhije raško-prizrenske, patrijarh Pavle je u velikoj meri doprineo obnovi crkava i manastira, a posebno se posvetio obnavi monaškog života.
Početkom decembra 1990. episkop Pavle je imenovan za 44. srpskog patrijarha nasledivši na tronu Svetog Save patrijarha Germana. Bogoslovski fakultet SPC dodelio mu je 1998. zvanje počasnog doktora bogoslovlja.
Patrijarh srpski gospodin Pavle preminuo je u Beogradu na Vojnomedicinskoj akademiji posle duže bolesti, u nedelju 15. novembra 2009. godine oko 10.45 časova.
I dan danas citiraju se patrijarhove mudre misli i naveliko se govori o njegovoj blagosti i svetost.
Još jedna stvar krasila je patrijarha Pavla. Bio je izuzetno skroman, što se ogledalo u mnogim njegovim navikama.
Ustajao je vrlo rano, živeo u potpunosti po Jevanđelju i u skladu s onim što je govorio.
Nije koristio televizor, ni radio, niti je čitao novine, znajući da su “prilike takve da će ono što je od važnosti doći i do njega”.
Umeo je sve sam da popravi, bilo da su to cipele, naočare, roletne. Sam je kuvao, šio i nijedan fizički posao mu nije bio ni stran ni težak. Vozio se i gradskom prevozom.
Patrijarh srpski gospodin Pavle preminuo je u Beogradu na Vojnomedicinskoj akademiji posle duže bolesti, u nedelju 15. novembra 2009. godine oko 10.45 časova.
Patrijar Pavle je svoju zaostavštinu uglavnom knjige i poklone koje je dobijao ostavio je Srpskoj pravoslavnoj crkvi i najbližoj porodici, deci svog brata Dušana. Sinovcu Gojku Stojčeviću i njegovoj sestri Nadi patrijarh je ostavio lični sat i budilnik.
Mitropolit Amfilohije– Ovozemaljsko čudo i život Rista Radovića počeo je na Božić 1938. godine u selu Bare Radovića u Donjoj Morači, gdje je rođen kao peto od petnaestoro djece Ćira i Milene Radović. Prva znanja stečena u manastiru Morača, u teško posleratno ateističko vreme, širio je u Beogradu, a kasnije i u Parizu, Bernu, Rimu, Atini… Veliki uticaj na njega ostavio je veliki bogoslov Sveti Justin Ćelijski, ali i svetogorski otac Pajsije.
Mitropolit Amfilohije od ličnog ovozemaljskog bogatstva posedovao: biblioteku sa nekoliko hiljada knjiga, koju je zaveštao manastiru Stanjevići, i preko 40 knjiga i studija čiji je autor, odežde i panagije koje je kupio ili dobio na poklon i par starih cipela sa probušenim đonovima, u koje je umetao karton da mu ne bude hladno.
Obojica pastira sve su ostavili narodu. Vječnaja pamjat!
ucentar.rs
Животопис Митрополита црногорско-приморског Амфилохија (1938-2020)
