Napustio nas je Milivoje Obrenović Lija u 67. godini poznati karikaturista iz Kragujevca. Čovek koji je uneo posebnu kreativnost i lucidnost u umetnički život Čaršije. Prenosimo jedan od poslednjih intervjua koje je dao za „Večernje novosti“ u julu ove godine.
POD šakama Milivoja Obrenovića Lije oživele su karikature „Rolingstonsa“, Endija Vorhola, Van Goga, kraljice Elizabete, Majkla Džeksona, Merilin Monro, Elvisa Prislija, Džeka Nikolsona, Edija Marfija…, ali i mnogih poznatih Srba iz sveta muzike, politike i sporta.
Umetnik je deo svoje kolekcije izložio u Muzeju 3D karikatura koji se nalazi u Zavodu za ispitivanje municije u okviru nekadašnje fabrike „Crvena zastava“ u Kragujevcu.
Za samo godinu dana jedinstveni muzej karikature u Srbiji imao je mnogo posetilaca. Dolaze da uživaju, ali i da se od srca nasmeju Lijinm delima. On svoje portretne karikature izrađuje od neobičnog materijala – beolina, koji je pronašao naš čuveni ekspert za plastični eksploziv Milorad Blagojević, profesor Tehnološkog fakulteta u Beogradu.
– Beolin u sebi nema eksplozivne komponente, ali ga u šali zovem plastični eksploziv veselih boja – kaže Obrenović. – Nema ukus, miris, fenomenalan je za oblikovanje. Pogodan je za vajanje, postoji u više boja, a kad se otkuva ili ispeče smesa ostaje trajno čvrsta.
Trodimenzionalnim karikaturama Lija je spojio i slikarstvo i crtež i skulpturu. One su svojevrstan omaž ličnostima koje su obeležile ovo i neko proteklo vreme.
– Zbog malih dimenzija neko ih zove i bonsai figurama – kaže nam. – Najznačajnije mesto u galeriji zauzima figura Mona lize i Leonarda, jedna figura sa dva lika. Oko nje sam se najviše namučio. Trebalo mi je mnogo strpljenja, jer su njihovi likovi slični.
Deo galerije Lija je izdvojio samo za „Rolingstonse“. Ova grupa obeležila je deo njegove mladosti.
– Ti radovi pripadaju meni – kaže Obrenović. – Maštam da im lično poklonim trodimenzionalnu karikaturu, ali to je samo moja pusta želja. Ovde su i 3D karikature kraljice Elizabete, Džimija Hendriksa, Hjua Hefnera, Šona Konerija…
Za dve i po decenije Lija je napravio oko 250 figurina. Mnoge od njih se nalaze u privatnim kolekcijama. Figure iz sveta muzike, sporta, nauke i kulture završile su u kolekcijama širom sveta ali i u domovima naših poznatih ličnosti.
– Novak i Jelena Đoković, Nikola Kusovac, Emir Kusturica, Vlade Divac, Goran Bregović, Ivan Ivanović – nabraja Obrenović imena poznatih ličnosti čije je duhovite figurine napravio. – Radim ih na osnovu fotografija, ističem karakteristične crte, ali i neku pozitivnu osobinu po kojoj je ta ličnost prepoznatljiva.
Lija figurine najčešće radi po narudžbini:
– Često ih kupuju za godišnjicu braka, firme, kao uspomenu na neke dane… Kupuju ih i političari, ali i oni koji su uz njih. Pre izbora 2012. neki ljudi naručili su figurinu Borisa Tadića, ali kada je izgubio nisu hteli da je kupe. Tadić, ipak, nije postao član „stalne postavke“ jer sam mu uručio njega samog u karikaturi kao poklon. Radio sam i Aleksandra Vučića i mnoge druge političare. Za prvu samostalnu izložbu u Beogradu 2000. uradio sam 3D karikaturu Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice. Bili su na jednom postolju i vrteli su se ukrug.
Lija nam priča i anegdotu kada su monarhisti prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću poklonili njegovu figurinu. Čim je na postolju pročitao potpis autora prestolonaslednik je uzviknuo: „Ovo nije Obrenović, ovo sam ja!“
Mnogim Obrenovićevim figurinama zauvek je izgubljen trag. Nestala je 3D karikatura Bila Klintona na putu na festival u Japanu, statueta Kire Gligorova koju je poslao na festival karikature koji je organizovao list „Nova Makedonija“, i čak četiri Majkla Džeksona. Ipak, njegova druga dela su stigla u Italiju, Bugarsku, Austriju, Nemačku, Ameriku, Australiju… Dobitnik je sedam međunarodnih nagrada, kao i prve nagrade udruženja književnika Srbije za drugačije satirično izražavanje „Radoje Domanović“.
Otkrivanje i dokazivanje krivičnog dela, krivičnih postupaka u okviru manifestacije „Dani pravnika“, ove godine studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu održavaju simulacijom slučaja “Teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja“. Pred predstavnicima grada, visokoobrazovnih i drugih državnih institucija, studenti su u holu fakulteta izveli prikaz nesreće, uviđaj, prikupljanje dokaza i rasvetljavanje krivičnog dela, dok je drugi, procesni deo – glavni pretres i izricanje prvostepene presude održan u amfiteatru.
Govoreći o značaju manifestacije koja postaje tradicionalna, v.d. dekan Pravnog fakulteta prof. dr Srđan Đorđević je istakao da se akademskoj i široj zajednici predstavlja kvalitet i znanje studenata koji će se sutra naći na tržištu rada, a ovogodišnja tema poruku upućuje čitavom društvu, učesnicima saobraćaja, a pre svega mladima, da se doslednim poštovanjem saobraćajnih propisa razvija saobraćajna kultura.
Zahvaljujući entuzijazmu studenata i podršci mentora, nastavnika Katedre za krivično-pravne nauke manifestacija “Dani pravnika“ postaju tradicija Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i organizuje se treću godinu, kazao je prof. dr Đorđević, v.d. dekan. On je istakao da je ovogodišnji tematski okvir rezultat uspešne saradnje sa Ministarstvom unurašnjih poslova PU Kragujevac, pravosudnim institucijama, sudovima, tužilaštvima i advokatima i ove godine kao još jedan od rezultata, naveo je potpisivanje Sporazuma o saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja RS.
Cilj simulacije da se prikaže kako pravosudni sistem reaguje na dela, kako se sprovodi istraga i kako se primenjuju zakoni prema počiniocima, a istovremeno i upoznavanje studenata sa tokom krivičnog postupka što će doprineti razvoju njihovih veština u oblasti prava pored podizanja svesti studenata i javnosti o ugrožavanju bezbednosti javnog saobraćaja kako u pravnom tako i društvenom kontekstu.
U fabrici automobila u Kragujevcu sada se proizvodi na desetine električnih Pandi dnevno, ali još nema zvaničnih informacija kada će početi serijska proizvodnja koja podrazumeva izradu 200 do 250 vozila u jednoj smeni.
U Samostalnom sindikatu su agenciji Beta rekli da nemaju informaciju kada će tačno početi serijska proizvodnja, ali se nadaju da će to uskoro saopštiti menadžment.
– Izvesno je da se proizvodnja diže, i ubrzanim koracima, vrlo ozbiljno se ide ka serijskoj proizvodnji električnog vozila – rekao je predsednik Samostalnog sindikata Fijat krajsler automobili Srbija (FCA) Saša Đorđević.
Prema njegovim rečima, veći deo fabrike, dve trećine, sada radi u jednoj smeni. On je rekao da će sa povećanjem proizvodnje biti uvedena još po jedna smena, pa će se raditi u dve, odnosno tri smene.
Objasnio je da to što se proizvodnja postepeno povećava, može biti nagoveštaj da će radnici biti angažovani gotovo do kraja decembra, što je, smatra dobar znak, budući da su prethodnih više od 10 godina zaposleni u fabrici automobila već sredinom decembra, oko Svetog Nikole, upućivani na kolektivni godišnji odmor.
– Čak ima najava da ćemo imati i jedan broj, ne mali broj, radnih subota kako se bude uvećavala proizvodnja – kazao je Đorđević i napomenuo da već dve i po godine radnici nemaju nijedan dan plaćenog odsustva.
U sindikatu su naveli da je u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu sada uposleno više od 800 radnika i da se nastavlja novo zapošljavanje.
Na poslovnom forumu „Srbija – Nord Est Italia – regionalno povezivanje privrednika“ u Privrednoj komori Srbije (PKS), govornici su više puta pomenuli električnu Pandu iz Kragujevca kao jedan od aduta u poslovnoj saradnji dve zemlje, ali niko nije pomenuo sada već famozni datum početka serijske proizvodnje.