Mlađan Đorđević u intervjuu za ucentar.rs: „Vreme je da ih srušimo“!

Jedna od najintrigantnijih figura na srpskoj političkoj sceni u poslednje vreme je svakako Mlađan Đorđević. Od strane režima okarakterisan je kao „kum Dragan Đilasa i da je u njegovo vreme punio bankovne račune“, dok ga lobisti NATO pakta prozivaju da je „čovek Vladimira Putina“. Optuživao ga je i Milo Đukanović, predsednik Crne Gore da je pomagao tada opoziciju protiv njega u Crnoj Gori. Neretko je na udaru Bebe Popovića,

Đorđević je rođen je 1963 godine u Prizrenu. Osnovao je pokret „Oslobodjenje“. Ekskluzivno za ucentar.rs govori o političkim planovima i ambicijama ovog pokretao

oSrbija se u proteklim decenijama često nalazila na sudbonosnim prekretnicama. Političke elite su nas uglavnom vodile u pogrešnim pravcima. Dokle smo zapravo stigli ? Ima li nade da zaustavimo propadanje nacije, države, kulture, morala, kako tvrdi opozicija a neki kažu „da je naša propast epskih razmera“. Gde vidite izlaz?

„Niko iz Šumadije nije željan da radi na građevini u Minhenu“

– Vaše konstatacije su odlične i na našu nesreću tačne. Međutim, ja sam ubeđen da postoji rešenje. Kao hrišćanin i pravoslavac nikada ne gubim nadu: izlaz naravno postoji, a prvi korak ka njemu je oslobođenje srpskog naroda i srpske države od ove mafije koja nas je okupirala. Biću direktan. Mi se nalazimo u kandžama beskrupuloznih ljudi koji Srbiju vide kao plen. Oni ne biraju načine i sredstva kako će profitirati dok su na vlasti. Da li će to biti izdaja Kosova i Metohije zarad koristi od stranaca, da li će to biti pljačka budžeta Srbije, ili rasprodaja srpskih reka i izvorišta vode, ili to što se usred srpskih oranica zidaju fabrike za proizvodnju automobilskih guma prljavom tehnologijom, ili to što će u lozničkom kraju biti otvoren rudnik kompanije Rio Tinto od koga će nam ostati sedam milijardi tona otrovne jalovine… njih nije briga za posledice. Važno je samo da su stekli korist od toga. Srbiju su pretvorili u evropsku Kolumbiju u najgorem kriminalnom smislu. Oslobođenje Srbije je zapravo zbacivanje mafijaške hobotnice koju je uspostavio ovaj režim. Najpre moramo pobediti mafiju, a nakon toga uspostaviti demokratske institucije koje je Aleksandar Vučić sistematski uništavao od svog dolaska na vlast i vratiti život Srbije i njenih građana u normalne tokove slobodne države. Nakon toga, neka narod na slobodnim izborima odlučuje koga želi da ima na vlasti – na osnovu ponude ljudi i programa, a ne na osnovu prinude, pretnji i ucena.
A verujem da će slobodno i nezavisno pravosuđe jednoga dana suditi Aleksandru Vučiću i njegovoj vrhuški zbog protivustavnih i kriminalnih aktivnosti kojima rukovode već osam godina. Kao slobodoljubiv čovek od principa, svim s

„Najpre moramo pobediti mafiju“

ilama ću se boriti da dobije pošteno suđenje.
o Bez zdrave Šumadije nema zdrave Srbije. Kakav je po vama presek stanja u Šumadiji uz poseban osvrt prema selu?
– Drago mi je što ste me to pitali. Ja sam rođen u selu Smać na Kosovu i Metohiji. Ali deo detinjstva sam proveo u Šumadiji, živeo sam u Lapovu. U Kragujevcu sam studirao dve godine na Pravnom fakultetu i igrao rukomet za klub Student.
Šumadija me je u najboljem smislu formirala kao čoveka i u mene velikim  delom usadila rodoljublje, koje je ustvari kućno vaspitanje svakog šumadijskog domaćina. Živeo sam i odrastao uz ljude kojima je svaki posao na njivi počinjao tako što se prekrste, pa počnu da rade. Zato mi kao čoveku i kao rodoljubu smeta odnos aktuelne vlasti prema Šumadiji, ali i prema srpskom seljaku. Ekonomska situacija u unutrašnjosti Srbije je veoma teška. Ljudi rade za daleko manje plate nego u Beogradu, prilika je malo i uglavnom su partijski uslovljene, tako da veliki broj ljudi odlazi iz svojih gradova, bilo u Beograd, bilo van Srbije. U vreme Miloševića imali smo slučajeve da su Srbiju mahom napuštali mladi i obrazovani ljudi, a sada je situacija daleko nepovoljnija – odlaze nam ljudi u srednjim godinama, koji već imaju porodice, decu, izgrađene živote, ali u svojim
sredinama ne mogu da obezbede normalan život. O tome je nedavno govorio i vladika Grigorije, kada je ukazao da ljudi napuštaju zemlju zbog ekonomske situacije, ali ne samo zbog toga – već i zbog poniženja koje im se nameće kada
moraju da se ulizuju nekakvim partijskim ništarijama zarad posla za sebe i hleba za svoje porodice. Trend iseljavanja i nestanka srpskog sela i malih sredina može biti zaustavljen brzim i kvalitetnim potezima vlade Srbije, ali za to u aktuelnoj
vlasti nema interesa. Promena te pogubne politike je jedan od mojih ličnih prioriteta.

Niko iz Šumadije nije željan da radi na građevini u Minhenu, kada bi samo mogao u svom gradu ili selu da obezbedi život dostojan čoveka. Pričamo o čestitim ljudima, koji žele da žive na svome, od svog rada. A sadašnja vlast kao da ciljno i planski radi na uništenju, posebno kada se radi o selima. Subvencije nikada nisu bile manje, otkupne cene pšenice i kukuruza nikada nisu bile manje, monopol hladnjača je pod kontrolom ljudi bliskih vlasti i diktira cene koje su pogubne za voćare. Pojedini državni funkcioneri, umesto da rade na tome da pomognu narodu, govore nam da bi bilo dobro da se po napuštenim kućama i selima nasele migranti. To najbolje opisuje odnos prema Šumadiji i ja to želim da promenim. Pokret Oslobođenje je upravo svoj prvi skup imao u Šumadiji, u Orašcu. Simbolički, svesni značaja Šumadije za srpsku slobodu, baš sa mesta odakle je Karađorđe krenuo u oslobođenje Srbije 1804. godine.

„pored Srbije volim i Rusiju“

o U srpski politički rečnik vratile su se kvalifikacije poput „strani plaćenik“, „izdajnik“… Za vas je plasirana priča da ste „ruski čovek“. Zašto?
-Takav rečnik forsiraju upravo oni političari koji žele da sakriju svoja nedela. Setite se samo retorike Aleksandra Vučića. Već 25 godina on svoje protivnike časti izrazima „strani plaćenik“, „izdajnik“, „špijun“, a ustvari je upravo on najbolji nosilac tih epiteta. Da Aleksandar Vučić iz devedesetih sretne ovog današnjeg i vidi šta sve radi, od pljačke Srbije do potpisivanja Briselskog i
Vašingtonskog sporazuma, siguran sam da bi mu odmah okačio etiketu „soroševca“ i „izdajnika“. Nimalo me ne čudi što Vučiću smeta što sam rodoljub i što, pored Srbije, volim Rusiju i smatram da moramo imati dobre odnose sa ovom velikom i važnom zemljom. Vučiću je izgleda problematično to što se Rusija protivi njegovim trgovinama oko Kosova i Metohije i što čvrsto stoji na stanovištu odbrane Rezolucije 1244, koju Vučić aktivno podriva od 2012. godine

„Srbija mora da se oslobodi ovog jarma“

. Zato i izmišlja afere u vezi Rusije – optužuje „rusku duboku državu“ da mu rade o glavi, izmišlja špijunske afere, svađa se preko Vulina sa zvaničnicima ruske vlade… To su jeftini medijski spinovi iz kuhinje Bebe Popovića, koji pokušava da stvori konflikt Rusije i Srbije. U tom kontekstu treba posmatrati i svakodnevne napade režimskih tabloida i Vučićevih marioneta u Narodnoj skupštini na mene lično i na pokret Oslobođenje.
o Srbija je mala zemlja, slabe ekonomije. Resursa ima ali se oni uglavnom rasipaju bez nekog reda i smisla. Da li je naša prioritetna orijentacija prema zapadu ili istoku?
-Srbiji je potrebna domaćinska vlast gde će se znati gde, kako i zašto odlazi svaki dinar iz budžeta. Kada se bude znalo na šta se troši, moći će i da se smanjuju troškovi, kao i da vlast siđe sa grbače naroda. Pogledajte situaciju u poslednjih nekoliko meseci, svako malo se izmišljaju novi porezi i nove dažbine: bilo da je u pitanju imovina ili radnici na internetu. Kada se stane na kraj pljački, nameštenim tenderima, burazerskim dogovorima i rasipanju novca, neće biti potrebe za dranjem kože sa leđa naroda.
Kada država počne smisleno da ulaže u podršku srpskom poljoprivredniku, srpskom preduzetniku, domaćoj proizvodnji i obrazovanju, znaćemo da je u ovoj državi svanulo. Što se tiče naše spoljnopolitičke orijentacije, ona se nalazi svuda gde Srbija ima interese i gde će se uvažavati naš suverenitet. U tom smislu ne treba zatvarati nijedna vrata i ne treba seći grane na kojima sedite. Pogledajte samo tzv. Vašingtonski sporazum koji je Vučić potpisao pred Trampom u septembru. Samo jednim dokumentom, naprednjaci su uspeli da nas posvađaju sa pola sveta. Zamerili su se tradicionalnim saveznicima poput Rusije i Kine, jer su potpisali da ćemo se okrenuti drugim i

„Samo jednim dokumentom, naprednjaci su uspeli da nas posvađaju sa pola sveta“

zvorima energenata (osim Rusije) i da kao država nećemo koristiti kineske telekomunikacione tehnologije. Potpisali su priznanje Jerusalima kao prestonice Izraela, što nas je, uz dužno poštovanje prema Izraelu i jevrejskom narodu, posvađalo sa kompletnim arapskim svetom, a kao što znate sa mnogima od arapskih zemalja mi kao država imamo solidne političke i ekonomske odnose. Proglasili su Hezbolah terorističkom organizacijom, iako mi nemamo nikakve veze sa njihovim sukobima, i na taj način se zamerili Iranu. I sve su to učinili da bi se umilostivili Donaldu Trampu – koji dva meseca nakon toga gubi izbore. To je neznanje, nesposobnost i kockanje sa srpskim nacionalnim interesima. Tako se ne vodi država i plašim se da će takva nepromišljena politika skupo koštati Srbiju, kako na unutrašnjem, tako i na spoljašnjem planu. Mi kao pokret se zalažemo za jaku, nezavisnu i vojno neutralnu Srbiju, koja se neće odricati svog suvereniteta zarad nesigurnog i neizvesnog obećanja evroatlantskih integracija.
o Smisao bavljenja politikom je dolazak na vlast. Jedino sa pozicije vlasti moguće je ostvariti državne i nacionalne interese proklamovane u pojedinačnim političkim programima. Ako pobedite na nekim narednim izborima šta bi mogli da očekujemo?
-Naš cilj nije dolazak na vlast, već smena postojeće vlasti koju smatramo duboko štetočinskom za Srbiju. Stoga je naš primarni zadatak da se Srbija oslobodi ovog jarma – izdaje, pljačke i nedemokratije. Pa onda, kada razmontiramo tu mafijašku hobotnicu i kada povratimo dostojanstvo, ali i slobodne i demokratske institucije, narod neka slobodno i po svom nahođenju bira vlast. Naš Ustav jasno kaže: izbori su slobodni. Ovo što Vučić organizuje ne može se nazvati izborima, već nameštenom fasadom demokratije koja samo služi da legitimizuje njegovu vlast i produži mu rok. Šta za Srbiju, našu slobodu i demokratiju znači ako neko od tzv. opozicije uđe u Skuptšinu i osvoji 10 ili 15 mandata, kada će tamo i dalje da sedi 230 ili 240 naprednjaka i njihovih saveznika koji će da nastave po starom, samo će sada imati tu grupicu tzv. opozicionara da ih pokazuju kao mečke i da im glume demokratiju. Mi odbijamo takvu igru.  Naš pokret neće izlaziti na izbore dok god oni ne budu onakvi kakvim iz propisuju Ustav i zakoni Srbije – slobodni. Sve druge Vučićeve verzije izbora mi ćemo aktivno sprečavati.

o Kakvi su dalji planovi pokreta na čijem čelu se nalazite? 
-Pokret Oslobođenje je kao kratkoročni cilj zacrtao da do Đurđevdana obilazimo Srbiju, da razgovaramo sa narodom, da čujemo šta ljude muči i zajedno formulišemo rešenja, u razgovoru i dogovoru sa svim slobodoljubivim ljudima. Mi nemamo članstvo ni formalne odbore, već okupljamo čestite srpske domaćine i sve ljude kojima je dozlogrdilo ovo zlo koje trpimo na vlasti već osam godina. Vreme je da ih srušimo, i to mora da uradi naš narod – ne smemo čekati pomoć spolja. Slobodu nam niko neće pokloniti, za nju se moramo sami izboriti. Od nas očekujte ono što sam rekao na početku intervjua – borbu za oslobođenje Srbije. Oslobođenje od izdaje, oslobođenje od pljačke, oslobođenje od nedemokratije i neslobode.

ucentar.rs