Gotovo da nema čoveka u Srbiji koji nije čuo za Dragoljuba Dražu Petrovića. Draža je dostojno nastavio zlatnu školu srpskog novinarstva, sa retko britkim jezikom, satiričnim pristupom a istovremeno obrazovan i stabilan novinar koji je prošao sve „škole srpskog novinarstva“- i onu u „Grmeču“, „Šumatovcu“- do ovovremnih kada srpsko novinarstvo dobija neke nove obrise. U ekskluzivnom intervjuu za naš portal razgovaramo o aktuelnom trenutku.
o Gospodine Petroviću, kako biste u par rečenica opisali današnje stanje stvari u srpskom novinarstvu?
-Mala bara, puno tabloida. Nemam ništa protiv tabloida, volim da čitam dobre tabloide, ali imam protiv ovakvih tabloida koji su u Srbiji, zapravo, Bog i batina, javni tužilac, poligon za odrađivanje prljavih poslova vlasti. Međutim, mi ne treba da se zavaravamo da građani Srbije vole normalne medije. Tiraži ukazuju da je građanin Srbije poklonik najgorih i najnenormalnijih medija.
o Postoji li u Srbiji, pa i u svetu „nezavisno novinarstvo“, s obzirom da je sve isprepletano sa finansijama, izdavačima koji imaju svoje ciljeve i interese?
–Nema nezavisnog novinarstva, ali ima nezavisnih novinara. To su oni novinari koji čak i da rade u nekom lošem mediju uspeju da se izbore za svoju samostalnost, te da sačuvaju obraz. U novinarstvu je u teškim vremenima po medije najvažnije da spasete svoju dušu, ma gde radili. Ja sam tri godine pisao kolumne za Kurir, pa su me pozvali da pređem u Danas, i prvo što su mi vlasnici Danasa rekli: „Kako uspevaš da onakve tekstove pišeš u Kuriru. Oni su potpuno u neskladu sa Kurirovom uređivačkom politikom?“ Odgovor je jednostavan: „Guraš svoju priču gde god bio, u Kuriru ili Danasu!“ Novinarstvo je vidljiv zanat, stalno ste na oku javnosti, čitalaca, urednika, tu ne možete blefirati.
o Kao jedan od najboljih novinara u Srbiji često je na udaru Vaše kritike Aleksandar Vučić i SNS. Šta im najviše zamerate?
-Pre svega, ima u Srbiji mnogo boljih novinara od mene. Mislim da je pojava Vučića dokaz da u našoj zemlji uspeva samo negativna selekcija. Srbija pre svega nije zaslužila da joj predsednik bude bivši Šešeljev potrčko. Sve ostalo proizilazi iz te okolnosti – kada je neko u jednom delu svog života pristao da bude potrčko onda je njegova vlast ohola i osvetnička. Zameram mu najviše što uništava živote mnogih ljudi, samo da bi opstao na vlasti. Postavio je svoj sistem vrednosti ge se najviše vrednuju najgori, šljam, preletači, opskurni…
o Stanje u srspkom novinarstvu je posebno tragično u unutrašnjosti. Šta je do toga dovelo i ima li leka?
-Biti novinar u unutrašnjosti je vazda bilo teže, jer su pritisci uvek mnogo veći i neposredniji u manjim sredinama. Opet, imamo vrlo dobrih novinara po Srbiji, ali je sistem tako postavljen, za šta su kriva i novinarska udruženja, da vlasnici medija moraju raditi za vlast kako bi opstali. Teško je preživeti u medijskom biznisu čak i u Beogradu ako niste potpisali pakt sa režimom. U unutrašnjosti Srbije je to daleko luđi poduhvat.
o Kritika režima u Srbiji stiče se utisak svela se na „satirične emisije“. Da li to pomaže ili odmaže vladajućim strukturama da lakše kontrolišu vlast?
-Posao satiričara nije da olakšava ili otežava, već da uočava gluposti i ismeva ih, te da na taj način kritikuje vlast, ali i opoziciju, estradu, kulturnu scenu, jednom rečju – sve ono što čini društvo. Bežeći od frazerskog kritikovanja vlasti kakvo praktikuje opozicija, satiričar je mnogo vidljiviji i ubedljivi nego opozicija, pa se zato stvara utisak da su satirične emisije jedina kritika režima. Zapravo, građanima Srbije se smučila opozicija, pa kritiku daleko lakše svare gledajući Kesića ili PLJiŽ. Drugo, mi se ne borimo za vlast, tako da je naša kritika daleko iskrenija nego kritika koju iznosi, recimo, Vuk Jeremić.
o Da li ova i ovakva opozicija može naneti poraz režimu na seldećim izborima?
-Može, ako prestane da misli kako će Vučić pasti sam od sebe. Imamo lošu opoziciju, ali to ne znači da je lošija od ove vlasti. Boško Obradović je, recimo, mnogo narodskiji lider i bolji čovek od Vučića, ali dobar čovek najčešće ne može da bude dobar političar. Demokratska stranka je bolja stranka od SNS, jer zbog njenog programa nikada neki građanin nije poginuo, za razliku od SRS iz koje je nastao SNS. Đilas je u svakom pogedu uspešniji nego Vučić, koji nema dan radnog staža van politike. Ali biračko telo ih ne prepoznaje kao alternativu, jednim delom jer ne ulivaju poverenje, a dobrim delom zbog kampanje u režimskim toaletodima, od Pinka do Informera. Naprednjačku medijsku negativnu kampanju retko ko bi preživeo. Ne zaboravite da je Dragan J. Vučićević bio jedan od najbližih saradnika Đilasa u medijskom svetu dok je Đilas bio na vlasti, glavni urednik Pressa, a danas ga čereči u toj svojoj odvratnoj štampanoj nebulosi zvanoj Informer kao da mu je najgori neprijatelj. Dok god je ljudi kao Vučićević, koji su spremni da budu služinčad svemu i svakome ko je na vlasti, neće nam biti bolje.
o Možete li u par rečenica opisati političko stanje stvari u Srbiji?
-Političko stanje je rimuje sa jednom reči koja nije za medije. A stanje je baš takvo.
ucentar.rs foto: printskrin tviter, fb
Dragoljub Draža Petrović je novinar beogradskog dnevnog lista Danas. Rođen je 6. decembra 1970. u Beogradu. Sin je glumca Bogoljuba Petrovića.
Počeo je da se bavi novinarstvom u Borbi 1994. godine. Sa redakcijom lista odbija poslušnost novom režimskom rukovodtsvu Borbe i prelazi u novoosnovanu Našu Borbu. Sudobitnik je nagrade Stanislav Staša Marinković za 1997. godinu zajedno sa novinarkom Tanjom Jakobi. Od 1997. godine do 2006. stalni je saradnik nezavisne TV produkcije VIN (Video nedeljnik) za koju je kao autor uradio stotinak TV priloga. Iz Naše Borbe prelazi 1998. godine u Glas nedelje.
Od 1999. godine je novinar Glasa javnosti, gde je radio kao reporter, urednik reportaže i kolumnista. Od decembra 2004. piše kolumnu Važne stvari u Glasu, koja u martu 2005. biva preimenovana u Čekajući fajront.
Od januara 2006. postaje i stalni kolumnista tabloida Kurir za koji piše nedeljnu kolumnu Srbija do Tokija. Od juna 2009. radi u dnevnom listu Danas gde piše kolumnu „Žvaka u pepeljari“. U tradicionalnoj novogodišnjoj anketi magazina Status, u kojoj je učestvovalo više od 100 novinara i urednika, proglašen je za najboljeg novinara 2010. godine. Drugi put dobio nagradu Stanislav Staša Marinković’ 9. juna 2011. Dobitnik nagrade „Dragiša Kašiković“ i nagrade „Desimir Tošić“ za 2013. godinu. Dobitnik nagrade Udruženja novinara Srbije „Laza Kostić“ u kategoriji novinska satira za 2016. godinu. Glavni urednik lista „Danas“ postao je u martu 2016. godine. Sa Vojom Žanetićem i Dragoljubom Mićkom Ljubičićem koautor satirične emisije PLJIŽ koja je počela da se emituje u aprilu 2018. godine na Televiziji N1. Emisija PLJiŽ se od maja 2020. emituje na Televiziji Nova S. Kum mu je bio glumac Dragan Nikolić, kolega njegovog oca.
izvor: wikipedia
