Kragujevčanka tvrdi da joj je „otet“ lokal u sprezi privatnih izvršitelja, sudstva i Grada!

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Srbe, tradicionalno sklone podelama, odavno ništa nije tako snažno ujedinilo kao, još uvek neartikulisan i ne previše žestok, ali ipak kakav takav otpor prema radu „privatnih izvršitelja“. Na društvenim mrežama kružila je priča o ocu koji je zapretio sinu da će ga se odreći i razbaštiniti ukoliko odmah ne nađe „neki pošten posao“ i ne da otkaz u kancelariji jednog od privatnih izvršitelja gde se prethodnog dana zaposlio. Lice i naličje naše stvarnosti, spregu države i privatnih izvršitelja, brutalnost i posledice toga, portal ucentar.rs nastavlja da razotkriva u seriji tekstova… Ovo je priča naše sugrađanke iz Kragujevca Dragane Ignjatović
Dragana Ignjatović

„Preduzetnik sam od 1992. Useljenje u zgradu iz 1814. godine u ulici Lole Ribara 19 u Kragujevcu, trebalo je da predstavlja razvojni korak. Elitni deo grada, najstroži centar. Zgrada ima prizemlje i sprat i nekoliko pomoćnih objekata u produžetku. Problem počinje još davnih godina kada je ta imovina oduzeta vlasnicima u periodu komunističke otimačine. Sprat, odnosno stambeni deo vraćen je vlasnicima sedamdesetih godina. Lokali u prizemlju ostali su u posedu grada. Jedina uloga koju je grad tu imao bila je da taj prostor izdaje preko Javnog stambenog preduzeća. Prijavila sam se na javni  konkurs i dala najbolju ponudu“, priča o svojoj borbi, pokušajima da se uspešno bavi biznisom i na kraju nepravdi i, kako kaže- pljački od strane izvršitelja, Kragujevčanka Dragana Ignjatović. Kaže da je, kada je pokušala da uđe u lokal, zapravo polupodrumsku prostoriju ukupne površine 25 kvadrata, zatekla ruinu.

javni izvršitelj Ivana Žugić, foto privatna arhiva D.I.
„Plafona, zapravo to je kara-tavan, jednostavno -nije bilo. Voda je u celom prostoru bila bukvalno iznad kolena, drveni zidovi punjeni istrulelom konjskom dlakom… Odmah sam pokušala da raskinem ugovor sa JSP. Tamo me je. međutim. čekala prva zamka. Rekli su mi da, pošto ugovor nije oročen, raskida se automatski ako se ne plati rata ili ako se u ugovorenim roku ne započne obavljanje najavljene delatnosti. U opštini su mi pak nedvosmisleno rekli da grad nije zainteresovan za taj prostor i da slobodno uđem u proceduru restauracije. Rekli su čak i da mogu da se znatno proširim. Bila je to zapravo još jedna zamka. Krećem sa projektnom dokumentacijom, sledi lokacijska dozvola, dozvola Zavoda za zaštitu spomenika kulture, građevinska dozvola, zemljište… Oko 9.000 maraka za sve potrebne papire isplaćujem u celosti. Po projektu dobijam dozvolu da gradim 10 kvadrata veći objekat. Sve dozvole, svi papiri, celokupna tražena procedura ispoštovana je do najsitnijih detalja. Još 34.000 maraka uložila sam u građevinske radove. Sredstva sam obezbedila prodajom stana i kreditom“, kaže naša sagovornica o svojim početničkim mukama ali i zamkama na koje je nailazila a koje će kasnije postati suštinski značajne za „omogućavanje pljačke „od strane izvršitelja.
Od tog momenta Dragana Ignjatović postoje građevinski investitor, dobija građevinsku i upotrebnu dozvolu. Ona ističe da je tako zapravo postala vlasnica potpuno renoviranog prostora površine 32,90 kvadratnih metara.
„U prvoj polovini devedesetih, pozivaju me u opštinu. Kažu da sam kao zakupac lokala utužena zbog neplaćanja kirije. Objašnjavam da sam vlasnik, pokazujem papire koji to potvrđuju. U igri je ugovor koji ja nisam potpisala, dakle… prazna crta. To je njihov „dokaz“. Zoran Kuzmanović, tada pravnik u Skupštini grada mi traži da platim „nekih 5.000 maraka“ i uverava da će tužba biti povučena. Poenta je da Javno stambeno nije raskinulo raniji ugovor kako mi je rečeno da će biti. Prihvatam i te uslove i plaćam, imam i o tome sve papire. Ugovor međutim nikada nije raskinut. Suđenje traje 18 godina, izvedeno je 48 veštačenja, na 148 ročišta izmenilo se 14 sudija. Sprega na relaciji sudije-pojedinci i Grad postaje vidljiva, više se ne krije. Sudije jednostavno ne žele da jasno kažu da sam ja vlasnik. Ipak, 2012. godine dobijam spor protiv grada. Jasno je međutim da neko želi moj poslovni prostor i da neće da odustane, bez obzira što sam ja vanknjižni vlasnik po osnovu validne građevinske dozvole i što grad nema Odluku vlasnika prizemnog dela da to prizemlje koristi. Iako je Grad Kragujevac izgubio spor sa mnom, dakle odbijen je zahtev da se iselim iz mog poslovnog prostora kao i da platim nepostojeću kiriju, tadašnja zamenica gradskog pravobranioca Anđelka Đurđević piše žalbu. Njene političke veze i koruptivne aktivnosti u daljem toku dovode do konačnog stupanja na scenu privatne izvršiteljke Ivana Žugić i pljačke koju je izvršila“, zaključuje u prvom delu izjave za portal ucentar.rs Dragana Ignjatović, preduzetnica iz Kragujevca.
Očekujemo odgovor
U želji da čujemo i privatnu izvršiteljku Ivanu Žugić poslali smo joj pitanja vezana za ovaj slučaj. Ukoliko odgovor bude stigao objavićemo i njeno viženje događaja


ucentar.rs

napomena: U sledećem nastavku razotkrivamo političke veze, spregu korumpiranih pojedinaca sa institucijama sistema i ulogu privatnih izvršitelja u otimanju legalno stečene imovine.
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Ostavi komentar