Urušavanje zida prilikom rekonstrukcije zgrade „Gradske trržnice“ iz 1929. godine, jula ovde godine koji je ucentar.rs prvi emitovao, a kasnije preuzeli svi vodeći mediji u Srbiji zasigurno je obeležio 2020.godinu. Nestajanje istorije slučajno je zabeležio naš saradnik, koji nam je prosledio snimak.
Prilikom posete Ane Brnabić, premijerke Vlade Srbije i otvaranja „DATA centra“ u Kragujevcu ovog meseca- maestro fotografije Nebojša Raus napravio je fotografiju koja je istovremeno postala i – remek delo.
Evo šta je o njemu zapisao svojevremeno Branislav Kovačević:
„Raus je – Raus!
Najvećem broju Kragujevčana dovoljno je reći Raus, pa će svi odmah znati o kome se radi, čime se bavi, kao i sve drugo o njemu, osim pravog imena – Nebojša Radosavljević.
Za sve one koji su profesionalno vezani za medije, za one koji prate štampu, za one koji su šetali ulicama Kragujevca u vreme Miloševićeve vlasti, za one koji se bave fotografijom, sasvim je dovoljno reći – Raus.
To je njegov nadimak, pseudonim, umetničko ime, njegov zaštitni znak.
Nadimak stečen u detinjstvu prerastao je sve njegove biografske i druge podatke. Malo njih zna da je Raus svoje druženje sa umetnošću započeo kao profesionalni glumac u somborskom teatru, nastavio kao glumac amater u SKC-u (kragujevačkom), da bi svoj fotografski credo oštrio u kragujevačkom, tada jakom, Foto kino klubu. I kao što u umetnosti biva, kod onih pravih, možeš bežati od onoga što se najčešće zove talenat, ali kad-tad dođeš na svoje. Tako je i Raus tražeći sebe, otkrivao fotografiju. Ili još preciznije rečeno fotografija i njegov prvi Nikon su ga čekali, da bi im on uzvratio na najlepši mogući način. Raus se nije preterano bavio fotografskim procesima, niti teorijom fotografije, jer je on fotografiju nosio u sebi. Njega je fotografija naprosto vodila put vremena u kome živi. Sa specifičnim i istančanim nervom da zabeleži trenutak, koji nas podseća, koji svedoči, koji optužuje, koji nas opominje, Raus je vredno skupljao stotinke sekundi, u trajanje.
Za njegove fotografije se može reći da su obojene emocijama, razumevanjem, solidarnošću, smehom i suzama, karikiranjem i parodijom, ali nikada nisu bile zlonamerne, kao što ni ON nije!
Raus je kroz blendu svog aparata cinkario život, ali i sebe!
Raus nije običan fotograf ili foto-reporter, niti bi mogao da bude profesionalac koji sedi u redakciji i čeka „nalog“ urednika. Njegov fotografski damar nepogrešivo ga vodi do samih događaja.
Nebojša Raus
Skoro dečija radoznalost i naivnost učinili su da njegove fotografije bude osećanja, jer on nije samo puki hroničar. Izložba i knjiga su samo deo njegovog viđenja stvarnosti, nečega u čemu smo svi učestvovali, kao aktivni učesnici, posmatrači ili tragični svedoci.
Raus je fotoreporter i čovek kome se može verovati. Zbog toga njegove fotografije imaju vrednost koja ih izdiže iznad pukog novinarsko-reporterskog ili sociološkog tumačenja. Radeći za mnoge medije, sa godinama, on je brusio svoj fotografski instikt konvertujući ga u sferu fotografije koja će trajati.
Njegova opuštenost ili neobaveznost ponekad zasmeta, možda njemu samom više nego drugima, ali „ne dirajte u njegove krugove“.
On je RAUS.
To je njegov nadimak, pseudonim, umetničko ime i njegov zaštitni znak“.
ucentar.rs
