kako je nastao najstariji fudbalski klub u Šumadiji: golman iz inata- branio u opancima!

Da je lopta okrugla, i da na svoj specifičan, neobjašnjiv način deluje očaravajuće na ljude, odavno su Šumadinci shvatili. Zato je već 1903. godine, formiran u Kragujevcu FK Šumadija.
Mladi inženjer Danilo Stojanović, koji je radio u Vojnozanatskoj školi, zavoleo je fudbal dok je izučavao škole u Nemačkoj. I onda je rešio da loptu pokaže svojim đacima. Fudbal je , kako im je i najavio, ubrzo izmenio njihove živote.

Sramota ih bilo što im deca u gaćama jurcaju za loptom

Čika Dača, osnivač kluba

“ Za vreme odmora između dva časa izneo je pred đake obećanu stvar i nije imao reči da opiše oduševljenje koje je izazvala jedna obična fudbalska lopta. Mnogi su joj se glasno divili, mnogi čudili, a još veći broj učenika je ćutao. Munjevitom brzinom udario je loptu i poslao je u visokom luku u drugi kraj dvorišta, tog istog trenutka kada je pogledao oko sebe, video je da je ostao potpuno sam! Svi đaci su se munjevitom brzinom uputili ka lopti. To je za sve prisutne bilo pravo pravcato čudo! Lopta je sa sobom donela i novu igru! Kragujevčani su počeli da igraju fudbal.”, navodi se u knjizi koju je sam napisao.
Kao i uvek, svaka novina kod Srba izaziva u prvo vreme sumnju. Pitali su se čaršijanci da li je dobro da deca po celi dan jurcaju za loptom. Nije im se sviđalo ni to što su za to vreme u javnosti bili nepristojno odeveni, samo u gaćama. Ali podsmesi, i ismejavanje, nisu bili jači od ljubavi novih mladih sportista. Ipak je magija lopte pobedila.
Ubrzo se u učionici Vojnozanatske škole održane osnivačka skupština prvog kluba, kako u Kragujevcu, tako i u Srbiji. Danilo Stojanović je ustao i dao predlog da se klub nazove Šumadija. Svi su usklinuli „Živeo čika Dača!“. I tako je momak , tog 14.septembra 1903. godine, dobio nadimak Čika- iako je imao 24 godine.
Srbija je tako dobila svoj prvi fudbalski klub, prvo igralište, utakmice…

Tvrdoglavi golman branio sa šajkačom

Ostalo je upamćeno i da je Šumadija imala tvrdoglavog golmana Mihailovića, koji je zbog ponosa, umesto sportske opreme izmežu stativa stajao u tradicionalnoj narodnoj nošnji. Na nogama opanci, na glavi šajkača. Između jelek pantalone. I nije hteo da prlja odelo, pa je branio samo lakše udarce.
Ali, ubrzo, Šumadije se posle nekoliko poraza oporavila i počela da niže pobede. Lopta je okrugla,i u tome je njena lepota. Poput života. A ostala je i himna kluba: “Uz pomoć Čika Dače i malo sportske sreće, umesto krpenjače te 1903, moj pradeda zamalo kad sed nije ostao, kad je loptu video okruglu sto posto. I vukovi iz šuma sišli su sa uma, kad je plava četa počela sve da rešeta…”

ucentar.rs