Danas je Tucidan… Počinju pripreme za proslavu Božića, NE tucite decu…

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Po srpskoj običajnom kalendaru, Božić se slavi tri dana, 7, 8. i 9. januara. Kao praznični dan računa se Badnji dan, ali i Tucindan ili Tucje koji se obeležava danas.

Na Tucindan, ritualno se kolje prase određeno za božićnu pečenicu. Prema narodnom verovanju, od te pečenice zavise sreća i blagostanje kuće.

Nekada se tukla krupicom soli, a tek potom ošamućena klala, pa otuda i ime – tucindan. Po običajnom kalendaru, pečenica se peče sutra, na Badnji dan.

Od Tucindana počinje i spremanje kuće za Božić. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će na Badnje veče prosuti po slami rasutoj u kući, a koje će deca pokupiti pijučući.

Prema verovanju, ništa se ne daje niti iznosi iz kuće, jer će onda i preko cele godine stvari samo odlaziti iz tog domaćinstva.

S druge strane, trebalo bi vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.

Za pečenicu koja se nekada nazivala „božnjićara“ obično se kolje mlado svinjče ili jagnje, a ima ljudi koji zakolju i ćurku, gusku ili kokošku. Međutim, živina se u mnogim krajevima nikako ne sme naći na božićnoj trpezi zbog verovanja da je ona simbol „nazadovanja i rasturanja kuće“ jer „kljuca i baca zemlju iza sebe“.

Ukoliko se negde kolje za supu, obavezno se odmah bacaju glava i noge. Pečenica koja se sprema za Božić doprinosi sreći i blagostanju kuće u kojoj se kolje. Svinjče ili ovca ubijaju se do podneva, dok dan ne napreduje, a na mestu gde će biti ubijene prethodno se položi slama.

Nekada su se deca „koja to zasluže“ i kažnjavala i tukla na Tucindan, ali posle toga ne, jer bi, po verovanju, na mestu udarca iskočili čirevi. U nekim mestima severnog Banata se održao taj običaj, pa roditelji simbolično „tuku“ decu da bi bila poslušna. Neki drugi izvori navode da se na Tucindan deca ne smeju tući, upravo zato što im mogu izaći čirevi.

Od Tucindana počinje i spremanje kuće za Božić. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će na Badnje veče prosuti po slami rasutoj u kući, a koje će deca pokupiti pijučući. Na taj dan, prema verovanju, ništa se ne sme davati, niti iznositi iz kuće, ali je zato tada neophodno vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.

U pojedinim krajevima Srbije na Tucindan se večera na podu, nikako za stolom, i glava kuće mora sedeti okrenuta prema istoku. Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus, riba i ostala posna hrana.

Narodna verovanja

– Žito neće roditi ako ugine krme određeno za pečenicu.

– U nekim mestima se krvlju zaklane životinje namaže kukuruz, pa to zrnevlje služi kao lek za životinje i ljude.

– U pečenicu stavljaju jabuku ili dunju, kojom se na Božić omrse radi dobrog zdravlja ili je čuvaju kao lek. l Njuška, u čiju se lekovitu moć verovalo, kao i plećka i vilica čuvaju se na tavanu jer se veruje da je za njih vezana duša žrtvovane životinje.

– Kosti pečenice se ne rasturaju do Bogojavljenja, da se ne bi svinje rasturile.

 

Ovo je i dan svetog Nauma Ohridskog Čudotvorca, učenika i nastavljača dela Kirila i Metodija, koji se za života proslavio isceljiteljskim moćima.

Jedan je od utemeljivača medicine na našem tlu i osnivač manastira Svetog Nauma na Ohridskom jezeru.



ucentrar.rs foto: bl-portal.com/

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Ostavi komentar