Malo ljudi je upoznato sa činjenicom da je pionir istraživačkog novinarstva bila žena, a ista ta žena je bila i tvorac putopisne reportaže. Neli Blaj je ušla u svet novinarstva na neskriveno feministički način, tako što je poslala protestno pismo uredniku The Pittsburgh Dispatch -a u kome je opovrgnula tvrdnju jednog pisca da je ženi mesto isključivo u kući. Urednik je prepoznao potencijal u Neli Blaj i zaposlio je 1885. godine.
Inače Neli Blaj je bio pseudonim, njeno pravo ime je Elizabet Kokran Siman. Ipak teme nisu zadovoljile njene apetite, pa je vrlo brzo otišla kod urednika „The New York World „, a on je bio niko drugi do Džozef Pulicer.Pravila se da je pacijent Ustanove za mentalno zdravlje
Tamo je predložila i dogovorila se sa njima da ako ispuni ni najmanje lak zadatak dobije posao. Njen zadatak je bio da istraži loše postupanje sa pacijentkinjama u ustanovi za mentalno zdravlje Blackwell’s Island. Glumila je psihički poremećaj i uspela je da ubedi doktore da ima mentalnih problema i primljena je u duševnu bolnicu. Uspela da je dokaže užasne zločine lekara nad pacijentima. Bolnica je držala dvostruko više pacijentkinja nego što je imala prostora.
Obroci su se sastojali od suvog hleba, pokvarenog mesa, a voda je bila prljava. Pacovi su šetali svuda. Takođe je videla nekoliko zatočenih žena, koje nisu bile mentalno obolele već siromašne i nisu znale engleski jezik. Nakon deset dana je saopštila da ona nema mentalnih problema, ali nisu hteli da je puste odatle. Ova hrabra žena je bila u vrlo opasnoj situaciji, međutim nakon nekoliko dana su došle kolege po nju. Nakon njenog članka ustanova je zauvek zatvorena.Krenula na put oko sveta za 72 dana
Jednom prilikom predložila je uredništvu da otpočne putovanje oko sveta kako bi pokušala da ostvari priču Žila Verna „Put oko sveta za 80 dana“. Na put je krenula sama sa 200 funti, a put je završila za 72 dana i time po prvi put oborila rekord. I ovi tekstovi su sakupljeni i objavljeni 1890. godine u obliku knjige „Oko sveta za 72 dana“. U to vreme bilo je nezamislivo da žene izveštavaju sa terena i dovode sebe u opasnost. Ipak, Blajeva je zaobišla paternalistička shvatanja žene u novinarstvu i bila prva novinarka „terenac“.Prvi istraživački novinar
Pored ovog putovanja, takođe je ostala upamćena i kao jedna od prvih makrejkera (eng. Muckracer), tj. „kopača društvenog đubreta“. Time je postavila standarde koje novinari – kako nekada, tako i danas – žele da dostignu što se istaživačkog novinarstva tiče.
ucentar.rs izvor: mediji
