pre 16 godina napustio nas je najpoznatiji Kragujevčanin -Milovan Ilić Minimaks!

Na današnji dan, 9. februara 2005. u legendu je otišao Milovan Ilić Minimaks. Jedan od najpoznatijih Kragujevčana vedrio je i oblačio satirom nekadašnje „velike“ Jugoslavije. Bio je kadar da, u svom šarmantnom fazonu, upita Arkana ono što niko nije smeo da ga pita. Prozivao je političare, sportiste, estradu… Minimaksova harizma jednako se pamti od Vardara do Triglava. Mnogi smatraju da je svojim šalama, često na ivici lascivnosti, stvorio balkansku mega-zvezdu Lepu Brenu.

Dalekih sedamdesetih godina prošlog veka, u emisiji emitovanoj na Radio Beogradu, stekao je nadimak koji ga je odveo u nezaborav. „Minimum priče, maksimum muzike“ bila je rečenica kojom  je počinjao svoj program i koja je od, do tada mladog i relativno nepoznatog Kragujevčanina, stvorila legendarnog Minimaksa. „Tup-tup“ je radio emisija koju generacije pamte kao jedini prozor sa pogledom na zapad u vreme tvrdog socijalizma. Minimaks je bio zabranjivan, emisije su mu dobijale termine za koje je „služba“ bila uverena da neće biti ispraćeni ali… uvek je ostajao jači, hrabriji i popularniji.

Minimaks je ostavio ogroman trag u karijerama mnogih i danas velikih zvezda a među njima je svakako jedna od najznačajnijih  i kontroverzna folk diva Ceca Ražnatović.

Milovan Ilić Minimaks je napisao i nekoliko knjiga aforizama, radio drama i scenarija. Jedno vreme je predavao na kursu za voditelje Narodnog univerziteta Božidar Adžija u Beogradu.

Nakon operacije u Padovi u Italiji, Minimaks nije uspeo da se oporavi. Preminuo je u bolnici u 66. godini, gde je proveo poslednje mesece svog izuzetno bogatog života sve vreme se podsmevajući svojoj teškoj i neizlečivoj bolesti.

aforizmi Milovana Ilića Minimaksa

– Poruka Aleksandru Prvom Ujedinitelju: “Hvala, nije trebalo!”
– Ne znam da li će nas Evropa primiti, ali Afrika nas je već stavila na listu čekanja.
– Godišnjica kosovske bitke biće proslavljena čim se bitka završi.
– Rad je stvorio čoveka, a čovek – Praznik rada.
– Rekli smo istorijsko NE. Možda bismo rekli jos nešto da smo znali strane jezike.
– Vest komunist od dva crvena kartona napravi – partijsku knjižicu.
– Otkad su počeli da im dobacuju “Ua, pederi!”, Srp i Čekić se sve ređe viđaju zajedno.
– Čuvajte mi Jugoslaviju! Nagradiću vas pokrajinom.
– Da vođa nije ostao bez noge, možda ne bismo ovoliko ćopali.
– Bratstvo i jedinstvo je naše najveće bogatstvo. Pazite da ga se ne dočepa narod.
– Poklanjaju nam kamile. Valjda zato što je veliki vođa iza sebe ostavio pustinju.
– Mi smo mala i siromašna zemlja: nama su i kraljevi na privremenom radu u inostranstvu.
– Primiće nas u Evropsko tržište čim popravimo kantar.
– U odnosu na međuljudske odnose, hrana nam i nije mnogo zatrovana.

– Dok su ostali pratili modne trendove, mi smo decenijama nosili jedno te isto – štafetu.
– Narod oseća da ste mu na čelu, ali misli da ste komarac.
– Kad generalni diktira nešto svojoj sekretarici – da li je to vojna diktatura?
– Da je živ, Dostojevski bi se opredelio za malu privredu: otvorio bi fabriku – idiota.
– Neki su da menjaju granice… makar po padežima.
– Naša princeza bila je korpulentna: umesto na zrnu graška, morala je da spava na Brionima.
– Poginuo je u osmoj ofanzivi – osvajajući jednu vilu na Dedinju.
– Gladnima je svejedno da li gladuju u jednopartijskom ili višepartijskom sistemu.
– Jugosloveni su drvo života upotrebili za potpalu.
– Čuo sam da su se posle rata drugovi u Belom dvoru oslovljavali sa gospodine druže.
– Menjam vlast za hleb. Šifra “Radnička klasa”.
– Uništene su sve šume da bi se izgradio dovoljan broj ramova za fotografije onih koji su prvi otišli u šumu.
– Otkako gladuju, Jugosloveni su siti svega.
– Spomenik mu je mali, ali mu je postolje ušlo u Ginisovu knjigu rekorda.
– Ovoliki neuspesi… Pa, to još nikome nije uspelo!
– Ono što nam nisu mogli Hitler i Staljin, postigli smo sami.
– Narod je dostojno oplakao svog vođu: suzavac je ispunio očekivanja.
– U svetu nas znaju kao zemlju koja ima 23 miliona stranaka.
– Čuvaj Beli dvor za crne dane!
– Idejno smo potkovani, a od sreće – njištimo.
– Mi imamo hleb, oni imaju nož. Neko pominje ujedinjenje…
– Više se ne smatram Srbinom. A ni manje.
– Bliski istok nam je, na žalost, sve bliži.
– Srbi žele da žive u jednoj državi. Švedskoj, recimo.
– Razvili smo jedra. Još samo da nabavimo brod i more.
– U početku beše Tito, a na kraju – Titanik.
– Naša zemlja sve više liči na zajednicu. Prvobitnu.
– Kad novinari štrajkuju, nema ko da objavi rat.
– Gledam šta se radi oko mene. Ništa se ne radi.
– Evropo, ne možeš ti toliko da se ujediniš koliko mi možemo da se razjedinimo.
– Možda bi neki prodali zemlju. Ali, ko će ovo da kupi…
– Čuvaj se zemlje u kojoj snajperisti najbolje vide!
– Ne daj se, generacijo… besplatno!
– Davali su mu 40 dana. Nije hteo ni da čuje ispod 50…
– Spreman sam da mu oprostim što je hteo da bude car, ali ne i to što je hteo da ima 23 miliona dvorskih budala.
– Neki su za upotrebu sile – milom ili silom.
– Pod Turcima 500 i pod komunistima 50 godina. Šta je bilo teže?
– Pesma nas je održala, a popevka – otcepila.
– Bili smo zemlja čuda: sad smo čudo.
– Da li će se i posle trećeg svetskog rata govoriti “treća sreća”?
– Sreća je sresti odžačara, naročito ako je krenuo da gasi komšijinu kuću.
– Srbi su najbogatiji narod na svetu: niko nema toliko neprijatelja.
– U pravu ste, mada bi logičnije bilo da ste u zatvoru.
– Ide mi radni staž: sve ostalo mi stoji.
– Švedski sto, poljski krevet, francuski ključ i jugoslovenska inflacija.
– “Jugo” parkiran na Slaviji – to je sve sto je ostalo od Jugoslavije.
– Nekad smo bili braća. Sad nema psovke u kojoj jedni drugima ne pominjemo sestru.
– Nije tragično što smo u blatu do guše, već što smo iskaljali nove opanke.
– Slepo smo ga sledili. Kad smo otvorili oči – sledili smo se.
– Čoveku su bile potrebne noge sve dok nije izmišljen daljinski upravljač.
– Četrdeset godina morali smo da ćutimo. To se završilo – minutom ćutanja.
– Ako je predratna Jugoslavija bila trula, onda je ova – trula-la.
– Nije istina da mi radimo jedni protiv drugih: mi smo lenštine.
– Jugoslavija će uvek postojati. Naročito kao ideja.
– Više se ne svađamo: niko ni sa kim ne govori.
– Vidimo mi da je to prst sudbine. Videli bismo još bolje da nam ga niste gurnuli u oko.
– Bratoubilački rat ne dolazi u obzir. Nismo više braća.
– Živeo veliki vođa! Živeo kako je hteo…
– Dilema: da li da obijem banku ili da osnujem stranku?!
– Već godinama nisam video prosjaka. U modi je otimanje.
– Proleteri svih zemalja – izvinite. Vaš Marks.
– Mi smo otvorena zemlja: nama su i lopovi na slobodi.
– Ne, nije to grupni seks: to je naše kolektivno predsedništvo.
– Jugoslovenu je lakše da sastavi vladu nego kraj s krajem.
– Nekada su bila moderna zatvaranja po regionima i područjima. Sada se koriste i zatvori.
– Čim nabavimo štake, izaći ćemo na svetsku pozornicu.
– Bio je zadužen za čistke, ali je otpušten jer su mu pronašli višak od 150 ljudi.
– Istina je obično na sredini, gde je najdublja voda.
– Svaki narod ima vođu kakvog je zaslužio. Šta li smo mi bogu zgrešili?
– Ko tebe hlebom, ti njega kruhom.
– Da li je osim narodnih heroja i četnika još neko učestvovao u ratu?
– Snežana sa sedam patuljaka. Na drugom mestu je Jugoslavija sa šest.
– U kapitalizmu radnika izrabljuju, a socijalizam mu omogućava da nabavi prosjački štap po želji.
– Svi nas uzimaju za primer. Niko nas ne uzima ozbiljno.
– Ne daju nam Olimpijske igre. Znaju da im više ne bismo vratili.
– On je umro, a njegove ideje žive… od socijalne pomoci.
– Klasni neprijatelj nam je – prvoklasan.
– U zemlji u kojoj nadvlada životinjski nagon bajke postaju basne.
– Mnogo je zabrljao: ne gine mu zatvor ili – neka ambasada.
– Pre nego što je primio štafetu, rekao je: “Znam za jadac!”
– Bili smo pet vekova pod Turcima. Pitajte ih kako su preživeli.
– Na zapadu dobru decu vode u Diznilend, a nevaljalu u – socijalizam.
– Pomeni me u molitvama, a možeš i u testamentu.
– Počeću da štrajkujem čim nađem posao.
– Zanemeli smo od sreće kad su nam dali slobodu govora.
– San svake partije je da bude majstorica.
– Dajem časove iz policijskih časova.
– Ni džemper ne voli kad se para, a kamoli Jugoslavija.
– Da nije Jugoslavije, Čarli Čaplin bi bio najsmešniji u XX veku.
– Ne mrze baš svi vlast. Znam jednog ministra.
– Pravi ljudi na prava mesta. Ali, gde naći tolike zatvore?!
– Prvi maj se slavi dva dana: prvog dana slave oni koji imaju, a drugog oni koji nemaju posao.

ucentar.rs foto: printskrin

---