Najpotresnija scena povodom smrti Đoke Balaševića- sveće u Puli!

Novi Sad oplakuje Đorđa Balaševića foto: twitter

Sveće zapaljene na stanici u Puli jedna je od najpotresnijih scena povodom jučerašnje smrti „Panonskog mornara“ Đorđa Balaševića (67). Ovaj primorski grad u Hrvatskoj nije zaboravio Balaševićev megahit iz 1978.godine, u kome je, kako pesma kaže, na „na stanici u Puli pod vrelim suncem leta čekao autobus i svirao gitaru“. A tada se pojavila Katrin iz Dižona i nastala je besmrtna pesma.

Ona je obeležila tu godinu.

U samom centru Zagreba osvanula je ćirilica i srpskom azbukom napisana reč bećarac, stih iz pesme pokojnog Đorđa Balaševića „Stih na asfaltu“.

Reč je o stihovima „da mi je još jedared proći Ilicom, pa da bećarac našvrljam ćirilicom“… Na istom mestu Zagrepčani su palili sveće za Panonskog mornara.

U Novom Sadu juče je na hiljade ljudi izašlo na gradski trg i palilo sveće. Pevale su se i Đoletove pesme. Odavno ovaj grad, Srbija i region nisu pokazali toliko emocija i poštovanja prema jednom čoveku koji je pomenutu besmrtnost izborio- pesmom!



ucenrtar.rs foto: printskrin/instragram/ Tajana Šebek

!!! Zapratite nas i na FB  najnovije vesti, događaji i afere iz Kragujevca i Šumadije na https://www.facebook.com/ucentarkg/

KATRIN

Ekspresni vlak za Pariz: Pula, Trst, Milano, Torino, Grenobl, Pariz, polazi sa četrnaestog koloseka, drugi peron lijevo…
Ponavljam: Ekspresni vlak za Pariz: Pula, Trst, Milano, Torino, Grenobl, te napokon Pariz, polazi sa četrnaestog koloseka…

Écrit, ma cherie. Ne oublies pas. Adieu…

Na stanici u Puli, pod vrelim suncem leta,
sam čekao autobus i svirao gitaru…
Tad sela je kraj mene… I pitala da l’ smeta?
I znam li dobar hotel u Rovinju il’ Vrsaru?

Oprosti mi, Katrin, možda nisam bio fin,
mada si mi bila draga.
Oprosti mi, Katrin… Sve je sada samo dim…
Našoj ljubavi – ni traga…

I reče da je stigla tog jutra iz Dižona.
Odvedoh je u mali restoran (s dobrom klopom).
Uz sendviče i kafu, onako, iz fazona,
Predložih joj da dalje krene sa mnom auto-stopom…

Oprosti mi, Katrin, možda nisam bio fin,
mada si mi bila draga.
Oprosti mi, Katrin… Sve je sada samo dim…
Našoj ljubavi – ni traga…

I sutra sve je bilo ko da se dugo znamo…
Na plaži joj, na poklon, izronih morskog puža…
I nije rekla ništa (nasmešila se samo).
I pružila mi ruke… Kao sebe da mi pruža…

Oprosti mi, Katrin, možda nisam bio fin,
mada si mi bila draga.
Oprosti mi, Katrin… Sve je sada samo dim…
Našoj ljubavi – ni traga…

I mahala mi dugo sa prozora vagona…
I pisala mi (posle) da pamti sunce juga…
I zvala me, u jesen, da dođem do Dižona…
Al’… Tamo ne bi bila ista… Nego neka druga…

Oprosti mi, Katrin, možda nisam bio fin,
mada si mi bila draga.
Oprosti mi, Katrin… Sve je sada samo dim…
Našoj ljubavi – ni traga…



 

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.