Poveži se sa nama
Admiral

Reportaža

sodomija u „Plejbojevoj vili“- ispovest devojke Hju Hefnera (II)

Published

on

Ispovest Holi Medison, prve devojke Hju Hefnera vlasnika „Plejboja“ razobličila je sodomiju koja je decenijama vladala u istoimenoj vili. Grupni seks, narkotici, „policijski čas“ za devojke… Međutim, psihičko maltretiranje devojaka bilo je mnogo dublje i odlazilo je u robovlasnilčki odnos

AFP PHOTO / TIZIANA FABI

Sve je to bilo ritualno, uključujući rotirajući sastav devojaka.

–Znale su da je to neka vrsta obaveze za život tamo i očekivale su to. Devojke bi stajale tamo, a Hef nije baš dobro čuo na jedno uho. No ja sam ih čula kako razgovaraju i ismejavaju ono što se događa te ogovaraju. Sada znam da to sve skupa nije normalno! Ali jednostavno slediš obrazac i ideš dalje- rekla je u svojoj ispovesti Medison

Intimni detalji

Njena priča o toj prvoj noći, jedini je put da u knjizi otkriva takve intimne detalje. Ljudi to uvek žele znati, rekla je, ali nije želela da sve djeluje lascivno.

seks, droga i „policijski čas“

-Govorim o tome kako sam se osećala u toj situaciji. Nisam volela biti delom grupnog seksa i zbog toga se nisam osećala dobro. Ali nisam htela preterano senzacionalizovati seks, jer meni to nije bilo najvažnije. To je bila samo jedna od stvari zbog koje sam se osećala loše- kaže u svojoj ispovesti glavna devojka Hju Hefnera.

Pisanje o životu u vili i svojim obavezama, bilo je najteže za Madison.

-Da, bilo mi je teško. Ne mogu objasniti ni zašto. Donela sam takvu odluku i stvarno sam se osećala kao da sam se rasprodala- kaže Holi.

Biti devojka u vili bilo je visoko regulirano iskustvo, čak i nevezano uz propisani seks. Onih večeri kad bi bile slobodne, policijski sat je počinjao u 21 čas. Madison je neko vreme zadržala posao u Hootersu zato što joj je bilo važno da ima kontakt sa spoljnim svetom, ali i zato što u vili nije zarađivala novac osim što je od Hefnera dobivala odeću i dodatak za lepotu.

Emocionalno, osećala se kao da je pala s litice. Osetila je da je maltretiraju neke druge žene, posebno Vicky za koju je mislila da joj je prijateljica. Hefner se ponašao prema njoj kao da je glupa i kritikovao njen izgled. Nije smela nositi crveni ruž; mrzeo je njenu kratku frizuru, govoreći joj: ‘Izgledaš staro, teško i jeftino.’

S vremenom je počela mucati i zbog toga nastojala govoriti što manje. Manje od godinu dana otkako je počela živeti u vili, razmišljala je da se ubije.

-Utapanje se činilo logičnim načinom da pobegnem od ovog smešnog života koji sam vodila. Jednostavno više nisam mogla podneti svoju bedu- kaže ona.

Madison je potražila pomoć, ali Hefner joj, kako piše u knjizi, nije dopustio posete terapeutu, pa je otišla doktoru po antidepresive. Previše se stidela reći roditeljima što se događa. A u vili niko nije mario što je s njom.

-Mislim da su ljudi primetili ponašanje koje je bilo rezultat depresije, ali protumačili su ga na drugačiji način. Mislili su da sam kučka- kaže u svojoj ispovesti.

Na kraju, Hefner ju je naterao da napusti posao u Hootersu.

-Bio je to samo glupi posao konobarice, ali nakon što sam bila pod pritiskom da odustanem od toga, zaista sam se osećala odsečenom od spoljnog sveta svijeta- rekla je Madison.

– U to vreme nije imala potencijal za zaradu; Hefner je doneo odluku da prestane stavljati svoje devojke u Playboy, jer bi ga obično, kad bi to postigle- napustile…

(nastaviće se)



priredio:ucentar.rs izvor: https://www.buzzfeed.com/kateaurthur/holly-madison-burns-it-down foto: printskrin



!! Zapratite nas i na FB  najnovije vesti, događaji i afere iz Kragujevca i Šumadije na https://www.facebook.com/ucentarkg/



Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

fokus

Lepa li si Gružo, Šumadijo, Srbijo… Mala Gospojina u gružanskom kraju

Published

on

Tri lepotom blagoslovena događaja u rajskoj divoti našeg gružanskog zavičaja. Nesvakidašnji jubilej druge po starosti školske ustanove u Gruži-dva veka škole u Borču. Kroz svoje postojanje, opismenila je mnogo značajnih velikana srpske istorije i iznedrila jednog bogougodnika, oca Jeliseja Popovića.
Slava manastira Kamenac- najveća svetinja Donje Gruže je zahvaljujući divnom sestrinstvu proslavila svoj dan. Verni narod je i danas, kao i u mnogim vekovima koji su prošli, u molitvi i zajedništvu zagrlio sveto Pravoslavlje u zadužbini despota Stefana.
Slava crkve u Grivcu- jedna od najlepših i najveličanstvenijih gružanskih bogomolja. Prođu ljudi pokraj nje, nesvesni značaja ovog hrama u kome je Sveti vladika Nikolaj održao jednu od svojih najlepših beseda. Uskoro slavi vek postojanja, a Gružani će taj događaj ulepšati ljubavlju, radošću i pesmom.
Divna li si, Gružo naša!

Marko S. Marković/Ti si Gružo srce Srbije

foto: prinskrin FB 



ucentar.rs 

Continue Reading

aktuelno

Od Svetog Ilije sunce sve milije- danas deci mažite obraze medom!

Published

on

Danas, 2.avgusta Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Ilindan, dan posvećen Svetom Iliji, čuvaru od oluja, gromova i vatre.
Kad na Svetog Iliju grmi i udaraju gromovi, veruje se da svetac gađa đavole pa se ne valja krstiti. Veruje se i da valja prepoznati mesto gde je udario grom jer se tu krije nečastivi. 
Po predanju, na Svetog Iliju prepodne je leto, popodne jesen. Nakon ovog dana više se ne kupa u rekama.
Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsitnije i najtoplije dane u godini, a običaj je da se na njegov praznik me radi u polju kako se ne bi navukao gnev svetitelja. Po jednom od narodnih običaja tri dana pre i tri dana posle Ilindan ne peru se rublje. 
Narodna izreka kaže „od Svetog Ilije sunce sve milije“. 
Na ovaj dan, veruje se, valja jesti med da bi se sačuvalo zdravlje, a majke deci medom mažu obraze kako bi tokom godine bila vesela. 
Narod se Svetom Iliji moli da „otkloni pravedno gnev Božji i izbavi sve gradove i sela naša od suše i gladi, od strašnih bura, od napada neprijatelja i međusobne borbe“.


ucentar.rs

Continue Reading

fokus

Braćo Srbi srećan Vam VIDOVDAN!

Published

on

„Ja ne odlučujem prema tome kolika sila mi preti već po tome koliku svetinju branim“- reči su Kneza Lazara koje je izgovorio pred Kosovski boj na današnji dan 1389.godine. Mnogi Srbi su to, izgleda zaboravili.

I da pomenemo i čuvenu i najstariju srpsku kletvu u vremenu kada se opet odlučuje o sudbini Kosova i Metohije…

“Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i kolena,
A ne doš’o na boj na Kosovo:
Ne imao od srca poroda,
Ni muškoga, ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
Rujno vino, ni šenica bela!
Rđom kap’o, dok mu je kolena!”

Inače, Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.

Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371—1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.
Praznik je posvećen Caru Lazaru, jednom od srpskih velikana koji su vladali srpskim carstvom nakon smrti Dušana Silnog.

Nakon smrti cara Uroša, patrijarh Jefrem je tadašnjeg kneza Lazara, krunisao za srpskog cara. Lazar je slao izaslanstvo u Carigrad sa monahom Isaijom i molio se da se skine anatema sa srpskog naroda. 28. juna 1389. godine posle bitke na Kosovu, pobede srpske vojske i smrti sultana Murata, veliki deo turske vojske je krenuo u povlačenje, ali nekolicina se nije potpuno povukla i oni su kasnije u toku dana izvršili zasedu na cara Lazara i njegovo obezbeđenje i uspeli su da ga ubiju. Njegovo telo preneto je i sahranjeno u manastiru Ravanica kod Ćuprije.

Kada je počela seoba Srba, narod je njegove svete mošti sklonio i preselio u manastir Ravanicu na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, njegovo telo preneto je u Beograd, gde je počivao sve do 1988. godine kada je prenet u manastir Gračanicu na Kosovu. Odatle je 1989. godine, preneto u Lazarevu zadužbinu manastira Ravanicu, nadomak Ćuprije, gde i danas počiva.

Sagradio je mnoge crkve i manastire. Najpoznatiji su Ravanica i Lazarica. Takođe, obnovio je i manastire Hilandar i Gornjak, a bio je i ktitor ruskog manastira Pantelejmona.

Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.

Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371—1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.
Praznik je posvećen Caru Lazaru, jednom od srpskih velikana koji su vladali srpskim carstvom nakon smrti Dušana Silnog.

Nakon smrti cara Uroša, patrijarh Jefrem je tadašnjeg kneza Lazara, krunisao za srpskog cara. Lazar je slao izaslanstvo u Carigrad sa monahom Isaijom i molio se da se skine anatema sa srpskog naroda. 28. juna 1389. godine posle bitke na Kosovu, pobede srpske vojske i smrti sultana Murata, veliki deo turske vojske je krenuo u povlačenje, ali nekolicina se nije potpuno povukla i oni su kasnije u toku dana izvršili zasedu na cara Lazara i njegovo obezbeđenje i uspeli su da ga ubiju. Njegovo telo preneto je i sahranjeno u manastiru Ravanica kod Ćuprije. https://www.crkvenikalendar.com/datum-2018-6-28

Kada je počela seoba Srba, narod je njegove svete mošti sklonio i preselio u manastir Ravanicu na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, njegovo telo preneto je u Beograd, gde je počivao sve do 1988. godine kada je prenet u manastir Gračanicu na Kosovu. Odatle je 1989. godine, preneto u Lazarevu zadužbinu manastira Ravanicu, nadomak Ćuprije, gde i danas počiva.

Sagradio je mnoge crkve i manastire. Najpoznatiji su Ravanica i Lazarica. Takođe, obnovio je i manastire Hilandar i Gornjak, a bio je i ktitor ruskog manastira Pantelejmona.

 

 

Continue Reading

Najpopularnije