Majstor Mika obara najviša stabla u Šumadiji!

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

U svetu raste oko sto vrsta borova, najviše u Rusiji. U proseku dosegnu visinu od 45 do 63 metara, „žive“ i do 300 godina.  Ima ga svuda. Na svim srpskim planinama. Da li ste razmišljali ko ih seče kada počnu da ugrožavaju dalekovode, kuće, ljude…

Majstoru Mikajlu Milosavljević- Miki iz Borča kod Knića, talenat za seču visokog drveća dat je od Boga. Kažu da se poodavno nije rodio čovek koji bolje proceni putanju pada kada testera odradi svoje. I to od oka. Pogleda samo dole i pokaže žuljevitom šakom.

-Tu će da padne-pa krene da „svira“ svojim instrumentom, skidajući granje sa stabla sve dok ne postane „golo“ i bezbedno za obaranje.

Ni sam ne pamti koliko je drva posekao- kada odsluže svoje i prožive svoje vek.

-Sve je počelo kada sam kao desetogodišnjak u mom Borču počeo da se penjem po drveću i skupljao jaja od ptica. Tada smo kao čobani čuvali i ovce i u dokolici krenuli da se pentramo. Peo sam se na bagrenje, jasene gde god vidim gnezdo. A ptice kao po pravilu prave ga na tankom drvetu, krhkom.. Bilo je svega i svačega- priseća se Mika perioda pre nego što će po završenoj osnovnoj školi otići na zanat u Kragujevac. Postao je autolimar, završio i Višu saobraćajnu školu. Dogurao je i do načelnika proizvodnje u fabrici. Posle 35 godina uzeo je od „Zastave“ otpremninu i krenuo da živi od ovog neobičnog zanata.

A njega je usavršavao sve vreme. Kada ne radi u „Zastavi“ – on je sa testerom u ruci na drvetu.

-Najveće drvo kada se uzme i u širinu i u dužinu, oborio sam u naselju Beloševac kod Kragujevca. Tamo gde se nalazi kafana, kod Ljubiše Pičila. Te tri jele bile su baš velike. Četiri sata je bilo potrebno da se jedna poseče. A okolo kuće, krovovi- priča majstor Mika. Radio je svuda po centralnoj Srbiji Levču, Gruži, Kragujevcu, okolini Gornjeg Milanovca..

U svom veku imao je bezbroj opasnih situacija. Zanjiše se drvo. Pri vrhu je tanko, tu je i vetar koji je posebno na planini nepredvidiv i podmukao. A prava je ironija da se Mika najozbiljnije povredio kada je pao sa visine od 2, 80 metara u Bijelom Polju!

-Prevarilo me, konopac se zamrsio, povukao drvo na dole.. Polomio sam butnu kost, oporavljao se dugo po banjama i opet kao nov. Imam 63 godine, moja generacija ne može da pešači, a ja se pentram na 30 metara- priča kroz smeh Mikajlo.

Kaže da je za ovaj posao najbitnija koncentracija i planiranje. Tačno da se zna gde kad i zašto se seče.  Susreli smo ga na Rudniku, u istoimenoj varošici. Ovde je angažovan na kapitalnom projektu- izgradnji bazena. Opšte je poznato da se Mika profesionalno bavi sečenjem visokih stabala svih vrsta- firme kada imaju problem zovu ga da to reši. Znaju da nema boljeg..

Baš u vreme dok ovo pišemo  u komšiluku je ,,skinuo,, bor od 23 metara. Na Rudniku je mnoštvo visokih stabala po dvorištima, naročito borova, koji su velika opasnost u slučaju da ih vetar isčupa što se često događalo. Ovaj je „zapeo“ u električne kabolove, izazivao kuršluse.. Nije mu bilo spasa..

Cena po stablu je oko pet hiljada dinara „za ruke“, a vlasniku ostaje posečeno drvo. Isekli su dva stabla, pomoćnik je žurio na svadbu. A za dan kažu- dosta je vala!



ucentar.rs foto: ucentar/ Radmilo Miletić

!!! Zapratite nas i na FB  najnovije vesti, događaji i afere iz Kragujevca i Šumadije na https://www.facebook.com/ucentarkg/


 

Anegdota sa zmijom 

Malo malo pa se Mika vrati tamo u Borač, gde je kao desetogodišnjak počeo da se pentra po drveću i da sakuplja jaja od ptica.

Borački krš…

-Gnezdo je bilo na bagremu tako jedno 12 metara visine. Popnem se jedva, tanak je bio, savija se.. I taman stavim ruku da uzmem jaja kad ono- zmija. „Svrljio“ sam se niz stablo, sav se poderao. I zmija za mnom. Padnem dobro dole, ali kakav bol, beži koliko te noge nose. To mi se zarezalo duboko u sećanje- priča Mika dok mu pogled luta tamo u Borač i detinjstvo, odakle se sa ostataka prvog srednjovekovnog grada u Srbiji vidi krajolik prelepe Gornje Gruže.



 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Ostavi komentar