Društvo
ekskluzivno: pozivi Hitnoj pomoći u Kragujevcu žene koja je umrla istog dana! (audio)
-Niko iz Hitne pomoći nije izašao na teren i pored ustanovljene činjenice da su kapaciteti tog dana bili na raspolaganju. Direktorka Hitne pomoći nam je dozvolila da se preslušaju snimci razgovora koji su najblaže rečeno, šokantni i za svaku osudu- ovako svoju ispovest počinje Kragujevčanin Boris Dreo, čija je majka Snežana (65) neposredno pred smrt u tri navrata zvala ovu ustanovu. Audio snimke sva tri poziva ekskluzivno objavljujemo.
Snežana je preminula 19. maja prošle godine
-Majka se jasno žali na jake i tupe bolove u grudima. Jasno stavlja do znanja da joj je jako loše i da nema snage, da su je bol i hladnoća probudili iz sna. Majka nailazi na takvu brutalnost da je ostavljena i prepuštena na milost i nemilost. Skuplja snage posle par sati i odlazi u „Zastavinu ambulantu- kaže Boris.
Prema njegovim rečima „prijem u ambulantu je skandalozan, a po izjavama zaposlenih- ne može se utvrditi činjenično stanje“.
-Mnogo je različitih izjava i nejasnoća. Doktor koji je primio majku Ivan Milošević kaže da ništa nije slutilo na smrt i da je na EKG video samo blagi simptom infrakta. Na kraju je samostalno konstatovao da je on ipak samo doktor opšte prakse- ističe Boris Dreo. Po njemu, dr Ivan Milošević daje više nelogičnih izjava.
-Ubrzo posle smrti u 17:30 majka je prebačena u hladnjaču na groblju iako nije ispoštovan zakonski rok i procedura od tri sata. Naime, telo je prebačeno već u 19:25. Obdukcija nije rađena, niti je iko pitan da se išta uradi. Niko nas nije ni obavestio o smrti ili teškoćama sa kojima se majka borila. Brat Anton Dreo živi sa majkom i tog kobnog dana je bio na poslu. Njegovo dete je majka čuvala. Žena od brata je takođe umrla posle porođajnih teškoća usled greške lekara- nastavlja ispovest Boris. Njegov brat je posle upornih pokušaja da dobije pokojnu majku telefonom pozvao taksistu koji ju je stalno vozio. Tek tada saznaje da je Snežana zapravo u „Zastavinoj ambulanti“.
-Brat je u ambulantu stigao u 19:25. Po rečima mrtvozornika Vladimira Gajića majka je baš u tom trenutku prevezena u hladnjaču- priča sin pokojne Snežane. On tvrdi „da i sam dr.Vladimir Gajić daje niz kontraverznih izjava“
-Posle podnete prijave kod Višeg javnog tužioca u Kragujevcu nailazimo na jasnu sliku od samog tužioca da ne pokušavamo i da su šanse vrlo male „jer je retko ko dobio slučaj protiv lekara- kaže Boris.
nastaviće se: šta kažu u Hitnoj pomoći, tužilaštvu, Ministarstvu zdravlja…
ucentar.rs
!! Zapratite nas i na FB najnovije vesti, događaji i afere iz Kragujevca i Šumadije na https://www.facebook.com/ucentarkg/
EKSKLUZIVNO: audio zapisi poziva pokojne Snežane Dreo-Hitnoj pomoći u Kragujevcu neposredno pred smrt ⇓
Prvi poziv u 06:07 u trajanju od 2 minuta I 58 sekundi⇓
Drugi poziv, 06:42 u trajanju od 1 minuta i44 sekunde⇓
Treći poziv 09:19 u trajanju 1 minuta i 44 sekunde ⇓
Ne propustite:
Društvo
Vučić: Potpisao sam saglasnost za obavljanjе vojnog roka u trajanju od 75 dana
Prеdsеdnik Srbijе Alеksandar Vučić izjavio jе danas da jе kao vrhovni komandant i prеdsеdnik Rеpublikе potpisao saglasnost za obavljanjе rеdovnog vojnog roka u trajanju od 75 dana i dodao da vеrujе da ćе vlada da usvoji tu odluku, jеr jе Srbiji potrеbna jaka vojska koja bi mogla da odvrati onе koji nam prеtе.
„Žеlim da vеrujеm da ćе Vlada Srbijе da usvoji tu odluku.
Žеlim da vеrujеm da svi razumеtе koliko nam jе potrеbna jaka vojska, koliko ćеmo još morati da kupujеmo naoružanja, da pravimo, da stvaramo. Jеr nijе naša žеlja da bilo koga napadnеmo.
Niti ćеmo to da činimo. Ali naša žеlja jе da odvratimo svе onе koji nam svakoga dana bеsomučno prеtе“, rеkao jе Vučić u obraćanju na cеrеmoniji promovisanja u prvе oficirskе činovе 177 kadеta Vojnе akadеmijе i Mеdicinskog fakultеta Vojnomеdicinskе akadеmijе.
Vučić jе nеdavno rеkao da država razmatra uvođеnjе vojnog roka u trajanju od 60+15 dana, koji bi bio obavеzan za muškarcе, dok bi žеnе i daljе moglе da služе dobrovoljno.
Ne propustite:
Društvo
Prvi sabor gеodеta Srbijе i Srpskе
Republički geodetski zavod, Republička uprava za geodetske i imovinsko-pravne poslove Republike Srpske, Vojnogeografski institut „General Stevan Bošković“, Udruženje geodetskih organizacija Srbije – UGOS „Geoudruženje“ i Društvo geodetskih inženjera i geometara Republike Srpske, s ponosom najavljuju Prvi sabor geodeta Srbije i Srpske. Ovaj značajan događaj održaće se od 13. do 15. oktobra 2024. godine u hotelu „Fruške terme“ na Fruškoj gori, sa ciljem jačanja saradnje među geodetskim stručnjacima iz Srbije, Srpske, regiona i sveta.
“Republički geodetski zavod, Republička uprava za geodetske i imovinsko-pravne poslove Republike Srpske, Vojnogeografski institut „General Stevan Bošković“, Udruženje geodetskih organizacija Srbije – UGOS „Geoudruženje“ i Društvo geodetskih inženjera i geometara Republike Srpske, ima čast da najavi Prvi sabor geodeta Srbije i Srpske, koji će se održati, od 13. do 15. oktobra 2024. godine u hotelu „Fruške terme“ na Fruškoj gori.
Cilj sabora je da se najistaknutiji geodetski stručnjaci iz Srbije i Srpske, regiona i sveta povežu, diskutuju o aktuelnim temama i osnaže međusobnu saradnju.
Sabor, takođe ima za cilj promociju geodezije za budućnost i pruža priliku da domaća stručna javnost razmeni ideje i upozna se sa najboljim svetskim praksama od eminentnih gostiju iz međunarodnih organizacija.
Na saboru će biti predstavljene teme katastra 21. veka, novih tehnologija u geodeziji, masovne procene vrednosti nepokretnosti, uloge geodezije u postizanju globalnih ciljeva održivog razvoja.
Prvi sabor geodeta Srbije i Srpske predstavlja važan događaj koji će predstavljati temelj za dalji razvoj geodetske struke i osnaživanje veza između Srbije i Republike Srpske, ali i geodetskih institucija i udruženja iz regiona i sveta. Ovaj sabor je samo prvi korak ka još snažnijoj i plodonosnijoj saradnji, sa ciljem da se osigura modernizacija i dalji napredak geodezije.
U vremenu brzih tehnoloških promena, geodetska zajednica pokazuje spremnost da kreira budućnost i da svojim znanjem doprinese postizanju održivog razvoja. Pozivamo sve zainteresovane da se pridruže ovom važnom događaju i doprinesu izgradnji zajedničke vizije budućnosti.
Prvi sabor geodeta Srbije i Srpske okupiće predstavnike svih geodetskih institucija iz regiona, za koje je predviđeno da u narednom periodu budu deo organizacije sabora na regionalnom nivou.”-navodi se u saopštenju
Ne propustite:
Društvo
KO NE OTPLATI DUG BANCI DESIĆE MU SE OVO: Uvode se rigorozne mere za dužnike – spisak svih promena koje uskoro stupaju na snagu
U slučaju nemogućnosti otplate stambenog kredita, banka je obavezana da korisniku ponudi da u određenom roku, koji ne može biti manji od dva meseca, sam proda nekretninu i iz prodajne cene vrati dug banci.
Narodna banka Srbije objavila je nacrt novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim predlaže mehanizam ograničavanja visine kamatnih stopa, kao i uvođenje nove, niže zakonske zatezne kamatne stope koja bi iznosila 12 odsto na obaveze u dinarima, odnosno od 10,25 odsto na obaveze sa valutnom klauzulom u evrima, dok je važeća opšta stopa zakonske zatezne kamate 14 odsto, odnosno 12,25 odsto.
Ograničenje kamatnih stopa sprovodilo bi se uz korišćenje prosečne ponderisane kamatne stope, koja se izračunava na osnovu kamatnih stopa kod već odobrenih kredita, stoji u obrazloženju rešenja koje je centralna banka uputila na javnu raspravu do 20. septembra.
„Određivanje maksimalne vrednosti kamatnih stopa biće uz uvažavanje trenutnih tržišnih uslova jer će ta maksimalna vrednost zavisiti upravo od vrednosti referentnih kamatnih stopa Narodne banke Srbije i drugih centralnih banaka, kao i prosečnih tržišnih kamatnih stopa“, stoji u obrazloženju nacrta koji je objavljen u ponedeljak, 9. septembra, uz ocenu da će se na taj način bez remećenja tržišne utakmice ostvariti i zahtev EU direktive da se „efikasno spreče zloupotrebe i da obezbede da korisnicima ne mogu biti naplaćene previsoke kamatne stope, odnosno efektivne kamatne stope ili ukupna cena kredita“.
„Pored sprečavanja naplate visokih kamatnih stopa, ograničenja kamatnih stopa predviđena članom 12. Nacrta zakona treba da obezbede i da se u slučaju naglog rasta kamatnih stopa na tržištu, taj rast uspori, odnosno da se eventualni nagli tržišni poremećaji ne reflektuju isto tako naglo i na korisnike“, istakli su iz NBS.
Kako će biti ograničena visina kamatnih stopa na stambene kredite?
Kada je reč o stambenim kreditima na novoodobrene kredite sa fiksnom i promenljivom kamatnom stopom primenjivalo bi se ograničenje koje odgovara prosečnoj ponderisanoj kamatnoj stopi za te kredite uvećanoj za 1/5 (20 odsto, 0,2 procentna poena).
– Budući da je zahvaljujući privremenoj meri Narodne banke Srbije prosečna ponderisana kamata stopa na evro indeksirane stambene kredite oborena na 4,53 odsto (stanje u julu ove godine), to znači da prilikom odobravanja novih stambenih kredita nominalna kamatna stopa ne bi mogla da bude veća od 5,44 odsto .
Kada je reč o postojećim kreditima sa promenljivom kamatnom stopom, na koje se odnosi privremena mera koja ističe u decembru ove godine, predloženo je da za njih važi ograničenje kamatne stope od pet odsto sve do 31. decembra 2026. godine (prelazna odredba Nacrta zakona), nakon čega bi i za ove kredite važilo ograničenje koje važi i za novoodobrene – prosečna ponderisana stopa uvećana za 20 odsto (0,2 procentna poena).
– Razlog za ovo prelazno rešenje je da se prestankom primene privremene mere spreči veći, nagli rast kamatne stope kod postojećih stambenih kredita -objašnjavaju iz NBS.
Pored ograničenja nominalne kamatne stope, za novodobrene stambene kredite važiće i ograničenja efektivne kamatne stope, čime su pored kamate ograničeni i svi dodatni troškovi u vezi sa zaključenjem ugovora o stambenom kreditu koji padaju na teret korisnika.
Maksimalna vrednost efektivne kamatne stope koja pritom prikazuje ukupnu cenu kredita za korisnika ograničena je na vrednost zakonske zatezne kamate (kako je predviđena ovim nacrtom zakona) umanjenu za dva i po procentna poena. Prema trenutno važećim podacima, maksimalna vrednost efektivne kamatne stope za novoodobrene stambene kredite iznosila bi 7,75 odsto.
Ograničenje kamata na potrošačke i gotovinske kredite, kartice i minuse
Kada je reč o gotovinskim i potrošačkim kreditima (koji se uglavnom odobravaju u dinarima), za postojeće i novoodobrene kredite sa promenljivom kamatnom stopom predviđeno je ograničenje nominalne kamatne stope koje odgovara prosečno ponderisanoj kamatnoj stopi uvećanoj za 1/4 (25 odsto, 0,25 procentna poena). Prema trenutnoj prosečnoj ponderisanoj stopi za dinarske gotovinske kredite, to znači da bi maksimalna nominalna kamatna stopa za kredite ove vrste, iznosila 15,67 odsto.
Istovremeno, za sve novoodobrene dinarske gotovinske i potrošačke kredite sa fiksnom i varijabilnom stopom) važiće ograničenje efektivne kamatne stope zasnovano na zbiru stope zatezne kamate (iz ovog nacrta zakona) i četiri procentna poena, što je trenutno 16 odsto. Ograničenjem kamatnih stopa obuhvaćene su i kreditne kartice i dozvoljeno prekoračenje i nedozvoljeno prekoračenje.
– Ocenjujući da ovi proizvodi ne prate dovoljno kretanje kamatnih stopa na tržištu, ocenjeno je da upravo ima mesta kvalifikovanju ovih stopa kao previsokih – ocenili su iz NBS.
Nacrtom su ograničene efektivne kamatne stope za sve novoodobrene minuse i kreditne kartice, ali i za sve postojeće minuse i kartice kada se oni produžavaju. Dodatno, nacrtom je predviđeno da za korisnike dozvoljenog/“nedozvoljenog“ prekoračenja i kreditnih kartica i pre njihovog produženja važi ograničenje, tako da njihova nominalna kamatna stopa ne može biti veća od maksimalne vrednosti efektivne stope koja važi za ove novoodobrene proizvode.
Ograničenje efektivne stope za kreditne kartice jednako je zbiru zatezne kamate (iz ovog nacrta zakona) i šest procentnih poena, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja zbiru zatezne kamate i osam procentnih poena.
To znači da bi maksimalna efektivna kamatna stopa kod kreditnih kartica iznosila 18 odsto, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja 20 odsto, dok su trenutne prosečne vrednosti nominalnih stopa (koje ne uključuju sve troškove) kod kreditnih kartica 22,13 odsto, a kod dozvoljenog minusa 28,41 odsto.
Nacrtom je predviđeno da prosečne ponderisane stope objavljuje Narodna banka Srbije, 1. juna i 1. decembra. Takođe, i podatke o stopi zatezne kamate iz ovog zakona, koje se koriste za utvrđivanje ograničenja efektivne kamatne stope, objavljivaće Narodna banka Srbije, kako to i trenutno čini u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati.
Šef katedre za ekonomiju i finansije Beogradske bankarske akademije Branko Živanović za Biznis.rs ocenjuje da NBS ponuđenim rešenjima ne „iskače“ iz regionalne i globalne finansijsko-tržišne ravni.
– Proces se odvija u mnogo širem formatu i mi ništa ne improvizujemo. Stari Atinjani su tvrdili da ‘Minervina sova svoj let počinje u praskozorje’, tako da ovom prilikom NBS radi dobar posao i odgovorno se ponaša rešavajući problem upravo u praskozorje – štiti stanovništvo, povećava potrošnju i instalira adekvatan i prepoznatljiv tržišni sistem determinisanja kamatnih stopa u komercijalno-bankarskoj industriji i praksi na malo – ocenjuje Živanović.
Živanović smatra da NBS ima prostora i za dalje regulatorne poteze.
– Dalja regulacija, uz puno uvažavanje tržišnih principa, trebalo bi da ide u smeru donošenja zakonskih mera koje će se odnositi na standardizaciju tarifnika provizija i naknada komercijalnih banaka, kao i na pravnu zaštitu klijenata prilikom sklapanja sve više digitalizovanih aranžmana koji se odnose na otvaranje, servisiranje i monitoring tekućih i drugih računa, kao i na menadžment ukupne kreditne podrške i vezanu trgovinu. Sve ovo nakon donošenja zakona trebalo bi da postane jasnije, izvesnije i jeftinije – kaže Živanović.
I sama NBS skreće pažnju da se u Nacrtu izmena ne bavi samo ograničenjem kamatnih stopa, već i regulisanjem procene kreditne sposobnosti korisnika, radi sprečavanja njegove prezaduženosti, kao i digitalizacijom, u smislu jasnog propisivanja načina i uslova pod kojim se sklapaju ugovori o finansijskim uslugama. O tome detaljnije u narednom tekstu Biznis.rs o tome šta sve Narodna banka predlaže, a što ostaje u senci ograničenja kamatnih stopa.
U slučaju nemogućnosti otplate stambenog kredita, banka je obavezana da korisniku ponudi da u određenom roku, koji ne može biti manji od dva meseca, sam proda nekretninu i iz prodajne cene vrati dug banci. Na taj način se daje mogućnost korisniku da proda nekretninu po većoj ceni u odnosu na cenu koja se postiže u izvršnom postupku, odnosno u vansudskom postupku namirenja.
Ne propustite:
-
fokus4 седмице ago
(FOTO)KRIZA I OBRAČUNI u „uskom grlu“ KRAGUJEVCA: Bilo i HAPŠENJA. AUTOM blokirali ULICU.
-
fokus3 седмице ago
NOVI REKTOR UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU
-
fokus4 седмице ago
Vašar u Kniću privukao veliki broj posetilaca
-
fokus2 седмице ago
Hoće li biti plazme?
-
fokus3 седмице ago
Veliki investicioni projekti i nova industrijska zona u Kragujevcu
-
fokus7 дана ago
ŠTA SE VIŠE ISPLATI – GOTOV AJVAR ILI PAPRIKA? Domaćice u dilemi, evo šta nam kažu prodavci
-
fokus3 седмице ago
Udruženje Ekomar pratilo situaciju oko kvaliteta vode u Kragujevcu
-
fokus1 седмица ago
Zastarelost komunalnih dugova: Kada se obustavlja prinudna naplata za struju i ostale usluge
Ivan
01/03/2021 at 9:58 am
STRASNO… Najblaze receno
Posmatrač
01/03/2021 at 10:11 am
Jednostavno pitanje je, šta je dotična gospodja radila u periodu od poslednjeg poziva do samog odlaska u Zastavinu ambulantu??? Od poslednjeg poziva do njenog pojavljivanja u istoj prošlo je 7 časova? A njoj nije bilo dobro sve to vreme? Zašto je jedan od brižnih sinova nije odvezao u hitnu kada je ista odbila da dodje na poziv?
Dejan
01/03/2021 at 1:52 pm
zena je cuvala malo dete,jedan sin ne zivi u zemlji drugi radi sa strujom zena je probala na sve nacine da resi problem ali eto,magarac kao ti to ne razume..verovatno bi i za svoju majku tako rekao
Kg
01/03/2021 at 5:36 pm
Jel Vi mislite da hitna pomoć treba da izlazi na teren zato što nema ko da čuva decu nekome? Žena uopšte nije zvučala uznemireno, a dr iz hitne pomoći su bili baš prijatni. Nije na odmet biti malo realan.
Neko ko zha
02/03/2021 at 4:37 pm
Alo, ovde se radi o bolu u grudija zeni od 65 god. Hitna je morala odmah da izadje na teren, sta spominjes jwlo dete, ono nije tema rasprave. Mora da i ti nosis beli mantil
Bogdanović
04/03/2021 at 8:12 am
Toliko o tome koliko ti poznaješ kako ko zvuci kad mu nije dobro,“doktore“!!!
Milos
01/03/2021 at 2:21 pm
Hitna pomoc, ne treba da gleda u pasulj nego treba da dodje na poziv za to su placeni, treba ukinuti hitnu pomoc da bar znamo da je nema ovako ima je samo ako imas vezu da je pozoves, sramota
Suzana Kraj.
01/03/2021 at 11:30 am
Kada sam pala na ulici i izomila 3 rebra pozvala sam hitnu Iz Kg .Rekli su mi da idem kod svog doktora jer je radni dan.
Ljubica
01/03/2021 at 11:39 am
Žena ima bolove…zato vas i zoveeee…a vi joj ne pomažeteeeee…..kažete da uzme kardiopirin…
Dotrčiteeeee….hitno jeeee….!!!!!. Ispitujete je i isleđujeteeee kao krivca…krivca što vam se javila!!!
Анонимни
01/03/2021 at 12:32 pm
Da li ti mislis da hitna pomoc treba da dodje za svakog ko ima bolove??
Pa oni bi ceo dan samo trcali od kuce do kuce jer nekome nije dobro iz ko zna kojih razloga. Nemojte da ste smesni, zna se za sta i zbog cega hitna pomoc izlazi na teren. A doktor donosi odluku na osnovu podataka koje dobije od pacijenta i mora da ga isputuje „kao krivca“ (sto ti kazes) i na osnovu procene kako pacijent zvucu u razgovoru.
Da nam je zdravstvo onako kakvo svi znamo da jeste, jeste. Jos je i gore ali nisu bas ni uvek oni krivi.
Дракче Тормак
01/03/2021 at 2:10 pm
Па зато је и та служба, зато их народ и плаћа. Можда је у 99 % случајева безазлено, али сачувати и 1 промил људских живота, а не 1% је велика добит.
Kolex
01/03/2021 at 11:34 pm
Ti si iskreno receno glup covek jer na ovakav poziv hitna pomoc treba odmah da reaguje i da šalje vozilo a ne kao ova sto je ispala idiot i sad moze da odgovara znam o cemu pricam jer u kuci imam dvoje koji su imali infarkt srecom zivi su jer su odmah poslali vozilo hitne pomoci
Данијел
01/03/2021 at 11:53 pm
Не лупетај безумниче.Сигурно и ти радиш за ове убице у мантилима.
Pravda
03/03/2021 at 10:09 pm
Pa sta je priortet?!Zar bol u grudima nije ,pitam ja tebe ,znalac???!!!
Max
01/03/2021 at 11:55 am
Ako izuzmemo arogantan i pomalo bezobrazan nastup poslednje doktorke (mada mislim da ni ona nije nešto pogrešila), ovde manje-više nema nekih problema. Strašno je što je žena umrla ali ona na snimcima ne žvuči tako kao da ima infarkt.
Kao što piše u prethodnom komentaru, šta se dešavalo posle i gde su sinovi ili bilo ko od rodbine i prijatelja koji je mogao ili trebao da je vodi kod lekara je verovatno neka druga priča.
Milos
01/03/2021 at 2:18 pm
Ne daj boze nekih zdravstvenih problema, samo u Beograd, ovi u Kragujevcu ne znaju kijavicu da izlece,mnogo ljudi su upropastili, na zalost al je tako. Oni lelari koji znaju posao ili su u Bg ili su otisli preko
Анонимни
01/03/2021 at 10:19 pm
Tačno je sve
Tanja s
02/03/2021 at 12:07 am
I oni vasi preko prave greske.ali klinika mora da prikrije jer bi svi bili u zatvoru.
Nije ni tamo kao sto se misli,vole i oni kurve iz farm.kuca.nikad nisu pregledale coveka…
Maki
01/03/2021 at 5:20 pm
Nista cudno zvala sam za dete od 2.5god usred gysenja pomodrelo’naravno niti su dosli Jos su spustili muzu slusalucu.sami smo spasili cerkicu.tyzno Ali istinito takva je situacija u Kg
Maja
01/03/2021 at 5:31 pm
Stoke jedne nestrucne ,i moja majka je tako umrla isto
Caka
01/03/2021 at 7:15 pm
Sram vas bilo vi ste sramota našeg zdravstva gde će vam duša
Бисер
01/03/2021 at 8:13 pm
Због таквих лекара ја сам изгубила дете…..срамота је какво здравство имамо
Ana
02/03/2021 at 12:02 am
Bol u grudima?Ozbiljan simptom.Ako lekar pogresi iz neznanja ili nenamerno,treba oprostiti.
Ako lekar ne zeli ili nece da pomogne,to je za osudu.
Zna svaki lekar sta znaci bol u grudima,zena je uporno ponavljala.Razgovor na telefon je neprofesionalan!!!Sram vas bilo.
I vasa kragujevcanka ubi coveka u inostranstvu jer je neznalica ali droca prodje jer mora da se prikrije da ne kazne kliniku….Bog ce vam suditi olosi
Kresimir Bartulovic
02/03/2021 at 6:56 am
Citam komentare i ne verujem sta pisu neki. Ako je covek u glasu smiren, znaci da nije panicar, ne znaci da mu nije hitno. Dakle zato se i zove HITNA POMOC. Isto kao da vam gori kuca, a vi ste smireni glasom i zovete vatrogasce, a oni prepoznaju u vasem glasu da nije hitno i kazu vam da malo provetrite kucu. I to je to. A kad ono, izgoriste i vi i kuca kasnije. Da jadnoj zeni nije bilo hitno, ne bi ni zvala hitnu pomoc vec bi zvala svog doktora.
Bojana
02/03/2021 at 8:47 am
Pozvali smo hitnu pomoć kada je moj otac imao prvi infarkt (bio je na zemlji od bolova), nisu došli – da popije redovnu terapiju…mi smo ga vozili. Kada se desio drugi infarkt, mnogo ozbiljniji, došli su posle 22 minuta (živimo na 5 minuta od hitne pomoći, a u 5 ujutru kada smo zvali je to verovatno 2 minuta), bez potrebne opreme iako su znali o čemu se radi, pa su se vraćali po istu… otac nije preživeo. Ali, lepo je što svako jutro uredno dođu u Vegu na doručak i mi ih lepo propustimo da ne čekaju.
Stevan Šašljin
02/03/2021 at 1:48 pm
Realno, žena nije panično zvala Hitnu pomoć (oni nisu vidovnjaci), već je bila smirena u pozivima. NE branim medicinsko osoblje, koje NAM je katastrofa o i uglavnom 50% NE OBRAZOVANO. Sin dotične upokojene je trebao da baci alat i dođe do Majke ili organizuje nešto u komšiluku. Pišem kao osoba koja je izgubila OBA roditelja i imao slično iskustvo Žalosno
Brat Si Dji
02/03/2021 at 9:23 pm
I ove godine kao i prošlih za najbolji posao je izabran državni posao.Boli te uvo za ljude što te plaćaju