Reportaža
Neko je naftom uništio neprocenjiv čempres u kragujevačkoj Bresnici!
Čempres je Dragomir Stanojević decenijama pažljivo negovao. Jednostavno, ova vrsta teško uspeva u Šumadiji, a najbliži se nalazi u Podgorici. Onda je neko po njemu prosuo naftu!? Nije mu bilo spasa
„Tačno 42 godine bio je star jedan od čempresa koje sam uspeo da odnegujem iz semenke do pravih lepotana. Seme mi je doneo iz Bijele u Crnog Gori čuveni novinar „Svetlosti“ Dragoslav Petković Pele.
-Gajio sam ih sa posebnom pažnjom, velika je ljubav u njih utkana. Onda je neko jednostavno prosuo naftu. Namerno. Nije bilo nikakve šanse da preživi. Zvao sam stručnjaka koji je pokušao sve, ali jednostavno nije bilo pomoći. Odmah mi je rekao da je u pitanju nafta. Nekome su smetale iglice i šišarke koje sa čempresa opadaju. Znam i kome ali to je manje važno. Više od četiri decenije sam ih negovao“, priča nam Stanojević. Iako je potrešen i uvređen- nije izgubio veru u ljude. Kaže da oprašta ali i da ne razume…
Slobodan o čijim smo zanatima i hobijima pisali pre nekoliko meseci kaže da je čemprese na našem podneblju gotovo nemoguće uzgajati.
„Ne trujte mi čemprese…“
„Svašta sam radio da moje čemprese aklimatizujem. Iznosio sam ih po par sati na zimu pa vraćao u toplu sobu. Tako se postiže otpornost na naše uslove koji su za morsko drvo veoma nepovoljni. Čempresi su kalemljeni na Tisovinu retko i sveto drvo. To dodatno otežava njihovo održavanje. Posle kiše miris čempresa je neverovatan, bukvalno kao da se nalazite recimo negde u Boki“, priseća se Slobodan, čovek sa devet zanata u deset prstiju. Seća se ne tako davnog vremena kada su sva stabla blistala u svoj svojoj lepoti. Priseća se i da su prilikom radova na proširenju ulice doktor
osušeni čempres donet je iz Crne Gore pre 42 godine
a Jovana Ristića dolazili ljudi iz lokalne samouprave sa stručnjacima iz JKP „Zelenilo“ da zaštite stabla od eventualnih oštećenja. Kolika je šteta učinjena sušenjem jednog mojih stabala najbolje možete da shvatite ako znate činjenicu da su najbliži čempresi mojima oni koji se nalaze u Podgorici. Ostalo ih je osam i iskreno se nadam da više nikome neće pasti na pamet da ih uništava. Grehota je da neko namerno uništi plemenito drvo koje, prema nekim izvorima, može da živi i do pet stotina godine“, završava svoju priču Slobodan. I ponavlja. Može da oprosti- ali ne može da razume!
ucentar.rs
!!! Zapratite nas i na FB najnovije vesti, događaji i afere iz Kragujevca i Šumadije na https://www.facebook.com/ucentarkg/
skinite našu android aplikaciju
https://play.google.com/store/apps/details?id=com.nepes.ucentarr
Ne propustite:
POSNA MUĆKALICAZa ovo jelo potrebno je:– 150 gr soje u komadićima– 1 list lovora– 2 čena belog luka– 1 kg crnog luka– 1 kg sitno seckane paprike– 1/2 kg seckanog oljuštenog paradajza– 1/2 l soka od paradajza– 1 kašika ljute tucane paprike– 2 kašike sitno seckanog lista peršuna– ulje– so i biberPRIPREMA:Sitno neseckani crni luk prodinstati na zagrejanom ulju zajedno sa paprikama u zatvorenoj posudi. Kada ispari tečnost dodati paradajz i dinstati dok tečnost ponovo ne ispari.U drugoj posudi kuvati komadiće soje sa lukom i lovorovim listom dok ne omekša. Skuvan u soku ocediti i dodati je povrću, dodati tucanu ljutu papriku i naliti sokom od paradajza, posoliti, pobiberiti i kuvati na umerenoj vatri dok se jelo ne zgusne. Na kraju dodati sitno seckani peršun.Posnu mućkalicu je idealno poslužiti sa kuvanim krompirom.PRIJATNO!
Ne propustite:
Dejan Živković iz sela Sepci kod Rače jedini je potkivač konja u tom kraju.
Jedan je od najstarijih zanata, koji je ranije bio jako cenjen i jako tražen, polako izumire.
Žitelji Rače kažu da je Dejan Živković najbolji u ovom specifičnom poslu kojim se bavi decenijama unazad.
Nastavio je porodičnu tradiciju i sa 14 godina je počeo da potkiva plemenite životinje.
Nekada su konji bili života vredni, jer je na njima počivalo celo domaćinstvo, i tada je bilo mnogo više posla, sada se ovim životinjama bave isključivo ljubitelji i tek po neki domaćin.
Iako deluje prosto, ovaj zanat nije nimalo lak, a majstor je bitan isto koliko i veterinar.
Mora da ima čvrstu i stabilnu ruku, da bude miran i dobro raspoložen jer konji su izuzetno senzibilne životinje.
Kao i većina zanata i održivost potkivača vrlo je nezivesna.
Pre je u svakom selu bilo po njih nekoliko, a sada je broj takvih majstora drastično smanjen u čitavoj Srbiji. Dejan kaže da će svoje znanje i iskustvo preneti sinu, ali i bilo kome ko bude imao želju da potkiva konje.
Konj uvek mora da ima zdrava kopita kako bi slobodno galopirao i to zahvaljujući ovakvim potkivačima.
Foto :Rtk
Ne propustite:
Tri lepotom blagoslovena događaja u rajskoj divoti našeg gružanskog zavičaja. Nesvakidašnji 
jubilej druge po starosti školske ustanove u Gruži-dva veka škole u Borču. Kroz svoje postojanje, opismenila je mnogo značajnih velikana srpske istorije i iznedrila jednog bogougodnika, oca Jeliseja Popovića.
Slava manastira Kamenac- najveća svetinja Donje Gruže je zahvaljujući divnom sestrinstvu proslavila svoj dan. Verni narod je i danas, kao i u mnogim vekovima koji su prošli, u molitvi i zajedništvu zagrlio sveto Pravoslavlje u zadužbini despota Stefana.
Slava crkve u Grivcu- jedna od najlepših i najveličanstvenijih gružanskih bogomolja. Prođu ljudi pokraj nje, nesvesni značaja ovog hrama u kome je Sveti vladika Nikolaj održao jednu od svojih najlepših beseda. Uskoro slavi vek postojanja, a Gružani će taj događaj ulepšati ljubavlju, radošću i pesmom.
Divna li si, Gružo naša!
Marko S. Marković/Ti si Gružo srce Srbije
foto: prinskrin FB
ucentar.rs
Ne propustite:
-
fokus4 седмице agoAman preuzima deo Trnave Promet? Nezvanične informacije o velikoj poslovnoj akviziciji
-
Društvo3 седмице agoSEZONA SLAVA U PUNOM JEKU , OVO JE CENOVNIK POSNOG I MRSNOG SLAVLJA!
-
Društvo2 седмице agoIVAN JE VLASNIK NAJUSPEŠNIJE NOVINSKE AGENCIJE U UNUTRAŠNJOSTI SRBIJE, ZA ŠEST GODINA PROŠAO TRNOVIT PUT OD MALE KUĆE ZA KOJU NIKO NIJE ZNAO DO MEDIJA ČIJE VESTI SADA PRENOSE SVI
-
fokus6 дана agoISTORIJSKI PROMAŠAJ SRBA! Na današnji dan stvorena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca
-
fokus3 седмице agoSrećna slava, domaćini! Danas je ĐURĐIC, pomaže nevoljnicima, ne rade se teški poslovi
-
Društvo4 седмице agoNa svakom fakultetu postoji bar jedan predmet koji je studentima najveći izazov
-
aktuelno2 седмице agoSrećna slava, domaćini! SVETI Mrata- sneg do vrata!
-
fokus2 седмице agoSrećna slava domaćini! Danas je Aranđelovdan, slavimo živog sveca!
nikanor
04/03/2021 at 7:20 pm
Ne verujem u ovu priču, jednostavno se drvo razbolelo, možda od zagađenosti vazduha, i odumrlo. Uvek je neko drugi kriv…
dragandragan
05/03/2021 at 3:06 pm
cak se vidi i da je ziva ograda odumrla tako da ne verujem da je to namerno uradjeno…
rainyday
04/03/2021 at 7:26 pm
Najbliži čempres se nalazi u Milovana Glišića, odnegovao ga je moj pokojni svekar iz semenke donete sa Biokova, i stariji je bar par godina od ovog 🙂 Svejedno, velika je šteta ,to je divno, veliko drvo, i zaista je grehota što je propalo 🙁
Maja
05/03/2021 at 10:58 am
Kakav smo mi olos od naroda