Poveži se sa nama
Admiral

Reportaža

Na današnji dan, 18. marta 1783. godine rođen je Knjaz Miloš

Published

on

Najstariji od tri sina Teodora Mihailovića i Višnje Urošević, rodonačelnik dinastije Obrenović, rođen je u Dobrinji na Todorovu subotu. 

RUDNIK foto: Katarina Jocić Ilinčić

Posle smrti oca, početkom XIX veka preselio se u Brusnicu kod svog brata po majci Milana Obrenovića. Tu je vrlo brzo počeo da se bavi uzgojem i trgovinom stoke. Zajedno sa polubratom od koga kasnije preuzima prezime polazi sa Karađorđem u Prvi srpski ustanak. Svojom hrabrošću i ratničkom veštinom dokazao se u bitkama na Savi i Drini, posebno u boju na Ravnju 1813. godine.

Podizanjem novog, Drugog srpskog ustanka u Takovu, na Cveti 1815. godine biva proglašen za njegovog vođu. Predvodeći Srbe u uspešnim bojevima protiv Turaka na Ljubiću, Paležu, Požarevcu, Kragujevcu, Karanovcu i Dublju, avgusta 1815. pristupio je pregovorima koji će potrajati čitave dve decenije.
Vešt strateg, diplomata i državnik izborio se za srpsku autonomiju unutar Turskog carstva čiji je najveći domet bila nezavisna unutrašnja uprava. Istovremeno, pregovaračkom veštinom ali i potkupljivanjem korumpiranih turskih prvaka, isposlovao je i značajno teritorijalno proširenje države u nastanku kao i nasledno kneževsko dostojanstvo.
Veliki Miloš, kako ga je narod prozvao, bio je apsolutistički vladar sklon samovolji i brutalnosti što je izazivalo česte bune protiv njegove vladavine. Miloševu opoziciju, potpomognutu narodnim besom zbog njegovog despotizma, snažno su podržavali i Turska i Rusija tako da je pod tim pritiskom bio prinuđen da abdicira u korist starijeg sina Milana.
Sledeće dve decenije u izgnanstvu intenzivno je radio na svom povratku u Srbiju. Konačno, odlukom Svetoandrejske skupštine 1858. godine ponovo je izabran za kneza gde će ostati naredne dve godine. Ozbiljno bolestan, umire u svom Topčiderskom konaku septembra 1860. godine. Sahranjen je uz najveće počasti u Sabornom hramu u Beogradu. Uloga Miloša Obrenovića u konačnom oslobođenju Srbije i postavljanju temelja moderne srpske države stavljaju ga u red najznačajnijih ličnosti naše istorije.
O načinu vladavine Miloša Obrenovića svedoči pismo koje mu 1832. upućuje Vuk Karadžić…
-„…opet na kratko da kažem: s vladanjem vaše svetlosti tamo niko nije zadovoljan, ama baš niko, osim vaša dva sina, a i oni da su malo stariji, može biti da bi bili nezadovoljni. Valjalo bi narodu dati pravicu ili, kao što se u Evropi govori, konštituciju… da se odredi način praviteljstva i da se ono postavi. Svakom čoveku život da se osigura i imanje i čast, da svak svoj posao koji nikom nije na štetu može raditi po svojoj volji i po svojoj volji živeti. Da svaki čovek zna šta mu je činiti, da se ne boji ni vas niti ikoga drugog, da niko nikome na silu ne služi… Danas u Srbiji praviteljstva nema nikakvoga nego ste praviteljstvo vi sami; kad ste vi u Kragujevcu i praviteljstvo je tamo, kad ste vi u Požarevcu i praviteljstvo je tamo, kad ste vi na putu i praviteljstvo je na putu…
Neki izvori o Milošu govore da je zbog svoje uloge u oslobađanju Srbije od vekovnog turskog ropstva prozvan „Ocem otečestva“. Navode da je bio tipičan Šumadinac, srednjeg rasta, krupne i snažne građe, okruglog, rumenog lica i prodornog pogleda. Iako je bio nepismen dokumenta namenjena dvorovima u Carigradu, Beču i Peterburgu diktirao je iz glave. Kako bi se uverio da ga pisar nije nasamario i napisao nešto drugo do onoga što je naredio, Miloš je pozivao po nekoliko pismenih ljudi da napisano pismo naglas pred njim pročitaju. Nekoliko čitanja bilo je nužno da se ne bi dogodilo da su pisar i „čitač“ u kakvom dosluhu ili zaveri.

ucentar.rs foto: printskrin/fb

!!! Zapratite nas i na FB  najnovije vesti, događaji i afere iz Kragujevca i Šumadije na https://www.facebook.com/ucentarkg/
skinite našu android aplikaciju
https://play.google.com/store/apps/details?id=com.nepes.ucentarr

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

fokus

Vodič kroz post: POSNA MUĆKALICA

Published

on

 
POSNA MUĆKALICA
 
Za ovo jelo potrebno je:
– 150 gr soje u komadićima
– 1 list lovora
– 2 čena belog luka
– 1 kg crnog luka
– 1 kg sitno seckane paprike
– 1/2 kg seckanog oljuštenog paradajza
– 1/2 l soka od paradajza
– 1 kašika ljute tucane paprike
– 2 kašike sitno seckanog lista peršuna
– ulje
– so i biber
 
PRIPREMA:
 
Sitno neseckani crni luk prodinstati na zagrejanom ulju zajedno sa paprikama u zatvorenoj posudi. Kada ispari tečnost dodati paradajz i dinstati dok  tečnost ponovo ne ispari. 
U drugoj posudi kuvati komadiće soje sa lukom i lovorovim listom dok ne omekša. Skuvan u soku ocediti i dodati je povrću, dodati tucanu ljutu papriku i naliti sokom od paradajza, posoliti, pobiberiti i kuvati na umerenoj vatri dok se jelo ne zgusne. Na kraju dodati sitno seckani peršun.
Posnu mućkalicu je idealno poslužiti sa kuvanim krompirom. 
 
PRIJATNO!
 
 
Continue Reading

fokus

Dejan Živković jedini potkivač konja u Rači i okolnim selima

Published

on

By

Dejan Živković iz sela Sepci kod Rače jedini je potkivač konja u tom kraju.

Jedan je od najstarijih zanata, koji je ranije bio jako cenjen i jako tražen, polako izumire.

Žitelji Rače kažu da je Dejan Živković najbolji u ovom specifičnom poslu kojim se bavi decenijama unazad.

Nastavio je porodičnu tradiciju i sa 14 godina je počeo da potkiva plemenite životinje.

Nekada su konji bili života vredni, jer je na njima počivalo celo domaćinstvo, i tada je bilo mnogo više posla, sada se ovim životinjama bave isključivo ljubitelji i tek po neki domaćin.

Iako deluje prosto, ovaj zanat nije nimalo lak, a majstor je bitan isto koliko i veterinar.

Mora da ima čvrstu i stabilnu ruku, da bude miran i dobro raspoložen jer konji su izuzetno senzibilne životinje.

Kao i većina zanata i održivost potkivača vrlo je nezivesna.

Pre je u svakom selu bilo po njih nekoliko, a sada je broj takvih majstora drastično smanjen u čitavoj Srbiji. Dejan kaže da će svoje znanje i iskustvo preneti sinu, ali i bilo kome ko bude imao želju da potkiva konje.

Konj uvek mora da ima zdrava kopita kako bi slobodno galopirao i to zahvaljujući ovakvim potkivačima.

Foto :Rtk

Continue Reading

fokus

Lepa li si Gružo, Šumadijo, Srbijo… Mala Gospojina u gružanskom kraju

Published

on

Tri lepotom blagoslovena događaja u rajskoj divoti našeg gružanskog zavičaja. Nesvakidašnji jubilej druge po starosti školske ustanove u Gruži-dva veka škole u Borču. Kroz svoje postojanje, opismenila je mnogo značajnih velikana srpske istorije i iznedrila jednog bogougodnika, oca Jeliseja Popovića.
Slava manastira Kamenac- najveća svetinja Donje Gruže je zahvaljujući divnom sestrinstvu proslavila svoj dan. Verni narod je i danas, kao i u mnogim vekovima koji su prošli, u molitvi i zajedništvu zagrlio sveto Pravoslavlje u zadužbini despota Stefana.
Slava crkve u Grivcu- jedna od najlepših i najveličanstvenijih gružanskih bogomolja. Prođu ljudi pokraj nje, nesvesni značaja ovog hrama u kome je Sveti vladika Nikolaj održao jednu od svojih najlepših beseda. Uskoro slavi vek postojanja, a Gružani će taj događaj ulepšati ljubavlju, radošću i pesmom.
Divna li si, Gružo naša!

Marko S. Marković/Ti si Gružo srce Srbije

foto: prinskrin FB 



ucentar.rs 

Continue Reading

Najpopularnije