žive u centru Kragujevca- a ujedaju ih pacovi.. 19 porodica u „Koloniji“ živi u paklu!
U Centar
Posted On 01/04/2021
6
Projekat zamene stambenog prostora po sistemu kvadrat za kvadrat u kragujevačkom naselju Stara radnička kolonija od samog početka bio je predmet mnogih spekulacija. Naselje drvenih i zidanih baraka, nastalo iz ratne reperacija 1929. više ne postoji, a 
ogromna većina „Kolonaca“ danas živi u modernim stanovima u neposrednoj blizini. Svi koji su u ranijoj fazi otkupili barake i bili uknjiženi u Katasrtu, danas su vlasnici stanova koje su od lokalne samouprave dobili u zameni po kriterijumu kvadrat barake za kvadrat novogradnje. U ulicama Laze Marinkovića i Prvoslava Stojanovića postoje još dve barake i „kula“ koje nisu porušene, a u njima živi 19 porodica u potpuno nehumanim uslovima. Gradski oci i republika međusobno prebacuju odgovornost jer su preostali objekti pod zaštitom države pa je nemoguće upodobiti ih za život dostojan čoveka. Vladimir Dobi, bivši član gradskog veća zadužen za investicije i upravljanje projektima u decembru prošle godine posetio je žitelje ovog sumornog kvarta i najavio da bi grad mogao da uđe u rušenje objekata i raseljavanje njihovih vlasnika. Tada se čulo da je isključen model kvadrat za kvadrat te da je moguće učešće grada 50 procenata od vrednosti stambene jedinice. Danas se govori da je taj procenat pao na 30 odsto.
ogromna većina „Kolonaca“ danas živi u modernim stanovima u neposrednoj blizini. Svi koji su u ranijoj fazi otkupili barake i bili uknjiženi u Katasrtu, danas su vlasnici stanova koje su od lokalne samouprave dobili u zameni po kriterijumu kvadrat barake za kvadrat novogradnje. U ulicama Laze Marinkovića i Prvoslava Stojanovića postoje još dve barake i „kula“ koje nisu porušene, a u njima živi 19 porodica u potpuno nehumanim uslovima. Gradski oci i republika međusobno prebacuju odgovornost jer su preostali objekti pod zaštitom države pa je nemoguće upodobiti ih za život dostojan čoveka. Vladimir Dobi, bivši član gradskog veća zadužen za investicije i upravljanje projektima u decembru prošle godine posetio je žitelje ovog sumornog kvarta i najavio da bi grad mogao da uđe u rušenje objekata i raseljavanje njihovih vlasnika. Tada se čulo da je isključen model kvadrat za kvadrat te da je moguće učešće grada 50 procenata od vrednosti stambene jedinice. Danas se govori da je taj procenat pao na 30 odsto.
„Znamo kako se ranije radilo, kvadrat za kvadrat. Po kom osnovu i ko je naše porodice proglasio građanima drugog reda? Odakle meni 70 posto da učestvujem u kupovini novog stana ako dođe do raseljavanja? Barake koje su porušene pre par meseci zamenjene su po starom principu, zašto smo mi diskriminisani“?, pita se Miloš Laban koji živi u jednoj od baraka sa svojom porodicom. Kaže da su iz Gradske uprave tražili da se svi vlasnici „upišu u katastar“ i da pripreme drugu dokumentaciju. Rok za ove radnje bio je 15. decembar prošle godine.„Od tada nam se niko više nije javio, a koliko znam Dobi je podneo ostavku. Ovde je nemoguće živeti, sve se raspada, kanalizacija, struja, zidovi, plafoni… Ipak ne možemo da prihvatimo nove uslove jer jednostavno nemamo para za to. Dosta toga bih mogao sam da popravim ali ove ruševine su pod zaštitom države i nikakvi radovi nisu dozvoljeni“, zaključuje Laban i dodaje da je neverovatno da plaća istu visinu poreza kao i komšije prekoputa koji žive u Smolvilu jer se i tamošnji moderni stanovi i polusrušene drvene barake nalaze u takozvanoj „A zoni“.
Milka Vasiljević iz susednog stana kaže da je ujeo pacov. Povreda je bila ozbiljna, zahtevala je detaljne analize.
„Pacova su odneli za Beograd na neki institut da provere da li je nečim zaražen. I sada osećam strah i ne mogu da se oporavim od tog šoka jer su pacovi ovde svakodnevica. Naravno da želim da se odselilim odavde ali ako traže učešće od 50 ili 70 posto, to je jednostavno nemoguće. Moram da ostanem ovde, makar me pacovi pojeli“, žali se ova penzionerska koja u baraci živi duže od četrdeset godina.
I Daliborka Dakić pre nekoliko nedelja doživela je da je ujede pacov.
„Bila sam u dnevnom boravku. Prestravila sam se kad sam ga videla i mahinalno pokušala da ga odgurne rukom kad me je zgrabio za prst. Nekako sam drugom rukom uspela da ga zbacim. Sve bih učinila da ova agonija prođe i da i nas rasele kao što su raselili celu Koloniju. Za nas međutim ne važe isti aršini. Mi niti smo carski niti spahijski. Ima praznih stanova, mogu da nas pomere iz ovog čemera ali jednostavno neće“, zaključuje ova penzionerka pitajući se „Da li smo kažnjeni i ako jesmo, kada i da li ističe ta kazna“. Dodaje da se se u polusrušeni objekat u neposrednoj blizini na divlje uselila trojica muškaraca. „Tamo nema struje ni vode. Nuždu vrše maltene svuda okolo. Pored svega ovde je i smrad postao nepodnošljiv“, kaže ona.
Za svih devetnaest porodica koje žive u ovim nehumanim uslovima, pored problema sa pacovima, prljavštinom, dotrajalim instalacijama i šta još sve ne, zajedničko je i to da, kako kažu, „ne pristaju na ulogu građana drugog reda“.
Ne propustite:
„Boli me đon“ je genijalno ime obućarske radnje koje je oduševilo Kragujevac!
"Ljubav uzvraća udarac"!- kaže Ana Petrović, naša poznata slikarka za UCENTAR
KAKO NAS KRADU PRODAVCI DRVA!
Od Svetog Ilije sunce sve milije- danas deci mažite obraze medom!
PETROVDAN u Srbiji: u Rađevini sveštenik poveo kolo- igra se za DUKAT!
Selo Gornja Crnuća u nestvarnoj lepoti Šumadije!
