Poveži se sa nama
Admiral

Reportaža

o novoj knjiizi Gorana Šobića Sirana- „Šamar“ kao samoosvešćenje!

Published

on

Nema puno rock autora koji su pored pisanja pesama za bend objavili i knjigu pesama ili roman. Pomenućemo Nikolu Vranjkovića, Marčela, Kebru, Mikija Radojevića, Miljana Markovića, Boru Đorđevića. Njima ćemo pridodati ime Gorana Šobića Sirana, vođe grupe „Zid Mortal“  koji nas je obradovao svojom trećom knjigom, savremene srpske poezije, pod nazivom „Šamar“

Nakon albuma „Iskon“, „Svemir i ljudska glupost“ i „Monopol i riziko“ kao i nakon knjiga „Ovde ko uđe ne izlazi živ“ i „Berger je kriv“ Sirano nas vodi na novi misoni rolerkoster prepun emocija satkanom u delu naizgled jednostavnog naziva – „Šamar“.

„Šamar može biti koristan, on je simbol vaspitne mere ali i osvešćivanja. Na neki način kao da smo primorani da se navikavamo na šamare koje nam život daje, pokušavamo da ih prevaziđemo, ali nam mogu biti i podstrek da uzvratimo životu šamar jer sa njim ih najviše i razmenjujemo“ – kaže Goran Šobić Sirano.

Na naslovnoj strani je slika dlana u zamahu na kojem su istetovirane godine. Očigledna je poruka autora da se pripremimo na preispitivanje prošlosti čitajući ove stihove u kojima Sirano ne odstupa od svoje prepoznatljive narativne potke, i dalje su mu teme emotivno teške, mada je ovaj put razdragano sumoran.

„Ako morate da nosite teret ne znači vam ništa što je težak“ kaže već na prvim stranama Sirano. Teret umetnosti, poruke, ostavštine za budućnost, održivosti, teret da se ne odustane, teret da istrajavate da verujete, teret koji vas stalno ometa. Aktuelna pandemija virusa je bila još jedan teret, takoreći šamar, a zbog kojeg ova knjiga nije prigodno promovisana. Muzičari, slikari, fotografi, glumci su dobili još jedan teg na leđima kao da im nije dovoljno to što su umetnici.

„Danas očekivati od umetnosti da nas izdržava, da bude opšte prihvaćena i da umetnika izdigne na nivo društvene pogodnosti je nadrealno. Umetnik danas ne opisuje stvarnost kakvom je vidi nego ostavlja amanet da neko jednog dana može s ponosom dokazati da nije sve bilo samo proizvod nagona u bespoštednoj borbi za opstanak“ – dodaje Sirano.

U svojoj davno napisanoj pesmi „Šta očekuješ“ Sirano je napisao stih „Ti si tako lepa, dok ti govorim smeškaš se, i ljubiš me bezbrižno baš, ni ne sluteći da živimo tuđe živote i da tuđi životi žive nas…“ i poručio da dok nam otimaju vreme jer brinemo tuđe brige i bavimo se besmislenim detaljima iz tuđih života zapostavljamo one najvrednije, sopstvene. Stoga je knjiga „Šamar“ najbezazleniji način bezrezervnog povratka u svoja sećanja a koji ste sami sebi dužni jer vas na to obavezuju svi šamari koje ste dobili od života – zaključuje Predrag Mitrović.



ucentar.rs foto: privatna arhiva
!!! Zapratite nas i na FB  najnovije vesti,
događaji i afere iz Kragujevca i Šumadije na FB UCENTAR
skinite našu aplikaciju ANDROID
Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

fokus

Lepa li si Gružo, Šumadijo, Srbijo… Mala Gospojina u gružanskom kraju

Published

on

Tri lepotom blagoslovena događaja u rajskoj divoti našeg gružanskog zavičaja. Nesvakidašnji jubilej druge po starosti školske ustanove u Gruži-dva veka škole u Borču. Kroz svoje postojanje, opismenila je mnogo značajnih velikana srpske istorije i iznedrila jednog bogougodnika, oca Jeliseja Popovića.
Slava manastira Kamenac- najveća svetinja Donje Gruže je zahvaljujući divnom sestrinstvu proslavila svoj dan. Verni narod je i danas, kao i u mnogim vekovima koji su prošli, u molitvi i zajedništvu zagrlio sveto Pravoslavlje u zadužbini despota Stefana.
Slava crkve u Grivcu- jedna od najlepših i najveličanstvenijih gružanskih bogomolja. Prođu ljudi pokraj nje, nesvesni značaja ovog hrama u kome je Sveti vladika Nikolaj održao jednu od svojih najlepših beseda. Uskoro slavi vek postojanja, a Gružani će taj događaj ulepšati ljubavlju, radošću i pesmom.
Divna li si, Gružo naša!

Marko S. Marković/Ti si Gružo srce Srbije

foto: prinskrin FB 



ucentar.rs 

Continue Reading

aktuelno

Od Svetog Ilije sunce sve milije- danas deci mažite obraze medom!

Published

on

Danas, 2.avgusta Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Ilindan, dan posvećen Svetom Iliji, čuvaru od oluja, gromova i vatre.
Kad na Svetog Iliju grmi i udaraju gromovi, veruje se da svetac gađa đavole pa se ne valja krstiti. Veruje se i da valja prepoznati mesto gde je udario grom jer se tu krije nečastivi. 
Po predanju, na Svetog Iliju prepodne je leto, popodne jesen. Nakon ovog dana više se ne kupa u rekama.
Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsitnije i najtoplije dane u godini, a običaj je da se na njegov praznik me radi u polju kako se ne bi navukao gnev svetitelja. Po jednom od narodnih običaja tri dana pre i tri dana posle Ilindan ne peru se rublje. 
Narodna izreka kaže „od Svetog Ilije sunce sve milije“. 
Na ovaj dan, veruje se, valja jesti med da bi se sačuvalo zdravlje, a majke deci medom mažu obraze kako bi tokom godine bila vesela. 
Narod se Svetom Iliji moli da „otkloni pravedno gnev Božji i izbavi sve gradove i sela naša od suše i gladi, od strašnih bura, od napada neprijatelja i međusobne borbe“.


ucentar.rs

Continue Reading

fokus

Braćo Srbi srećan Vam VIDOVDAN!

Published

on

„Ja ne odlučujem prema tome kolika sila mi preti već po tome koliku svetinju branim“- reči su Kneza Lazara koje je izgovorio pred Kosovski boj na današnji dan 1389.godine. Mnogi Srbi su to, izgleda zaboravili.

I da pomenemo i čuvenu i najstariju srpsku kletvu u vremenu kada se opet odlučuje o sudbini Kosova i Metohije…

“Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i kolena,
A ne doš’o na boj na Kosovo:
Ne imao od srca poroda,
Ni muškoga, ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
Rujno vino, ni šenica bela!
Rđom kap’o, dok mu je kolena!”

Inače, Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.

Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371—1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.
Praznik je posvećen Caru Lazaru, jednom od srpskih velikana koji su vladali srpskim carstvom nakon smrti Dušana Silnog.

Nakon smrti cara Uroša, patrijarh Jefrem je tadašnjeg kneza Lazara, krunisao za srpskog cara. Lazar je slao izaslanstvo u Carigrad sa monahom Isaijom i molio se da se skine anatema sa srpskog naroda. 28. juna 1389. godine posle bitke na Kosovu, pobede srpske vojske i smrti sultana Murata, veliki deo turske vojske je krenuo u povlačenje, ali nekolicina se nije potpuno povukla i oni su kasnije u toku dana izvršili zasedu na cara Lazara i njegovo obezbeđenje i uspeli su da ga ubiju. Njegovo telo preneto je i sahranjeno u manastiru Ravanica kod Ćuprije.

Kada je počela seoba Srba, narod je njegove svete mošti sklonio i preselio u manastir Ravanicu na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, njegovo telo preneto je u Beograd, gde je počivao sve do 1988. godine kada je prenet u manastir Gračanicu na Kosovu. Odatle je 1989. godine, preneto u Lazarevu zadužbinu manastira Ravanicu, nadomak Ćuprije, gde i danas počiva.

Sagradio je mnoge crkve i manastire. Najpoznatiji su Ravanica i Lazarica. Takođe, obnovio je i manastire Hilandar i Gornjak, a bio je i ktitor ruskog manastira Pantelejmona.

Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.

Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371—1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.
Praznik je posvećen Caru Lazaru, jednom od srpskih velikana koji su vladali srpskim carstvom nakon smrti Dušana Silnog.

Nakon smrti cara Uroša, patrijarh Jefrem je tadašnjeg kneza Lazara, krunisao za srpskog cara. Lazar je slao izaslanstvo u Carigrad sa monahom Isaijom i molio se da se skine anatema sa srpskog naroda. 28. juna 1389. godine posle bitke na Kosovu, pobede srpske vojske i smrti sultana Murata, veliki deo turske vojske je krenuo u povlačenje, ali nekolicina se nije potpuno povukla i oni su kasnije u toku dana izvršili zasedu na cara Lazara i njegovo obezbeđenje i uspeli su da ga ubiju. Njegovo telo preneto je i sahranjeno u manastiru Ravanica kod Ćuprije. https://www.crkvenikalendar.com/datum-2018-6-28

Kada je počela seoba Srba, narod je njegove svete mošti sklonio i preselio u manastir Ravanicu na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, njegovo telo preneto je u Beograd, gde je počivao sve do 1988. godine kada je prenet u manastir Gračanicu na Kosovu. Odatle je 1989. godine, preneto u Lazarevu zadužbinu manastira Ravanicu, nadomak Ćuprije, gde i danas počiva.

Sagradio je mnoge crkve i manastire. Najpoznatiji su Ravanica i Lazarica. Takođe, obnovio je i manastire Hilandar i Gornjak, a bio je i ktitor ruskog manastira Pantelejmona.

 

 

Continue Reading

Najpopularnije