Hoće li Šumadija ove godine ostati bez šljiva!? Voćnjaci ugroženi mrazom

Nema čoveka u Šumadiji koji ima voćnjak zasađen šljivom, a da poselednjih dana ne gleda u nebo plašeći se mraza koji može da „obere“ procvetale voćke. Posebno posle pada temperature i sinoćnjeg snega.

Prema opštevažećem mišljenju ako se temperature spuste na minus pet i ispod- plodu nema spasa. Poslednjih večeri živa u termometru išla je i do minus tri.

jutros šljive u Šumadiji pod snegom.. foto: Maja Tijanić

-Ne valja ništa za voće. Ako bude mraz gotovo- kaže nam Mile Đokić iz sela Donja Trešnjevica kod Topole gde je visina snega trenutno desetak santimetara.

Poslednjih godina zasadi sa šljivom doživeli su pravu ekspanziju u centralnoj Srbiji. Republički zavod za statitstiku u svom prvom istraživanju o voćnjacima, tokom kog je ispitano više od 15.000 gazdinstava koji uzgajaju voće na najmanje jednoj petini hektara, pokazalo je da su šljive zasađene na više od 72.000 hektara ili 40 odsto svih voćnjaka.

povadio voćke prekjuče… Dragan Jovanović iz Zagorice

Glavna motivacija, kako kažu voćari bila im je u početku dobra otkupna cena „čačanske rane“ koja se izvozila za Rusiju. Posle stagnacije zahvaljujući praktično pljački preprodavaca pre par godina kada su selajci uslovljeni da prodaju obezvređenu šljivu za svega deset dinara za kilogram- sađenje voćnjaka ponovo je procvetalo. Prošle godine otvoreno je i nemačko tržište, tako da je situacija koliko toliko bolja.

– Ako uzmemo u obzir situaciju kod nas. U poslednjih nekoliko godina gajbe za pakovanje voća poskupile 50%, nadnice berača poskupile za 30%, hemija za zaštitu oko 20 ili 30%, nafta 30%, marže hladnjačara oko 30 do 50%. Ako na to dodamo troškove osiguranja, moj konačan odgovor je da ODUSTAJEM! Dovoljno debeo lanac, traktor sa dve vuče i čupaj. Dosta su ucenjivali seljaka- kaže Dragan Jovanović, iz sela Zagorica kod Topole koji je ovih dana izvadio svoj voćnjak.

Dimitrije Milovančević iz Topole

Za svoj voćjak od ekih 30-ak ari, ali od mraza strahuje i Dimitrije Dika Milovančević.

-Da je dobro ovo vreme nije, ali opet je bolje što je sa snegom jer on je zaštitio plodove koliko toliko. On praktično dođe kao izoloacija. Golomrazica bi sve odnela- kaže Milovančević koji je ovih dana ložio vatru u svom voćnjaku da bi održao potrebnu temperaturu i kako se to odvajkada u Šumadiji radilo. On obraćuje oko desetak hektara, i posvećen je zemljoradnji i uzgoju stoke. Razmišlja da proširi svoje imanje i zasadi voćnjake, ali još uvek procenjuje situaciju.

Na Rudniku visina snega je oko 15-ak centimetara i zavisi kakva će temepratura biti narednih dana. Maja Tijanić iz mesta Gledić, na istoimenoj planini kaže da je trenutno tempretura i pored velikog snega jedan stepen u plusu, ali da svi sa zebnjom isčekuju noć i da li će biti mraza.

Ovoga puta, složili su se naši sagovornici- sve je u Božijim rukama.



Mere zaštite od poznih prolećnih mrazeva

Najčešće mere zaštite od poznih prolećnih mrazeva su zadimljavanje i zaštita pomoću veštačke kiše, piše sajt www.poljosfera.rs

Primenjeno blagovremeno, uz obezbeđenje gustih dimnih zavesa, dimljenje povećava temperaturu za 0,5 °C do 1,5 °C, što je u izvesnim slučajevima dovoljno za ostvarenje zaštite cvetova voćaka od mraza.

zadimljavanje voćnjaka sinoć u Topoli

Zadimljavanje je kod nas najčešći vid zaštite jer je i najjednostavniji. Mogu se paliti bilo kakve prirodne materije koje su vlažne i daju gust dim.

Zaštita voćaka od mraza veštačkom kišom zasniva se na pretvaranju vode u čvrsto agregatno stanje pri čemu se oslobađa toplota koja može biti znatna i značajna za zaštitu cvetova od mraza.

šljive na Glediću jutros..

Prskanje voćaka se obavlja vodom, u vidu što finije izmaglice, i to u kritičnom vremenu, neposredno ispod nula stepeni, pa do prestanka kritične temperature (ne sme se prekinuti), da bi se svi organi zaštitili od izmrzavanja. Usled niske temperature voda se na svim organima voćaka koje kvasi brzo smrzava, formirajući po površini zaštitnu skramicu leda, dok unutrašnje tkivo usled oslobođene toplote pri tome nije ugroženo hladnoćom, jer se u njemu ne dešava smrzavanje.

U svetu se proizvode i mašine koje toplim vazduhom podižu temperaturu u zasadu, ili biološki preparati kojima se voćke tretiraju tokom vegetacije ili nekoliko dana pre pojave mraza. Ovi preparati su na bazi bakterija i minerala koji svojim specifičnim mehanizmom delovanja utiču na biljku da stvara amino kiseline i proteine koji utiču na otpornost biljke kako na niske tako i na visoke temperature.

Pri temperaturama od -1 °C do +2 °C ugroženi su zametnuti plodovi, do -2 °C otvoreni cvetovi, a temperature od -5 °C do -8 °C dovode do izmrzavanja neotvorenih cvetova.



ucentar.rs 
!!! Zapratite nas i na FB  najnovije vesti,
događaji i afere iz Kragujevca i Šumadije na FB UCENTAR
skinite našu aplikaciju ANDROID


 

 

 

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.