preminuo Vladimir Jagličić (60)- odlazak velikog srpskog pesnika iz Kragujevca

Priijtelji velikog pesnika i književnog kritičara objavili su na društvenim mrežama da je preminuo juče.  

Vladimir Jagličić (Kragujevac, 4. novembar 1961) je srpski pesnik, prevodilac, prozaist, književni kritičar. Osnovnu školu završio je u Gornjoj Sabanti, a Gimnaziju i Pravni fakultet u Kragujevcu, u kome živi od 1975.

prijatelji se opraštaju od velikog pesnika…

Prve pesme objavio je 1981. godine u jednom studentskom zborniku. Uređivao je nekoliko listova i časopisa (Pogledi, Šumadija, Književne novine, Znamen, Koraci, Lipar) i bio reporter kragujevačkog lista Svetlost.
Objavio je dvadeset zbirki poezije i trideset knjiga prevoda. Jedan je od najistaknutijih savremenih srpskih pesnika.

Sastavio je Antologiju novijeg srpskog pesništva – Kada budemo trava (1998), a Srpska književna zadruga objavila mu je Antologiju ruske poezije 18. i 19. veka (1994). Teme koje ga zanimaju kreću se od pojava urbanog života do mitskog, od provincijalne realnosti do prestonog duha, od predmetne stvarnosti do onostranog ustrojstva…
Dobitnik je mnogobrojnih nagrada.

Jagličić je objavio sledeće pesničke zbirke:

„Pogledaj dom svoj“ (1990, Sa J. Jankovićem i S. Milenićem)
„Izvan uma“ (1991)
„Tri obale“ (1991, Sa J. Jankovićem i Slavicom Veličković)
„Tamni vrt“ (1992)
„Usamljeni putnik“ (1994)
„Posle rata“ (1996)
„U gorama“ (1996)
„Srbija zemlja“ (1996)
„Senke u dvorištu“ (1996)
„Vrelo“ (1997)
„Milanovačkim drumom“ (1997)
„Nepovratno“ (1998)
„Knjiga o zločinu“ (2001)
„Rane pesme“ (2001)
„Kuda kude“ (2001)
„Pred noć“ (2002)
„Nemoj da me zoveš“ (2002)
„Pre nego odem“ (Izabrane pesme, 2004)
„Pesme“ (Moskva 2006, plaketa izabranih pesama, dvojezično)
„Jutra“ (2008)
„Posedi“ (2011)

Sastavio je sledeće antologije:

„Kada budemo trava“ (1998, antologija savremene srpske poezije, pesnici rođeni posle 1945. godine)
„Pevači usnule prestonice“ (2006, 2008, dva veka poezije kragujevačkih pesnika)
„Srce zemlje“ (2006, prevodioci Kragujevca)

PROZAIST

Prvu priču, „Kauč“, nagrađenu otkupnom nagradom, objavio je 1987. godine, u prištinskom „Jedinstvu“. Do sada je objavio oko tri stotine kratkih priča (najviše u okviru rubrike „Šumadijske priče“ koju je imao u kragujevačkom nedeljniku „Svetlost“, od 1999. do 2007. godine), kao i tri romana:

„Starac sa Pivare“ (2003)
„Holenderi“ (2005)
„Mesojeđe“ (2006)

NAGRADE

„Miloš Crnjanski“
„Branko Miljković“
„Miloš N. Đurić“
„Sveti Sava“ (u Republici Srpskoj)
Oktobarska nagrada grada Kragujevca
„Grigorije Elezović“
„Jovan Grčić Milenko“
„Drvo života“ beogradskih Zavetina
„Rade Drainac“
Zlatno pero Rusije
Petrovdanski vijenac
Šušnjar
Hadži Dragan Todorović (za ciklus pesama)
Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije
Medalja „Najbolji autor novog milenijuma“ za poeziju, Moskva 2011.
Diploma imena Šekspira (sa medaljom) „za visoko majstorstvo u prevođenju ruskih autora na srpski jezik“, Moskva 2011.