„Vlast u Srbiji se pobeđuje crnogorskim scenarijom“!- kaže Boško Obradović za UCENTAR

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

-Svako ko uspe da se izoluje od statistike koju nude televizije sa nacionalnom frekvencijom i drugi mediji pod kontrolom Aleksandra Vučića, lako može da uoči suprotno stanje stvari. Utisak je da su srpska država i nacija na korak od sloma. Privreda, obrazovanje, pravosuđe, zdravstvo, stanje demokratije… Čak i demografski podaci su sumorni. Uz sve nabrojano dodao bih i kriminal i korupciju u koje je ogrezla vlast na svim nivoima, o čemu sam pisao u svojoj knjizi „Kriminalni krugovi – Bela knjiga o kriminalu i korupciji u vrhu MUP-a Srbije i aktuelne vlasti SNS” još pre godinu dana- kaže u razgovoru za UCENTAR Boško Obradović, lider pokreta Dveri.

o Šta valja činiti u datoj situaciji kao opoziciona straknka danas u Srbiji?

-Srpski pokret Dveri je dokazan kao hrabra i ozbiljna opozicija vladajućem režimu kroz sve oblike parlamentarnog rada i vanparlamentarne borbe. U poslednjih više od pola godine, nakon izlaska našeg novog proglasa „Promena sistema – sigurnost za sve”, na preko 20 konferencija i okruglih stolova predstavili smo naš politički program u svim društvenim oblastima, kao i naše vodeće stručne ljude. Porodica na prvom mestu i potpuno razrađen koncept porodične politike, ekonomski patriotizam i podrška domaćoj privredi, poljoprivredi i selu umesto stranim firmama, novi koncept vojnog roka odnosno osposobljavanja za odbranu, zaštitu i spasavanje u kome bi se dobrovoljno služilo tri meseca sa oružjem ili bez oružja u sistemu civilne zaštite, neradna nedelja i u privatnom sektoru i veća radna prava žena, zaštita životne sredine kao ekološki patriotizam za 21. vek kroz koji moramo da zaštitimo zdravu vodu, hranu, vazduh i zemlju – samo su neke od naših političkih ideja, a izašli smo i sa kompletnim programima za zdravstvo, socijalnu poliitku, obrazovanje, kulturu, poljoprivredu, odnose sa Srbima u regionu i rasejanju… Svi drugi su već bili na vlasti – Dveri nisu. Vreme je za smenu političkih generacija, jer su ovde neki političari poput Vuka Draškovića, Vojislava Šešelja ili Nenada Čanka po 30 godina na čelu svojih stranaka, a ništa manje na političkoj sceni nisu ni Vučić i Dačić. Građani traže nešto novo i drugačije od već viđenog do sada. Traže se novi ljudi u politici, a i njih treba brzo menjati ako ne pokažu rezultate i tako neprestano tragati za sve boljom državnom upravom i lokalnom samoupravom. Najveća je prevara da su svi isti, jer nismo svi isti: neki su bili na vlasti, neki nisu, neki su se nezakonito obogatili na grbači siromašnog naroda, a neki nisu, neki imaju iza sebe brojne afere kriminala i korupcije, a neki su čisti. Ne vidim zašto bismo više davali šansu onima koji su rekli sve što su imali i uradili sve što su mogli. Vreme je za neke nove ljude koji do sada nisu bili na vlasti, iza sebe nemaju afere, a imaju moderan i dobar program za spas i život Srbije.

o  Šta je ono gde su Dveri spremne na kompromis i gde je crvena linija u dogovoru sa opozicijom?

-Mi smo predložili da dijalog između vlasti i opozicije o unapređenju predizbornih i izbornih uslova započne što pre, kao i da se dijalog završi najkasnije u junu ove godine kako bi ostalo makar 6-9 meseci za primenu dogovorenog sporazuma i da imamo koliko-toliko slobodne i poštene sledeće izbore. U tom smislu Dveri su predložile sledeći format za pregovore: sa jedne strane bi bila delegacija vladajuće koalicije na čelu sa predsednikom SNS Aleksandrom Vučićem i predsednikom SPS Ivicom Dačićem, a na drugoj strani delegacija opozicije koja je bojkotovala prošlogodišnje izbore ili ih označila kao neregularne, a koju bi činili Srpski pokret Dveri, Narodna stranka, Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka i Pokret Dosta je bilo. S obzirom da ostale naše kolege iz opozicije nisu imale primedbi na prošlogodišnji izborni proces smatramo da nema razloga da učestvuju u ovom dijalogu i da smo tako dijalog sveli na logičnu, realnu i optimalnu meru.

U Platformi Predsedništva Srpskog pokreta Dveri za dijalog sa vlašću u sedam tačaka, istakli smo da treba rešiti najpre pitanja slobode medija, zabrane funkcionerske kampanje i sprečavanja pritisaka na birače, da treba ukinuti uredbu Vlade o zabrani zapošljavanja kojom se drži ucenjeno preko 200.000 zaposlenih u javnom sektoru na određeno vreme ili po povremenim i privremenim poslovima, što sa njihovim porodicama čini skoro milion ljudi koji su ucenjeni radnim mestom da skupljaju sigurne glasove za SNS i SPS. Takođe smo zatražili vanredne izbore na svim nivoima jer su podjednako nedemokratski i besmisleni svi lokalni parlamenti bez opozicije kao i republička skupština. Ključna stvar je, međutim, šta su garancije da će ono što se dogovorimo u dijalogu biti i sprovedeno. Ne vidim druge garancije sem da predstavnici opozicije budu u radnom telu koje će sprovesti sve ono što se dogovorimo i kontrolisati ceo predizborni i izborni proces.

Bez obzira što su Dveri svoj politički put nastavile samostalno i što krećemo u kampanju od Vaskrsa, najavljujući dve protesne porodične šetnje – 8. maja u Leskovcu i 15. maja u Beogradu, mi ostajemo raspoloženi za saradnju u opoziciji, ali više nikoga i ništa nećemo čekati, već krećemo u narod. Pred opozicijom je izbor između dva scenarija: jedna zajednička izborna lista na svim nivoima sa zajedničkim predsedničkim kandidatom koji bi bio svima prihvatljiv, ili u nekoliko ideološki profilisanih opozicionih kolona koje se neće međusobno napadati već podizati izlaznost i sprečiti rasipanje glasova ispod cenzusa, pa u zbiru – po ugledu na crnogorski scenario od prošle godine – pobediti vlast.

o Građani uglavnom veruju onoj staroj „vrana vrani oči ne vadi“. Ova skepsa odnosi se na najave da će, posle smene vlasti, doći do lustracija. Neke stranke opozicije zagovaraju revanšizam. Na kojoj poziciji stojite Vi i vaš pokret?

-Mi smatramo da mora da se podvuče crta i uradi završni račun posle 30 godina obnove višestranačja u Srbiji. Ovoga puta nije dovoljna smena vlasti, jer vlasti su se i do sada menjale, ali je korumpirani politički sistem ostajao isti. Nama je potrebna promena kompletnog političkog sistema. To znači najpre promenu izbornog sistema, kako bi građani mogli da glasaju za kandidate po imenu i prezimenu u njihovim biračkim jedinicama, a ne samo za zatvorene partijske liste preko kojih u sve parlamente od republičkog preko pokrajinskog do lokalnog nivoa ulaze partijski delegati bez obzira da li imaju podršku među biračima ili ne. To znači i otvaranje javne rasprave o obliku državnog uređenja i mogućnost da se građani izjasne da li su za kraljevinu ili republiku. I, najvažnije, to znači odgovornost za sve one koji su se ogrešili o Ustav i zakone u prethodne tri decenije. Pre svega, to podrazumeva krivičnu odgovornost za sve koji su se nezakonito obogatili, oduzimanje nezakonito stečene imovine na osnovu ispitivanja porekla imovine svih političara i tajkuna, kao i sa njima povezanih lica, od 1990. godine do danas, finansijsku kaznu za svakoga ko je oštetio budžet od lokala do vrha države, kao i lustraciju odnosno zabranu obavljanja javne funkcije na duži vremenski period za sve one koji su opljačkali ovaj narod i državu. Ako ovoga puta to ne uradimo – narod će definitivno da nas omrzne i izgubi svaku veru u smisao politike i pravde u Srbiji.

o U mnoštvu srpskih podela možda će najznačajnija biti ona koja nas deli na pristalice zapada ili istoka, na približavanje EU i SAD ili Rusiji i Kini. Na koju stranu gledaju Dveri i zašto?

-Nas interesuje jedino srpska strana i srpski nacionalni i državni interesi. Bićemo otvoreni za saradnju sa svim stranama i državama sveta, ali više okrenuti prema onima koji poštuju našu nezavisnost i podržavaju očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, a takvih ima i na Istoku i na Zapadu. Pošto nas EU ne želi i više neće biti proširenja EU, predlažemo da se okrenemo bilateralnoj saradnji sa EU kakvu imaju i druge zemlje koje nisu članice EU poput Švajcarske, Norveške ili Islanda. To znači da treba da postanemo deo Evropskog ekonomskog prostora (EEP) i da postignemo sporazume u svim obvlastima u kojima imamo obostrani interes sa EU. Isto se odnosi i na SAD sa kojima treba obnoviti odnose iz doba savezništva, jer istorija srpsko-američkih odnosa nije samo poslednjih 30 godina kada je Amerika uvek bila na strani naših neprijatelja već i period pre toga kada su Mihajlo Pupin i Nikolaj Velimirović bili prijatelji sa američkim predsednicima, a pripadnici Ravnogorskog pokreta u Drugom svetskom ratu spasili preko 500 savezničkih pilota na teritoriji Srbije. SAD još uvek duguju spomenik đeneralu Draži Mihajloviću u Vašingtonu. Rusija, kao naš strateški saveznik, ima svoje sve značajnije mesto u Novoj Evropi i Beograd može biti jedan veoma važan grad u budućnosti kao mesto susreta Zapada i Istoka.

oČesto Vam se spočitava da niste demokrata i da bi u uslovima gde Dveri kreiraju državnu politiku na unutrašnjem planu bila ugrožena, pre svega manjinska i nešto iz paketa ljudskih prava. Tu se pre svega misli na oštro protivljenje predlogu zakona o istopolnim zajednicama. U tom kontekstu često je pominjana teza da je Boško Obradović „Ljotićevac“ a mediji pod kontrolom režima su tu tvrdnju doveli do masovne kampanje. Šta je istina?

-Kao i uvek kada je u pitanju negativna kampanja aktuelne vlasti protiv političkih protivnika, u pitanju su laži i zlonamerno izvrnute informacije. Za potrebe pisanja svog diplomskog rada na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu bavio sam se periodikom između dva svetska rata, proučavajući sukobe između tadašnje književne levice i književne desnice. Među autorima o kojima sam pisao spadaju i pripadnici političkog pokreta na čijem čelu je bio Dimitrije Ljotić, a koji su bili istaknuti poslenici književnog i kulturnog života toga vremena. Radi se o imenima poput Stanislava Krakova, Svetislava Stefanovića, Đoka Slijepčevića, Dimitrija Najdanovića i drugih „ljotićevaca”, kao i njima tad ideološkim bliskim autorima sa književne desnice Milošu Crnjanskom, Momčilu Nastasijeviću, Vladimiru Vujiću… To je veoma burno vreme pamfleta i polemika u brojnim časopisima, u čemu su učešća uzeli i vodeći teolozi mlađe generacije poput Justina Popovića. Većina pomenutih su završili u političkoj emigraciji nakon Drugog svetskog rata, a neki su i ubijeni od strane nove komunističke vlasti. Dakle, kao student bavio sam se naučno-istraživačkim radom za potrebe svog diplomskog rada, koji je kasnije izašao kao knjiga pod naslovom: „Miloš Crnjanski i novi nacionalizam” (Hrišćanska misao, Beograd, 2005), za koju sam dobio nagradu Zadužbine Miloša Crnjanskog za najbolju knjigu eseja na srpskom jeziku u periodu 2003-2005.

Što se tiče drugog pitanja, mi nemamo ništa protiv homoseksualaca niti ulazimo u bilo čiju privatnost. Spremni smo da zaštitimo svakoga ko je na bilo koji način diskriminisan u Srbiji, kao i da rešimo probleme sa kojima se suočavaju homoseksualci, poput nasleđivanja imovine ili poseta u bolnicama. Dovoljno je da se, primera radi, izmeni Zakon o zaštiti prava pacijenata i uvede institut bliske osobe, pa da svako može da odredi onoga ko želi da ga poseti u bolnici ili zatvoru, a sva druga pitanja mogu da se reše putem ugovora kod javnog beležnika. U tom smislu, svi građani Srbije mogu biti spokojni sa Srpskim pokretom Dveri koji će biti garant svih osnovnih demokratskih vrednosti i ljudskih prava.

Ali, ideolozi političkog homoseksualizma ne žele da rešavaju konkretna pitanja homoseksualaca u Srbiji koji uopšte nisu ugroženi već imaju čak i predsednika Vlade iz svoje populacije, već bi da menjaju definiciju braka i porodice u Srbiji, a to ne može. Ne zato što to kažu Dveri, već što to kaže Ustav Srbije, učenje svih tradionalnih verskih zajednica, javni moral i porodične vrednosti u Srbiji. U članu 62 stav 2 Ustava Srbije jasno stoji da je brak zajednica muškarca i žene. Deca ne treba da imaju tatu i tatu ili mamu i mamu, već tatu i mamu. Zato je neprihvatljiva najavljena legalizacija homoseksualnih brakova pod drugim imenom, koji predlaže kadar bivšeg režima Gordana Čomić, koju je tu namerno poturio SNS kako bi svo protivljenje ovom zakonu bilo usmereno na nekoga iz bivšeg režima a ne na SNS koja zapravo stoji iza ovog zakonskog predloga. Ovo nikada nije bio predizborni program SNS, a red je i da građane pitamo na referendumu šta misle o ovoj temi.

oŠumadija kao centralna srpska regija zauzima posebno mesto i u programu SP Dveri. Šta konkretno zamerate vlastima i njenom odnosu prema Šumadiji i šta mislite nasuprot onome što danas imamo?

-Iako je Šumadija bastion Srpstva, izvor naše ustaničke i moderne državotvorne tradicije, ona kao da nema svoje mesto na aktuelnoj srpskoj političkoj sceni. Od 24 člana Vlade -18 je iz Beograda, 4 iz Vojvodine, 2 iz unutrašnjosti (Trstenik i Surdulica) i niti jedan iz Šumadije i zapadne Srbije. Imamo dva ministra poreklom iz Tuzle, ali niti jednog iz Kragujevca ili Čačka. Ja sam jedini predsednik jedne političke stranke koji ne živi u Beogradu, ako uzmete u obzir 10 najvećih političkih stranaka i vlasti i opozicije u Srbiji. I trenutno jedini koji dolazi iz Šumadije, pošto sam rođen u selu Vranićima iznad Čačka, a podno Ravne Gore.

Poseban problem je što su bivši političari sa vlasti poreklom iz Šumadije i zapadne Srbije, poput Tomislava Nikolića ili Velimira Ilića, u prošlosti ozbiljno kompromitovali lik šumadijskog političara za koga duboko verujem da može biti novost i osveženje za srpsku politiku. Nedostaje nam ta domaćinska, antikomunistička, monarhistička, ravnogorska, preduzetnička, seoska, poljoprivredna srpska politička opcija. Srpski pokret Dveri nastoji da popuni tu prazninu na srpskoj političkoj sceni, a to je upravo ono što najviše nedostaje Šumadiji: da ima svog političkog glasnogovornika, zastupnika i zaštitnika u Narodnoj Skupštini i Vladi Srbije. Bez toga, ne budimo naivni mi Šumadinci, nikada nećemo videti boljitak za Šumadiju.

Hoće li biti kvalitetnog dijaloga pre izbora? Šta ako ga ne bude, Dveri izlaze na izbore ili sledi još jedan bojkot? Neki srpski intelektualci tvrde da je besmisleno voditi dijalog oko toga da li treba poštovati zakone i demokratske standarde za sprovođenje izbora?

Što se tiče intelektualaca – nema većih izdajnika. Izdaja intelektualaca najveća je izdaja danas u Srbiji. Od praznog i pukog moralisanja nema ništa, kao ni od bežanja i ćutanja intelektualne elite. Čast izuzecima koji su hrabro progovorili protiv aktuelne vlasti.

Lično ne vidim smisao drugog bojkota jer će nas narod pitati dokle mislimo da bojkotujemo i dokle ćemo čekati nekoga iz Brisela da nam obezbedi slobodne medije i poštene izbore u Srbiji. Niko nam neće pokloniti slobodu, pravdu i demokratiju – za njih moramo sami da se izborimo bilo na ulici ili na izborima.

o Poruka Šumadincima, Kragujevčanima, čitaocima portala ucentar.rs

-Političke promene u Srbiji iznova će krenuti iz Šumadije i zapadne Srbije, ali ovoga puta mi moramo da iskontrolišemo taj proces do kraja i da se izborimo za glas Šumadije u vrhu buduće vlasti. Kragujevac treba ponovo da postane prestonica Srbije, jer nam je dosta beogradizacije. Vašem portalu želim da nastavi da gađa u centar svih aktuelnih društvenih i političkih tema, a Vašim čitaocima pre svega dobro zdravlje i porodični mir u ovom zlom vremenu, a za ostalo se moramo izboriti.




ucentar.rs foto: printskrin
!!! Zapratite nas i na FB  najnovije vesti,
događaji i afere iz Kragujevca i Šumadije na FB UCENTAR
skinite našu aplikaciju ANDROID


Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Ostavi komentar