„Video sam kako Palma podvodi devojke“!- kune se Mića MEGATREND

О дугој традицији силовања у Србији, од турских дахија и кабадахија, до данашњих главоња, најбоље је појаснио Светислав Басара у данашњем „Куриру“:

FAMOZNO BASARA: Kapital od ljudske patnje! Marinika je „saznanja“ najpre trebalo da saopšti tužibapstvu, pa tek onda televizorima!
LIČNI STAV
23.04.2021. 11:58h 12:00h
Iz prethodnih nastavaka seksualno-siledžijskog serijala mogli ste dokonati da ovaj pisac s bogatim životnim iskustvom hoće da kaže da je po srpskom običajnom pravu (moćnijem od krivičnog prava) guženje pevaljki, lepuškastih punoletnica i maloletnica, kao i zapošljavnje preko qwrza, vajkadašnja privilegija lokalnih srpskih moćnika (svih vremena i boja).

U izvesnom smislu to je nasledno pravo. Nasleđeno je od otomanskih dahija i kabadahija koji su upadali u srpske kuće, muževe slali da im „šetaju opanke“, a onda serbez guzili snaše. Nakon osvoboždenija Serbije od Turaka, tu praksu su nastavile lokalne, srpske dahije i kabadahije. Bilo je među njima i takvih – ne konfabuliram, piše u ćitapima – koji su krenuli da prave prave-pravcate hareme. Morao je Karađorđe poskidati nekoliko glava da bi (bar) tome stao na put.

Da li se nešto promenilo od tih vremena? O, da! Osim u folklornim ansamblima, opanci su posvuda izašli iz upotrebe. Sada se šetaju cipele. Sve ostalo je (manje-više) isto. A zašto je to tako, sad ću vam reći. To je zato što oslobađanje od Osmanlija nije značilo – i nastavilo da ne znači do dana današnjeg – i oslobađanje ljudskih individualnosti. Kao Srbi (svi i svuda) slobodni smo od stranih zavojevača, ali nismo slobodni kao ličnosti, što će reći da smo pod apsolutnom vlašću domaćih jebača, vidite li vi kako se u meni probudio pesnik.

Upravo je oslobađanje individualnosti – i stvaranje slobodnih građana, ne podanika – bio politički projekat Zorana Đinđića, koji je plebiscitarno odbačen od Srbija (svih boja), sledstveno čemu bi neki cinik mogao reći – a ja bih s cinikom bio saglasan – šta ste tražili, to ste dobili, neka vas guzi ko hoće, kad hoće i kol’ko hoće.

Vratimo se mi na non paniku – odnosno odsustvo panike – oko (zasad navodnih) seksualnih nepočinstava srpskog domaćina DM Palme. Vrlo je znakovito – a za Palmu je vrlo loš znak – što su najviši vladajući ešeloni, uključujući i Najviši, upadljivo uzdržani. To je u Euročaršiji momentalno protumačeno kao „puštanje Palme niz vodu“.

Moja, međutim, malenkost, koja je u tesnom kontaktu sa obično dobro obaveštenim izvorima, ima informaciju da su Palmu niz vodu pustili lokalni dilberi, N. N. lica koja žele da budu palme posle Palme i da su upravo ta lica Mariniki „procurila“ škakljive informacije, zbog kojih ni Dačić ovih dana ne spava mirno.

Marinikino, međutim, raskrinkavanje jagodinskih seksualnih nepodopština mnogo bi gordije zvučalo i bilo bi mnogo uverljivije da Tepićka sekund nakon što je Palmi sasula istinu u live nije uskliknula – padni, vlado.

Nemojte me pogrešno razumeti, nemam ja ništa protiv pada vlade – ove ili bilo koje – ali su u pravu i oni koji Mariniki spočitavaju da je „saznanja“ najpre trebalo da saopšti nadležnom tužibapstvu, pa tek onda televizorima. Ovako se stiče (sve snažniji) utisak da i opozicija srpska radi isto što i srpska vlast – da pravi kapital od ljudske patnje, s tim što to vlast radi (po nju) uspešno, a opozicija ne.