Pola veka STOJADINA! Od istorije do Kilimandžara- i nazad!

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Prošlo je pola veka od kada je u Kragujevcu  počeo da se pravi „Zastava 101“.  Prvi put javnosti je uživo predstavljena 16. aprila 1971, na sajmu automobila u Beogradu. Prvi serijski proizveden automobil (broj šasije 00001) je sišao sa proizvodne trake 16. novembra 1971, a rekordna proizvodnja od 88.918 je zabeležena 1979. Milioniti je proizveden 1991, a poslednji „stojadin“ je uz suze ispraćen sa proizvodne trake 21. novembra 2008, nakon 37 godina u proizvodnji (broj šasije 1.273.532).

Za to vreme je bio jedan od najmodernijih evropskih automobila, a koliko je bio omiljen najbolje ilustruje podatak da se proizvodio narednih 36 godina, i da je u „Zastavi“ napravljeno ukupno 1.045.458 ovih automobila. Tražili su ga i stranci, pa se prodavao širom Evrope, a omiljen je bio naročito u Poljskoj i Grčkoj. I kada je tehnički već bio prevaziđen, ovaj automobil je imao svoje kupce, pre svega zbog niske cene. Poslednje godine proizvodnje, 2008., bio je zvanično drugi najjeftiniji auto na svetu, i koštao je svega 5.123 evra. Zbog toga mnogi i danas žale za njim, jer bi verovatno i dalje imao svoje mesto na tržištu i kupce.

U istoriju svetskog automobilizma ući će po čuvenoj ekpsediciji na Kilimandžaro, 14. februara 1975.

Nije to tada bila mala stvar ni za Mercedes ili BMW, a kamoli socijalističku, samoupravnu i nesvrstanu Zastavu 101. Ruta Kragujevac – Kilomandžaro je ušla u istoriju ne samo naše već i svetske auto industrije, kako su zabeležili novinari.

Ekipu su sačinjavali:

ekspedicija.. foto: Vrele gume

Branimir Perić Džo – vođa ekspedicije, Ginka Milinković – pomoćnik organizatora, Milan Rakočević – organizator ekspedicije, Slobodan Nikolić i Miodrag Barlov –automehanicari, Joža Vlahović –novinar “Vijesnika” iz Zagreba, Bratislav Grbić –kamerman, Branko Baletić –režiser filma ’’Ekspedicija Kragujevac-Kilimandžaro’’, Dušan Sekulić –Novinar ’’Ilustrovane politike’’, Mioljub Jelesijević –fotoreporter, BOGDAN ŠEKLER – pisac knjige o ekspediciji Kragujevac-Kilimandžaro, “DŽAMBO AFRIKO”, zvanični lekar ekspedicije, novinar “Večernjih novosti” i “Borbe”.

-Ekspedicija je prošla kroz zemlje: Grčka, Egipat, Sudan, Kenija, Uganda (na žalost vize nisu stigle na vreme i KK je morao da nastavi kroz bespuća severne Tanzanije) i Tanzanija. Uspeh vredan pomena uz naznaku da je on suštinski i neponovoljiv, jer zbog bezbednosnog stanja u Africi, ovom rutom gotovo više ne lete ni komercijalno avioni a kamoli da se njome prođe vozilom. Zato nam je još tužnija i sudbina Afrike i Jugoslavije i Crvene Zastave naravno!- piše časopis Vrele gume.

Taksista sa „kecom“ obišao 16 puta planetu 

16 puta obišao zemljinu kuglu…

Do skora kragujevačkim ulicama Milan Prodanović  iz Kragujevca  kao taksista vozio je  „keca“ koji je u fabričkom stanju, bez velikih popravki, prešao više od 660.500 kilometara.

Kad bi se poredila daljina koju je prešao svojim automobilom, ispalo bi da je Milanova „zastava 101“ napravila 16 krugova oko planete Zemlje. Po zanimanju automehaničar, Milan  na „stojadinu“ nije menjao bog zna šta jer nije ni imao nikakve kvarove.

On je kao taksista svakog dana vozio oko 100 ljudi ili kada se sve sabere i oduzme- dva cela Kragujevca. Išao je kao taksista i do Nemačke i Austrije. Na „stojadinu“ kada je „penzionisan“ prošle godine i dalje je bila prva farba.

Ponosna vlasnica i dalje vozi…

Ponosna vlasnica jednog „keca“ je i Dragana Đokić iz Kragujevca… sada već oldtajmer, njen auto pleni pažnju gde god se pojavi.

ima ga od 13 godine…

 

– Moja „Zastava 101“ je napravljena 1972. godine. Novu je kupio moj tata, i to je bila prva serija „kečeva“. Odrastala sam uz njega, i onda sama počela da ga vozim kada sam položila vozački ispit i dobila dozvolu. Tako da je on ostao kod nas, i nemam nameru da ga menjam. Trudila sam se da ga održavam i da brinem o njemu, priča Dragana dok ponosno pokazuje svog lepotana. Imala sam 13 godina kada je postao bukvalno član porodice. Za njega me vezuju prelepe uspomene. Sa njim smo proputovali celu Jugoslaviju, išli na izlete, letovanja, zimovanja. Najviše smo putovali u zavičaj mojih roditelja, na Zlatar. Ljudi puno obraćaju pažnju na njega. Ljudi trče preko ulice, raspituju se koje je godište, mnogi hoće da ga kupe, ali ja ga ne dam. Na njemu je sve originalno, pa i ova boja, „argentinsko plava“. On je star auto, ima skoro 50 godina, ali nikada nas nije izneverio. Nije imao kvarove, i pali „kao mina“- priča Dragana. Danas su „kečevi“ traženi kao oldatjmeri. Dostižu, ako su očuvani, dobre cene, i preko 10.000 evra.

I tako… Od priče do priče- sete i nekih boljih vremena koje nam je kao sećanje ostalo upravo u ovim pričama.


 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Ostavi komentar