Počela je sedma, poslednja nedelja Vaskršnjeg posta. Svi dani u njoj nose naziv Veliki, pa je tako danas Veliki ponedeljak.
Prvog dana Strasne sedmice hrišćani koji poštuju Julijanski kalendar praznuju Veliki ponedeljak, praznik koji čuva spomen na dan dolaska Sina Božijeg Isusa Hrista u Jerusalimski hram, gde je došao praćen narodom.
Tu je zatekao trgovce koji su svojom galamom i trkom za novcem ometali vernike, te ih je, zbog toga, Isus isterao. Istog dana Hrist je rečima isušio drvo smokve bez ploda, koje simboliše judejsku sinagogu gde nije bilo ploda, niti zakona, već samo njegove senke, ali je i simbol ljudske duše koje ne zna za duhovni plod, molitvu i pokajanje.
Jutrom vraćajući se iz Vitanije u Jerusalim, Hristos je ogladneo, prišao je smokvi koja je bila pokrivena lišćem ali nije imala roda, Hristos je rekao: „Da nikada od tebe ne bude roda do veka. I odmah usahnu smokva“. Ovoj smokvi je slična svaka duša koja nema duhovnih plodova, navode pravoslavni izvori.
Veliki ponedeljak Smatra se danom bratske i sestrinske ljubavi.
Kroz bogosluženje Svetog i Velikog ponedeljka Srpska pravoslavna crkva se seća Svetog pravednog celomudrenog Josifa, koga još naziva i praobrazom Hristovim budući da je od svoje braće prodan za trideset srebrnika i utamničen, da bi se na kraju iz tog stradanja uz Božiju pomoć javio kao pobednik.
Kroz ceo kanon Velikog ponedeljka slavi se i veliča pravedni Josif.
Poslednja sedmica Vaskršnjeg posta, Strasna ili Stradalna nedelja uvodi u Tajnu stradanja Gospodnjeg.
U ovoj sedmici vernici bi trebalo da se potrude da oproste jedni drugima sve međusobne grehe i uvrede, jer, uči hrišćanstvo, ako oprostimo drugima i Hristos će oprostiti nama.
Crkvenim tipikom od najstarijih vremena za ovu nedelju propisan je najstrožiji post, na vodi.
Jedu se samo hleb, so i voće, a Veliki petak i Velika subota potpuno su bez hrane. Ulje i vino dozvoljeni su samo na Veliki četvrtak, jer je toga dana ustanovljena Sveta tajna pričešća.
Svaki dan ove sedmice ima svoju temu – ponedeljak, utorak i sreda posvećeni su sećanju na poslednje besede Isusa Hrista.
Na Veliki četvrtak, sećamo se Tajne večere i Hristovog pranja nogu svetim apostolima, kojim nas Gospod uči najdubljem smirenju. U crkvama vezuju se zvona, umesto kojih se oglašavaju klepala. Već ponegde počinje bojenje jaja.
Na Veliki petak, dan stradanja sina Božijeg, Crkva se seća brojnih događaja -od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, do polaganja njegovog tela u grob. Ko može, ne jede ništa ceo dan, drugi ne jedu i ne piju do iznošenja plaštanice, odnosno do 3 sata popodne.
Suhojedenje, odnosno samo hleb i voda propisani su i za Veliku subotu, jedinu na vodi posnu subotu u toku godine. Meša se i uskršnjak, obredni kolač ukrašen bojenim jajima.
U nedelju je Vaskrs.
